Knjiga „Antifašistkinje Subotice: skojevke, partizanke i afežeovke“ Margarete Bašaragin: Otklon kulturi zaborava koju živimo

Promocija knjige „Antifašistkinje Subotice: skojevke, partizanke i afežeovke“, autorke dr Margarete Bašaragin, održana je večeras u Gradskoj biblioteci u Subotici. Knjiga tematizuje mirovno i antifašističko delovanje Subotičanki i njihovu borbu za prava žena u prvoj polovini 20. veka u višejezičnom, višekulturnom i višekonfesionalnom gradu.

Autorka knjige i predsednica subotičke podružnice Udruženja „Ženske studije i istraživanja“ iz Novog Sada, Margareta Bašaragin, rekla je da je jako zanimljiva stvar da postoji jedno međugeneracijsko povezivanje između žena koje su delovale za ženska prava, u okviru ženskog feminističkog pokreta pre, tokom i nakon Drugog svetskog rata.

„Druga stvar jeste da su, naročito u međuratnom periodu intelektualke i građanke sa jedne strane i radnice sa druge strane međusobno sarađivale u toj zajedničkoj borbi – kako za postizanje određenih prava, tako i borbi protiv fašizma, i mirovnom delovanju. To je nešto što me je najviše fasciniralo“, navodi Bašaragin.

Takođe, dodaje, postoje zabeležena po raznoj arhivskoj građi, pre svega u novinskim člancima iz međuratnog perioda, svedočenja o tom njihovom angažmanu i radu, a samom knjigom je obuhvaćeno svega 12 znamenitih antifašistkinja, iako je njihov broj daleko veći.

“Ovo je jedno pilot istraživanje koje je pokazalo da postoji bogata memoarska i arhivska građa i smatram da sada, posle, eto, skoro osamdesetak godina od svih tih zbivanja, postoji potreba da se ponovo vrednuje to, naročito u današnje vreme, kada se prema fašizmu postavljamo kao prema nekakvoj pojavi koju dovodimo u pitanje – da li se ona uopšte dogodila. A u stvari, ona je sve vreme prisutna. Treba se samo senzibilisati na to da je uočimo u svom svakodnevnom životu“, smatra Bašaragin.

Nijedna od portretisanih žena više nije živa, a od njih dvanaest koje je obuhvatila knjigom – deset ih je preživelo Drugi svetski rat.

„Zbog samog trajanja projekta, nisam imala vremena da potražim potomke, mada u nekakvoj kasnijoj fazi, koju sam zaista spremna da nastavim, tokom ove i narednih godina, želim da pronađem te njihove potomke koji možda mogu iz svoje nekakve perspektive svedočiti o tim zbivanjima“, objašnjava Bašaragin.

Autorka knjige ima u planu da nastavi svoja istraživanja zato što su je kontaktirale i neke od osoba koje su pronašle svoje srodnice da su bile zatvorene u Žutoj kući u Subotici, a to je isto jedan deo koji je obuhvaćen ovom knjigom.

„Postoji spisak žena koje su te 1941. godine bile tamo zatvorene i postoje dokumenti i svedočenja o tome, tako da sigurno postoji još materijala koji treba da izađe na svetlost dana i postane dostupan javnosti“, ocenjuje Bašaragin. 

Ona podseća da su ove žene u antifašističkoj borbi stajale rame uz rame sa svojim drugovima, muškarcima, ali su jednostavno samo do sada bile skrajnute sa fokusa.

“Ni u kom slučaju mi nije namera da umanjujem značaj žrtve i borbe koju su muškarci i žene u tom antifašističkom porketu imali. Jednostavno nije bio dovoljno podvučen značaj i njihova uloga koju su one imale, i u smislu negovanja sećanja na ove žene, pravim istraživanja i skrećem pažnju na njih“, kaže Bašaragin.

Tokom njenih istraživanja i rada na projektu „Znamenite Jevrejke Subotice“, koje je takođe bilo realizovano u okviru Udruženja „Ženske studije istraživanja“, ispostavilo se da su mnoge od tih znamenitih Jevrejki bile antifašistkinje, herojke, skojevke i partizanke.

„Taj projekat je podrazumevao i rad u Istorijskom arhivu Subotica, pa sam pretpostavila da tamo postoje mnogobrojni rasuti podaci o znamenitim antifašistkinjama, o njihovom mirovnom antifašističkom delovanju, potom o njihovoj borbi za ženska prava, pre svega, pravo glasa“, navodi autorka.

Zanimljivo je, priča Margareta Bašaragin, da je tokom istraživanja saznala i da u svom porodičnom stablu isto tako ima antifašistkinje.

„Znala sam da je moja prabaka, Marija Maks, rođena Hornunk, bila zatvarana u Jasenovcu i mitrovačkim zatvorima tokom Drugog svetskog rata, ali nisam znala pre toga da je imala partizansku spomenicu ili da je bila u Antifašističkom frontu žena, i onda sam naišla na jednu zabeleženu njenu izjavu u vezi sa tim. Mislim, poenta je u tome da je ona bila Nemica, ali je bila antifašistkinja. Njen suprug je bio komunista, partizan, koji je poginuo na Fruškoj Gori tokom borbi u Drugom svetskom ratu, tako da su se ta dva motiva nekako spojila i tako je nasta knjiga“, priča Bašaragin.

