KNJIGA MIRKA GRLICE „SUBOTICA KOJE NEMA“: ISTORIJA LOKALNE SVAKODNEVICE

45 fotografija iz zbirke Gradskog muzeja mogu se, osim s izvesnom dozom „ugodne i ponosne nostalgije“, posmatrati i kao polazište za kratku, jezgrovitu, nenametljivu i nadasve objektivnu autorsku priču Mirka Grlice o prošlosti svoga i našega grada.

Ako subotički učenici jednoga dana na časovima istorije budu učili i zavičajnu prošlost, ime Mirka Grlice svakako će biti nezaobilazno na lekcijama za upoznavanje grada. Njegovi „Gradotvorci I i II“, koje je napisao zajedno s Viktorijom Aladžić i Gordanom Prčić – Vujnović, te „Subotica koje nema – Az elbontott Szabadka“, koja je preksinoć predstavljena u Gradskom muzeju, predstavljaju ne samo faktografski uvid u „zlatno doba“ razvoja Subotice s kraja XIX i početka XX stoleća nego čitaocu otkrivaju i mnoge naizgled banalne detalje.

Foto: Nikola Tumbas (subotica.info)

Govoreći o „Subotici koje nema“ sam autor je naveo primer početka kopanja arterskih bunara, kojih je – stariji Subotičani se toga sigurno sećaju – bilo ne samo u mnogim ulicama na periferiji nego i u užem gradskom jezgru, a koji su bili od presudne važnosti za svakodnevni život. Od kolike, pa neka posluži podatak s 41. stranice knjige da je od oko 15.000 stambenih objekata na prelazu dva veka u Subotici tek 97 imalo kupatilo! Ovakvih podataka – poput onoga da se u zgradi „Nacionalne kasine“ (današnja Gradska biblioteka) nalazila „Plzenska pivnica“ (uz objašnjenje da je pivo tada bilo piće „viših društvenih slojeva“) ili onih o glavnom šetalištu na Széchenyijevom trgu (na mestu današnje Mlečne i Voćne pijace) i velikom parku kada još nije postojao „Sokolski dom“ (zgrada bivšeg „Jadrana“) – čitalac može naći kao autorski potpis sa svih 45 razglednica Subotice koje je objavio u ovoj knjizi za koju je recenziju napisala istoričarka umetnosti dr Milanka Todić.

Iako sam istoričar, Grlica je otkrio da je veliku ulogu za njegovu preokupaciju lokalnom prošlošću odigrala knjiga Carla Ginzburga „Sir i crvi“ (s podjednako zanimljivim podnaslovom: „Kozmos jednog mlinara iz XVI stoljeća“, Grafički zavod Hrvatske, Zagreb, 1989), koja je, po rečima autora, „promenila ugao gledanja na istoriju“. Bolji poznavaoci Mirka Grlice mnogo puta su se mogli uveriti u to s koliko se predanosti i ustrajnosti posvetio izučavanju prošlosti Subotice, posebno kada je reč o razdoblju do Prvog svetskog rata. U tom poslu Grlica se podjednako služi svim raspoloživim izvorima, od materijala Istorijskog arhiva, preko stručne literature i periodike, do onodobnih novinskih članaka. U tom smislu fotografije iz zbirke Gradskog muzeja – koji je i izdavač ove knjige – mogu se, osim s izvesnom dozom „ugodne i ponosne nostalgije“, posmatrati i kao polazište za kratku, jezgrovitu, nenametljivu i nadasve objektivnu autorsku priču Mirka Grlice o prošlosti svoga i našega grada.

Na kraju preksinoćnjeg predstavljanja direktorica Savremene galerije Nela Tonković rekla je kako nam nakon ove knjige ni grad neće izgledati kao pre, predloživši, „kao argument za to“, sastanak sličnim povodom za godinu dana. Nastavimo li tok ovih misli, a u duhu same knjige, slobodno se možemo složiti s njom: za godinu dana pored Gimnazije „Svetozar Marković“ (u Ulici Sándora Petőfija) na mesto sada već srušenih nekadašnjih kuća Vojnićevih i Törleyjevih grad će dobiti nove „stambeno-poslovne objekte“ kakvi već odavno krase najuže gradsko jezgro. Pitanje je samo hoće li (i šta) niknuti na praznom placu „Trošarine“ na Bajskom putu, koja je, kao nebitan objekat za lokalnu istoriju grada, srušena pre nešto manje od godinu dana.

Zlatko Romić (Magločistač)

[clear]