„ČANTAVIRSKA TRILOGIJA“, DRUGA NAGRADA NA LITERARNOM KONKURSU: OVACIJE U MAGLI

Poštovani čitaoci, kako smo vam i obećali, donosimo nastavak tekstova, nagrađenih na literarnom konkursu kog je raspisalo Gradsko veće za kulturu. Nakon drame u dva čina „Komunalna izgradnja ili kulturna nadgradnja?“ danas donosimo prozni tekst neodređenog žanra kog je komisija za dodelu nagrada jednoglasno prepoznala kao drugu po vrednosti od tri pristigla rada. Sva tri sa sajta „Magločistača“.

„Jebem ti maglu kad je niko ne čisti!“, promrmljao je sebi u bradu Živko nakon što je primetio da je na pogrešnom mestu skrenuo s auto-puta i dospeo negde u Nedođiju.

Iako je donekle poznavao deonicu puta koja mu je poverena, nije mu bilo ništa čudno kada je, umesto kod putokaza „Subotica – istok“, skrenuo desetak kilometara ranije kod žedničke petlje. Uostalom, imao je za sebe slabu utehu da se ni prst pred nosom nije video, kao i činjenicu da u navigacioni uređaj ne gleda još otkad je na relaciji Vranje – Pirot poverovao gps-u i skrenuo desno, zamalo završivši u Bugarskoj.

Tu je negde Živko pogrešno skrenuo, izvor: sites.google.com

„Jebem ti i gazdu kad uvek kupuje najjeftinije stvari“, poluglasno je Živko izgovorio upravo palu mu na pamet misao.

Putnici do tada nisu ništa primetili. A i šta da primete kad veruju svom vozaču, koji brodi kroz mrak i maglu? Odavno izmoreni od 500 kilometara dugog puta, jedva su čekali da stignu u Suboticu na premijeru toliko izvikane tragedije „Komunalna izgradnja ili kulturna nadgradnja?“, koja je za kratko vreme postala bestseler na državnom nivou. Opušteni uz lagane taktove Sneki i Seke uglavnom su se prepustili razmišljanju šta je to toliko zanimljivo u prvom delu „Čantavirske trilogije“ da se, eto, i iz Crne Trave organizuje vanredna linija za kulturni događaj na severu Srbije.

Za to vreme Živkovo raspoloženje postajalo je sve mračnije. Sve češće pogledajući na sat, koga je za jeftine novce kupio upravo na subotičkom „Buvljaku“, Živko je nervozno iščekivao bilo kakva svetla koja bi mu dala do znanja da se zaustavi i prvog na koga naiđe pita gde se nalazi i koliko je daleko od Subotice. Mada se to njemu nije tako činilo, imao je sreće, jer je nakon svega nekoliko kilometara banuo u neko selo. Videći da se nalazi na periferiji, uputio se ravno ka centru.

„Ako ništa drugo, tamo bar sigurno ima neka mehana gde ću da se raspitam“, pomislio je Živko.

***

„Jebem ti blato kad je svuda oko tebe“, glasno je opsovao Joška kad je pod nogama osetio žitku masu nakon što su ga jaki farovi – stvorivši se odjednom i niotkud – trenutno zaslepeli.

Nije se Joški ni išlo u selo, jer je znao da će se nagaziti blata svaki put kad napravi pogrešan korak. Al, šta će: Piroška navalila da idu na premijeru, a on kao član Odbora za kulturu pri Mesnom odboru Člankove stranke mora se tamo pojaviti. Uostalom, i Tibiki je obećao. A Tibika je ipak predsednik Mesne zajednice.

A da ga je neko pitao šta ide gledati, iskreno bi odgovorio da ne zna. Kao što ne zna ni kada je poslednji put u Čantavir privirilo bilo šta što ima bilo kakve veze s pozorištem.

„Dobro, školske predstave za praznike nećemo računati“, pomislio je u sebi.

***

„Jebem ti idiota kad ne gleda kud ide“, glasno je opsovao Peći nakon što je naleteo na Jošku i zajedno s njim pao u blato iz kog je ovaj drugi tek izašao.

Brišući, bolje rečeno razmazujući mokru crnicu po rukavima i donjim delovima kaputa, Peći je još – istina u sebi – opsovao i Irciku što ga je izvukla iz fotelje da idu gledati nekakvu predstavu. Dobro, nije samo zbog Ircike žrtvovao gledanje „Manchestera“. Bio je tu i mnogo ozbiljniji razlog: gradonačelnik Jene mu je rekao da ode na premijeru, jer je on, eto, zbog ranije preuzetih obaveza, sprečen da lično dođe. A kao predsednik Mesnog odbora Kastorove stranke, koja na sledećim izborima planira preuzeti vlast, Peći to jednostavno nije mogao odbiti. Iako mu je i to taman palo na pamet, nije Pećika imao vremena setiti se kada je u Čantaviru poslednji put igrana neka pozorišna predstava…

***

„Jebem ti ludake kad se tuku u blatu“, glasno je uzviknuo Živko nakon što je kroz šofer-šajbnu video dvojicu starijih muškaraca kako batrgaju po ogromnoj kaljuzi.

