Janoš Sekereš: „Krenite ljudi u akciju, menjajte nešto!“

Nekadašnji Subotičanin, Janoš Sekereš (za prijatelje Jane), aktivista i idejni tvorac Urlika – grupe za razvoj kulturnog aktivizma u Subotici, napustio je ovaj grad pre pet godina i preselio se u Nemačku. Kako kaže u razgovoru za Magločistač, život u inostranstvu mu ipak nije postalo „radno odelo“, a cilj zbog kojeg je otišao, da svojoj devojčici pruži bolje uslove za život, ostvario se.

Pre nego što se odlučio na ovaj težak i izazovan korak, radio je u Regionalnoj deponiji Subotica, a istovremeno, kao veliki zaljubljenik u kulturu, vodio je grupu Urlik sa još petoro svojih prijatelja i radnika u kulturi.

Nakon što je otišao, grupa je pauzirala sa aktivnostima dok Književni klub Urlik radi od samog osnivanja. U međuvremenu, grupu su nedavno preuzeli njegovi mlađi prijatelji – multimedijalni umetnik Daniel Tikvicki, subotička kantautorka Anamarija Tumbas i rock i blues kantautor Nikola Radonjić. Reč je drugačijoj ali veoma kvalitetnoj novoj energiji mladih koji će se baviti promocijom književnosti, organizovanjem pesničkih večeri i drugim projektnim aktivnostima.

Njegova veza sa gradom je i dalje veoma snažna što će pokazati i u svojoj prvoj samostalnoj knjizi pod nazivom „Subotička naracija“, čije se objavljivanje očekuje uskoro.

„Ne želim da se moja ćerka snalazi u Srbiji“

Zbog velikog broja imigranata u Nemačkoj su pooštreni kriterijumi i onaj ko planira da ovde baci sidro, mora dobro da govori nemački jezik. Janetu je trebalo izvesno vreme da se snađe, da savlada jezik i da se zaposli. Prvih pet meseci je radio u jednoj firmi na poslovima čišćenja prozora i poslovnih prostora, a posle se zaposlio kao pomoćni radnik u jednoj poznatoj fabrici koja se bavi proizvodnjom materijala za interijer, da bi nakon godinu dana bio unapređen i prešao na poziciju kontrole proizvoda.

Kako kaže, poslom je zadovoljan, ima fleksibilno radno vreme, a vikendi su mu slobodni.

„Nije mi život radno odelo, da idem u smene i da spavam. Pre pet godina sam otišao sam, dok je moja porodica tada još bila u Subotici. Ja sam se snašao, ali ne želim da se moja ćerka snalazi u Srbiji već sam želeo da joj pružim bolju budućnost“, kazao je.

Uprkos tome što je u Subotici imao solidnu platu, razlog zbog kog je otišao je ipak egzistencijalni, zato što je stvari posmatrao dugoročno.

„Kada nam se ćerka rodila na kraju meseca smo razmišljali da li ćemo da imamo dovoljno novca, a nismo se ’razbacivali’. Imao sam osećaj da ovde neće biti mnogo bolje. Možda sam izgubio malo i veru. Gledao sam ljude kako postaju sve mračniji, gledao sam kako se kultura uništava, o čemu sam puno pisao, a pozivao sam ljude i na kulturni ustanak u Srbiji, jer sam bio aktivista u oblasti kulture“, priseća se Jane.

Tada je postojao manjak kulturnih prostora, podseća, pa osim tadašnjeg Klein House-a koji je radio u Štrosmajerovoj ulici i Savremene galerije, nije bilo alternativnih mesta za kulturu, dok se ta situacija, kako navodi, danas ipak promenila na bolje.

„Kultura je podeljena, nema interkulturalnosti“

Jane kaže da je primetio polarizaciju po nacionalnostima, da su Subotičani odjednom dobili spomenik Kralju Petru Prvom u centru grada, pa spomenik bivšem gradonačelniku Karolju Birou, dok su Hrvati dobili spomenik posvećen Ivanu Antunoviću, koji ’dele’ sa Bunjevcima.

„Imamo četiri nacionalne zajednice, srpsku, mađarsku, hrvatsku i bunjevačku, ali šta mi radimo zajedno? Ništa se ne radi da dođe do nacionalnog pomirenja. Kultura je podeljena. Svako ima svoj kulturni centar. A gde je ta međusobna saradnja? Nema interkulturalnosti. Narušeni su međuljudski i međunacionalni odnosi“, ocenjuje.

Smatra da je tih podela među zajednicama bilo i ranije i da je neophodno osnivanje jedne lokalne manifestacije koja će objediniti sve nacionalne zajednice u gradu.