U knjizi je ukupno zabeleženo 12 životnih priča anifašistkinja Subotice, a one su bile: Lili Bek Krmpotić, Magda Bošan Simin, Klara Buljovčić Lendvai, Ruža Čizme(i)k Dudašev, Eta Hedrih Kizur, Anka Kmezić Dubajić, Draginja Lendvai, Sofija Malušev Spahić, Bosa Miličević, Ida Sabo, Edita Špicer Hajzler i Lola Vol.

Radosavljević: To je bio najgori režim koji je ljude pretvarao u sirovinu

Osvrćući se na period antifašističke borbe, prof. dr Duško Radosavljević sa novosadskog Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“ i predsednik Saveza antifašista, rekao je da je Srbija ulaskom u višestranački sistem izašla iz tabora pobednika u Drugom svetskom ratu.

„Ispalo je da se poslednje 32 godine u Srbiji mi stidimo jednog od najsvetlijih perioda u istoriji nekadašnje i sadašnje zemlje, nekadašnjih naroda koji su živeli sa nama, pa ispade da se većinski narod najviše stidi tog perioda, iako uopšte nema razloga da se stidi“, poručio je Radosavljević.

“U četiri godine Narodnooslobodilačke borbe u Srbiji, ispada da se nismo pomirili sa najgorim zlom koje je postojalo u istoriji čovečanstva. Zlo koje je išlo na uništenje čitavih naroda, koje je išlo na prekrajanje granica, zauzimanja, ratna razaranja, pljačku. To je bio najgori režim koji je ljude pretvarao u sirovinu. Ljudi koji su u Aušvicu bili spaljeni, s time su kasnije đubrene njive“, podseća Radosavljević.

„Mi u Srbiji imamo čitave neke grupe koje se poistovećuju sa onima koji su nekada uništavali, između ostalog, i srpski narod“, ocenjuje Radosavljević situaciju danas.

On smatra da je jako dobro da postoje knjige kao što je Margaretina, koje nas vraćaju istorijskim činjenicama na bazi nepobitnih podataka.

„Knjiga je jedan doprinos, dokaz njene vrednoće, ambicioznosti i produktivnosti. Margareta nije pisala o narodnim heroinama i o ljudima koji su bili pukovnici saniteta, ovo je mala intimna istorija, jedna apostolska priča o antifašistkinjama“, zaključio je Radosavljević.

Tonković: Žene koje su držale do nekih univerzalnih vrednosti

Istoričarka umetnosti i kustoskinja Savremene galerije Subotica, Nela Tonković, rekla je da se ovde radi o kulturi sećanja, i da je to velika tema istoriografije, ali da nešto što opseda naše društvo i nešto što pritiska i ovaj grad jeste – kultura zaborava ili kultura selektivnog pamćenja. 

„Margaretu sam upoznala kada mi je poklonila svoju studiju o Jevrejkama, o 12 istaknutih Jevrejki Subotice i odmah me je već tu zaskočila svojom drugom idejom: ’Znaš šta, ja sam mislila da moj sledeći projekat bude o antifašistkinjama, time se niko do sada nije bavio. Te žene su vredne i na njih treba obratiti pažnju’. I nije prošlo uopšte mnogo vremena, rekla mi je: ’Bila sam u arhivu, krenula sam da istražujem, ovde ima toliko materijala – ne znam gde ću pre’. I prošlo je svega nekoliko meseci, a Margareta je već bila potpuno u dokumentima, u svojim spisima, bila je oduševljena, dolazila je i pričala o tim sjajnim ženama, govorila sve do čega je mogla da dođe i, evo nas danas”, priča Tonković, i zaključuje:

„Svedoci smo da je za godinu dana nastala ova studija koja treba da nam kaže nešto o našim sugrađankama, treba da nam kaže nešto o ženama koje su držale do nekih univerzalnih vrednosti. Hajde da ne budemo sada naivni, pa da kažemo da postoje univerzalne vrednosti, i hajde da izreknemo jednu optužbu, da kažemo da se mi tih univerzalnih vrednosti, rekao je to gospodin Duško Radosavljević, stidimo u nekoliko poslednjih decenija”. 

Još jedan prilog ovoj kulturi zaborava mogu da budu i rezultati gradskog konkursa za kulturu u Subotici, napomenula je Tonković.

Naime, Margareta se uredno prijavila sa ovim projektom, ali je bila doneta jedna vrlo interesantna odluka: da se ova knjiga ne bavi –  aktuelnom temom..

Gosti na promociji knjige bili su i recenzent, dr Uglješa Belić, i Dejan Mrkić iz Istorijskog arhiva Subotica.

Margareta Bašaragin je do sada objavila knjige „Rod kultura i diskurs razgovora u razredu“,  „Znamenite Jevrejke Subotice“, i uredila tokom 2021. godine publikacije „Starost u vremenu i prostoru“ i „Sonja Licht: Životna priča“.