Njegova psovka prenula je iz dremeža putnike, koji su i sami počeli brisati stakla ne bi li s desna i leva videli ono što se vidi samo ako se gleda pravo.

„Majstore, vrata“, čuo je Živko hor glasova putnika, nestrpljivih i inače da izađu i konačno već jednom protegnu noge.

A prizor je zaista bio neuobičajen: kako jedan zamahne i promaši drugog, tako padne u blato. Ovaj drugi, u želji da ga potkači nogom, i sam se oklizne i padne. Videvši obojica da im to stojeći ne uspeva, borbu su nastavili u kombinaciji polučučećeg-poluležećeg položaja.

„Majstore, ti ne samo da si promašio grad nego i državu“, obratio se Živku jedan od putnika nakon što je na njemu nerazumljivom jeziku čuo glasne psovke aktera tuče.

***

Žiga i akteri, izvor: hte.ro

„Jebem ti matore konje kad se tuku zbog politike“, opsovao je mesni policajac nakon što je nekako prepoznao Jošku i Pećiku, jedva ih razdvojivši iz blata.

I sam blatnjav od cokula do šapke, policajac je, lica boje gulaša, na brzinu okupljenoj masi naredio da se razilazi.

„Šta je? Igra mečka? M’rš tamo na predstavu gde ste i krenuli!“, povikao je policajac, pomislivši u istom trenutku kako mu ovo s mečkom i nije tako loš fazon za ovu priliku.

„Jebem ti i predstavu i onog kome je palo na pamet da je po ovom vremenu meni ovde dovede“, to je već samo pomislio policijac.

***

„Prijatelju, gde smo mi to?“, upitao je Živko policjajca čija je identifikaciona pločica još bila zamazana blatom.

„U Čantaviru“, odgovorio je ovaj koliko je mogao ljubaznije u datoj situaciji, posebno kad je čuo pitanje nepoznatog s poznatim mu akcentom.

„Čantavir? Pa zar nije u Subotici premijera o Čantaviru? Mi se tamo uputili. Jebala ih premijera, da ih jebala!“

„Jeste, i u Subotici je premijera. Samo je pomerena za sutra. Zbog ove ovde. Jebalo ih pozorište!“

***

Tek tada je Živko ugledao ono o čemu je policajac pričao. Na dvadesetak metara od njega stotinjak ljudi guralo se na ulazu u zgradu koja je ličila na mnoge posle „onog“ rata izgrađene domove kulture. Na jakom svetlu jasno se iznad ulaza u zgradu razaznavao natpis „Čantavirsko mesno pozorište – Csantavéri Helyi Színház“, kao i najava praizvedbe „Čantavirske trilogije“ pod nazivom „Komunalna izgradnja ili kulturna nadgradnja?“. Jako svetlo, međutim, obasjalo je Živku još jedan neobičan detalj: iako obučeni u večernje toalete i svečana odela, svi su sa sobom nosili nekakve vreće.

„Joooj, gde si kupila tako lepe čizme? Ja obišla sve smrdljive dućane i nigde tako nešto da nađem“, upitala je sekretarica Mesne zajednice Eržika Joškinu Pirošku koja je na nogama imala nove gumene čizme s cvetnim dezenima.

„U ‘Borovu’ ili kako se sada već zove. A pogledaj ovog mog: pravo iz svinjca u istim! Sva je sreća što mi i inače gazimo po blatu do sela, pa se smrad u međuvremenu malo smanji“, poluponosno-poluljutito odgovori Piroška, brišući slojeve blata s donjih delova čizama dok je iz vreće vadila špicaste cipele s pozamašnim štiklama.

Njenu radnju ponavljali su i ostali: kao po komandi, svi su odjednom na sebi imali cipele, ostavljajući pred ulazom gumene čizme.

***

„Jebem ti Čantavir! Šta ćemo sad?“, podelio je Živko svoju misao sa ostalim putnicima.

„Kako šta ćete? Kad ste već tu, upadajte. I tako zbog blata pola ljudi nije došlo, pa da sala ne bude poluprazna sedite i gledajte. Uostalom, zbog predstave ste i došli. Sad u Čantaviru il Subotici, isti je đavo“, ljubazno je naredio policajac ekspediciji iz Crne Trave.

