„LP – Istorija gramofona i zlatno doba ploča“ autorke Viktorije Šimon Vuletić: Više od sto godina duga istorija „mašine koja svira“

Izložba „LP – Istorija gramofona i zlatno doba ploča“ autorke Viktorije Šimon Vuletić, etnološkinje-antropološkinje i savetnice u Gradskom muzeju Subotica, nedavno se našla u konkurenciji za ovogodišnju ICOM nagradu u kategoriji Projekat godine.

Povodom izložbe koja je bila postavljena u Gradskom muzeju Subotica, od decembra 2019. do oktobra 2020. godine, Viktorija Šimon Vuletić kaže u intervjuu za portal Magločistač da su izborom gramofona za temu muzejske priče pokušali da prikažu više od sto godina dugu istoriju kućnog aparata koji je, posebno u drugoj polovini dvadesetog veka, stekao enormnu popularnost.

„Očaranost ljudi ’mašinom koja svira’ jasno je bila uočljiva na izloženim grupnim fotografijama iz tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka na kojima gramofon često zauzima centralno mesto“, navodi Šimon Vuletić.

Prema njenim rečima, cilj ovakvih izložbi je i želja za jačanjem društvene kohezije i dubljim međusobnim razumevanjem.

Dodaje da je za muzej i grad Suboticu diskutabilno da li bi ovakva nagrada uopšte imala neki poseban značaj, budući da se Gradski muzej na lokalu svakako ne prepoznaje kao institucija koja bi trebalo da ima vidljiviji uticaj na kulturni identitet grada.

„Čini mi se da je rad muzeja mnogo više cenjen među vrhunskim stručnjacima nego kod Gradske uprave kao osnivača muzeja“.

Šta je LP – Istorija gramofona i zlatno doba ploča i kako se ona razvijala tokom vremena?

U savremenoj muzeologiji je vrlo značajno da izložba tokom svog trajanja bude što dinamičnija, da se u okviru nje organizuju prateći programi koji korespondiraju sa temom izložbe. Nažalost u godini pandemije morali smo da otkažemo većinu predviđenih programa, međutim, uprkos restrikcijama izložbu su pratili događaji kao što je nastup muzičke grupe Pionir 10, dua Guštenice, promocija romana Nika Kejva “I magarica ugleda anđela” i Bubnjarskog priručnika Gorana Evetovića, kao i projekcija dokumentarnog filma Đorđa Kadijevića “Tito i umetnost”, a kao poslednji događaj i remek delo “Čovek sa filmskom kamerom” Dzige Vertova uz koji je mladi pijanista Pavle Zvekić izvodio svoju autorsku muziku. Posebnu draž izložbi dala je i izložba profesora Nenada Ražnatovića “Beskonačna igra lica” na kojoj su strare gramofonske ploče folijama izdizajnirane u ljudska lica – maske sa mnogo elemenata tradicionalnih kultura i slobodnih formi.

Kakva veza postoji između ovog kataloga i nekadašnjeg građanskog života Subotice?

U muzejima se u okviru etnološke struke dugo prikazivala prvenstveno tradicionalna seoska kultura različitih etničkih zajednica. Međutim, poslednjih decenija se postavlja pitanje u kojoj meri i popularna kultura karakteristična prvenstveno za građansko društvo može da bude u fokusu interesovanja savremene etnologije. Izborom gramofona za temu muzejske priče pokušali smo da prikažemo više od sto godina dugu istoriju kućnog aparata koji je, posebno u drugoj polovini  dvadesetog veka, stekao enormnu popularnost. Očaranost ljudi “mašinom koja svira” jasno je bila uočljiva na izloženim grupnim fotografijama iz tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka na kojima gramofon često zauzima centralno mesto. Taj kontinuitet prisustva gramofona u životu građana prikazali smo improvizovanom građanskom sobom s početka 20, veka u kojoj se nalazio i stari gramofon sa trubom, dok je kontrapunkt predstavljala tinejdžerska soba iz sedamdesetih sa neizostavnim gramofonom i posterima pop muzičara. Verovatno se radi o nekoj vrsti profesionalne opsesije da kroz projekte koje radim definišem zajedničke kulturne imenitelje nekadašnjeg i današnjeg građanskog života Subotice. Cilj ovakvih izložbi je i želja za jačanjem društvene kohezije i dubljim međusobnim razumevanjem.

Na koji način možemo povezati prošlost i sadašnjost kroz ovaj katalog?

U katalogu koji je pratio izložbu bavila sam se i temom autobiografskog i istorijskog pamćenja ukrštajući lična sećanja koja sežu u period pre pola veka sa zabeleženom društvenom stvarnošću toga doba. Dok sam razmišljala o prošlosti i vremenskom periodu od pedeset godina ukrštala sam lična sećanja sa društvenom stvarnošću toga doba. Navodeći ključna kulturna obeležja proteklih pedeset godina naglasila sam da je popularna kultura tokom prošlih decenija imala integrišuću ulogu u svakodnevnom životu građana Subotice, budući da su savremeni kulturni trendovi zahvaljujući razvoju tehnologije i komunikacijskih mreža postali dostupni sve širem sloju stanovništva i uticali prvnstveno na omladinu. Dostupnost savremene literature, novi umetnički pravci i konačno, novi mediji kao što su film, radio, televizija imali su globalni uticaj na kulturni identitet čitavih generacija. Uprkos nastojanju da se izvrši retradicionalizacija kulture, savremeni senzibilitet koji zahteva kosmopolitski pristup stvarnosti nije moguće zatreti. Ni danas kao ni pre pedeset godina.

Kako je nastala ideja da se prijavite na konkurs?

ICOM ili International Council of Museums (Međunarodni savet muzeja) svake godine raspisuje u državama članicama konkurs u četiri kategorije. Za stručnjaka, muzej, publikaciju i projekat godine. Ne bi mi ni palo na pamet da prijavim izložbu LP na konkurs da me nije lično pozvala dr Dragana Eremić, arhivista kustoskinja Odeljenje za arhivsku i dokumentarnu građu Narodnog muzeja u Beogradu i mejlom mi prosledila poziv ICOM-a za prijavljivanje. Bila sam zaista prijatno iznenađena, budući da gospođu Eremić uopšte ne poznajem. Šanse da LP bude proglašen za projekat godine više ne postoji, s obzirom na već objavljeni uži izbor u kategoriji za Projekat godine.

Šanse su svakako bile vrlo male, posebno ako se zna da je koleginica Žužana Korhec Pap, slikar-restaurator prošle godine proglašena za stručnjaka godine, ali je svakako znak da nas u stručnim krugovima prepoznaju kao relevantnu ustanovu kulture na nacionalnom nivou. Na ličnom nivou ovakva nagrada prvenstveno znači priznanje za stručan i kvalitetan rad, a za muzej i grad je diskutabilno da li uopšte ima neki poseban značaj, budući da se Gradski muzej na lokalu svakako ne prepoznaje kao institucija koja bi trebalo da ima vidljiviji uticaj na kulturni identitet grada. S obzirom na činjenicu da većina muzejskih projekata koje šaljemo Ministarstvu kulture dobija sredstva na konkursu, čini mi se da je rad muzeja mnogo više cenjen među vrhunskim stručnjacima nego kod gradske uprave kao osnivača muzeja.

Izložbu „LP – Istorija gramofona i zlatno doba ploča“ je finansijski podržalo Ministarstvo kulture, dok je autorka izložbe dobila veliku podršku i od kolega iz Muzeja nauke i tehnike, kao i od građana Subotice koji su pozajmili jedan deo izloženih eksponata.