„Hajde da probamo da radimo zajedno. Imamo razne manifestacije, Dužijancu, Zavičajne dane, to su tradicionalne manifestacije podeljene po nacionalnim zajednicama, ali hajde da napravimo Tradicionalne dane Subotice, da napravimo zajedno manifestaciju koja će objediniti sve nas“, poručio je Jane.

On je takođe primetio i da je Grad zapušten, i kako kaže, nije ovde reč samo o odnosu vlasti prema gradu nego i o odnosu njenih građana prema sopstvenim dvorištima, prema održavanju fasada, dok pojedine zidove i nakon 25 godina „krase“ grafiti koji ruže izgled grada.

Dodaje i da ljudi često šetaju pognute glave.

„Posmatrao sam ljude. Oni se više ne smeju, stisnutih su usta, svi su u svojim problemima, nemaju tu neku radost življenja. Ne svi, naravno, ali je generalno moj utisak takav“, napominje.

Knjiga „Subotička naracija“

Prva samostalna knjiga Janoša Sekereša „Subotička naracija“ biće uskoro objavljena, a reč je o, kako je rekao, jednoj hibridnoj knjizi koja je nastala spontano. Knjiga je o Subotici, kombinacija poezije i proze. Kroz nju se provlači kritika, kroz neke zamišljene likove, a Jane razgovora sa Ra, Bogom sunca, od koga traži da osvetli naš grad.

„Razgovor sa Ra su filozofski razgovori, puno osvrta i kritike vlasti i stanja u društvu i u kulturi. Kroz knjigu prolazim Suboticom, pričam sa imaginarnim sagovornikom, a to je taj koji čita. Priča počinje u poznatoj subotičkoj kafani Majo u kojoj se i završava“, priča.

Izdavač knjige je „NoRules Publishing“ iz Beograda, a kako nam je otkrio, Jane tokom leta planira i objavljivanje svoje druge knjige, o kojoj još uvek ne želi da otkriva detalje, osim da će izdavač biti subotički Librarion.

Ima li kritike u Subotici?

Jane je istakao da je u poslednje vreme primetio pozitivna dešavanja u oblasti kulturi.

„Video sam vesti o Art Hangaru, o tome da Udruženje građana ’Klara i Rosa’ imaju novi prostor, da su otvorene prostorije Udruženja ’Hardwired“, i da se ponovo otvorio Klein House. Ja sam se oduševio“, rekao je.

„Prostor za izložbe, za kreativan rad, za muzičke događaje, to je ono što fali ovom gradu. Da ima još ovakvih prostora verujem da bi se mnogo više mladih bavilo umetnošću“, smatra naš sagovornik.

Po njegovim rečima, Subotici je potrebna kritika, ali je nema dovoljno.

„Ne bih rekao da u Subotici ne postoji kritika vlasti, ali je malo ljudi koji se osmele na takav korak. Jedan od njih je i Magločistač koji nije protiv svega, ali postoji određena kritika, jer vlast često nema sluha da menja pojedine stvari na bolje zbog čega je odavde otišao veliki broj ljudi“, ocenjuje Jane.

Dodaje da je sadašnja struktura vlasti u Srbiji previše moćna da bi se čuo glas kritike, ali i opozicije.

„I dalje se gradske pozicije dele na osnovu političkih zasluga i poznanstava, a na raznim važnim pozicijama i gradu često se nalaze ljudi koji nisu stručni, koji su došli po partijskoj liniji. S obzirom da je to tako u poslednjih 40 godina, teško da će bilo šta da se promeni u skorije vreme“, zaključuje Jane.

Uprkos svemu, nedostaju mu njegovi prijatelji, kultura grada, da prošeta ulicama, da susreće neke drage ljude, da dolazi na neke događaje.

„Sedeo sam 45 minuta na klupi i gledao ljude. Subotica je moj grad, nedostaje mi susret i razgovor sa ljudima. Moji prijatelji su zadržali tu životnu energiju, imaju osmeh, imaju želje za projektima, da stvaraju nešto, nedostaje mi ta spontanost…“, kazao je Jane.

Kako kaže, ideja mu je da jednom možda ponovo kupi kuću u Subotici, ali sigurno još 15 godina neće doći ponovo da živi u ovom gradu.

„Mladi se i nekada i sada plaše uhvatiti u koštac sa sistemom“

Ako ne probamo da se suprotstavimo sistemu i ne pokušamo da promenimo nešto, ako ne menjamo prvo nas same, onda nećemo moći ni društvo u kome živimo, ocenio je Jane.

Prema njegovom mišljenju, mladi se i nekada i sada plaše da se uhvate u koštac sa sistemom.

„Krenite ljudi u akciju, menjajte nešto, pođite od sebe. Promeniće se tada i naš grad“, poručio je Jane.