***

Miris sveže ofarbanih zidova zapahnuo je posetioce čim su ušli u zgradu. Sve je, zapravo, bilo novo u starom: od preuređenih garderobe i sanitarnog čvora u foajeu, pa do stolica i zavese na bini u sali. I dok se ljudi još nisu redovno smestili, na pozornicu je izašao konferansje. Ipak, umesto uobičajenih želja za dobru zabavu i obavezne molbe da pre početka predstave isključe svoje mobilne telefone, konferansje se publici obratio neobičnom najavom:

„Poštovana publiko. Na žalost, moram vam saopštiti da zbog tehničkih razloga nismo u mogućnosti večeras vam predstaviti najavljenu praizvedbu prvog dela ‘Čantavirske trilogije’. Tako će umesto ‘Komunalne izgradnje ili kulturne nadgradnje’ glumci subotičkog Narodnog pozorišta odigrati predstavu ‘Vojvođanski svatovi’. Uostalom, ni ova predstava nikada nije igrana u vašem mestu, pa smo uvereni da ne gubite mnogo. U nadi da ćete uvažiti naše izvinjenje, želimo vam ugodnu zabavu.“

***

Predstava se nastavila do kasno u noć, izvor: youtube.com

Komešanje u publici brzo je utišao orkestar koji se pojavio na pozornici. Poznati taktovi „asztali noták” i „muskátli zene” začas su negodovanja pretvorili u odobravanje, praćeno neretko glasnim pevanjem prisutnih. I putnici iz autobusa brzo su se uklopili u atmosferu narodnog veselja: prepoznavši neke od melodija i sami su počeli cupkati i mrmljati nepoznati im tekst. U jednom trenutku, dok je trajao malo duži dijalog glumaca, Joška priđe vođi orkestra, tutne mu hiljadarku ispod žica violine, i vikne da ga cela sala čuje:

„Žiga, ajd ti onu našu: ‘Csantavéri kisbicska’.“

Tek tu nastade oduševljenje. „Kis-bicska“, „kis-bicska“, orilo se sa svih strana, pa i od putnika od kojih nijedan nije znao o čemu je reč. Uzalud su glumci preklinjali publiku da toga nema u scenariju. Uzvici „kis-bicska“, „kis-bicska“ progutali su njihove apele. Zapravo, atmosfera je tek od tog trenutka postala ona prava, pozorišna. Kao u pravim svatovima, publika je naručivala jednu po jednu pesmu: od „Téglaporos a kalapom“ do „Lakodalom van a mi utcánkban“. Sav oznojan, ali i sa violinom okićenom novcem, Žiga i orkestar prašili su kao ni na jednoj ranijoj predstavi. Glumci, koji iz umetničkih razloga nisu napustili binu, odmah su naredili toncima da pojačaju zvučnike, računajući na to da će po koja zelena ili crvena završiti i u njihovom džepu, odnosno dekolteu.

„Jebeš ti umetnost uz ovakve plate. Honorar za istu predstavu, pa još neplaniran, nije za baciti“, pomislio je svaki od njih.

Vrhunac je, ipak, nastao kada su stvar u svoje ruke preuzeli Crnotravci. Nadahnuti Talijom i opremljeni valutom od gradnje po inostranstvu, ubrzo su Žigu i glumce uverili da znaju i „Az a sep, az a sep“, i „Tud mađarom, tudom, tudom“.

***

„Jebeš ti Suboticu! Kakav je provod u Čantaviru, kog ni na gps-u ne mogu da nađem, pa to je za priču! Još nam je sutra i prekosutra ostao slobodan dan za ‘Buvljak’, a čuo sam i da u blizini ima nekakav ‘Babin salaš’ s tamburašima. Taman umesto sutrašnje premijere“, glasno je Živko izrekao svoje misli na opšte odobravanje putnika.

***

„Jebeš ti onu nadgradnju, dogradnju ili šta je već. Pa ‘Vojvođanski svatovi’ su za ‘Oskara’! Samo da igraju na engleskom“, rekao je Joška Pećiki dok su nakon komada izveli Pirošku i Irciku na po jedno u obližnju birtiju.

***

„Jebeš ti ‘Čantavirsku trilogiju’, ovo je bio pun pogodak! Lepo sam vam rekao da izmislite razlog da je ne igrate. Pa valjda ja znam da na otvaranju Pozorišta narodu treba zabava i veselje, a ne neke tamo komunalne teme o neasfaltiranim ulicama i blatu“, prokomentarisao je u slušalicu gradonačelnik Jene Tibiki nakon što ga je Eržika pre toga obavestila o veličanstvenom uspehu sa otvaranja Pozorišta u Čantaviru.

Povezani članci:
Prvi deo: VELIKI USPEH „MAGLOČISTAČA“: LITERARNA NAGRADA „ČANTAVIRSKOJ TRILOGIJI“
Mađarska verzija: A KÖDTISZTÍTÓK NAGY SIKERE: IRODALMI DÍJAS A CSANTAVÉRI TRILÓGIA

[clear]