BEZ ODGOVORA IZ GRADSKE KUĆE O PRAVCIMA KULTURNOG RAZVOJA

Pozivu na dijalog na temu identifikovanih problema odazvalo se 13 sagovornika, izuzev novoimenovanog direktora Narodnog pozorišta Miloša Stankovića, i članice Gradskog veća zadužene za kulturu, Miroslave Babić

[divide icon=”circle” width=”medium”]

„A zašto toliko potencirate pitanja o Evropskoj prestonici kulture, Subotici kao gradu festivala, i ’Zavičajnim danima’ kao manifestaciji od posebnog značaja za grad?”, jedno je od najčešće postavljenih pitanja koja smo, kao reakciju čitalačke publike, dobili prilikom realizacije projekta „Plus i minus u kulturi: prilozi o (samo)održivosti kulturnog stvaralaštva”.

Izvor: screen shot

Odgovor je vrlo jednostavan. Prilikom koncipiranja celokupnog tematskog sadržaja članaka koji treba da budu proizvedeni, pošli smo, kako to pravila jednog projektnog ciklusa nalažu, od identifikacije problema artikulisanog na sledeći način: postojeći resursi u kulturi se ne koriste najracionalnije moguće usled odsustva bilo kakve misije i vizije u domenu kreiranja kulturnih politika Grada Subotice. Drugim rečima, umesto na temelju dokumenta koji bi definisao pravce strateškog razvoja kulture na jedan duži vremenski period, odluke se u ovom segmentu društvenog života donose ad hoc, a najčešće na osnovu dnevno-političkih interesa, što se pogubno odražava na samu kulturu.

Jedna od ilustracija tako identifikovanog problema upravo je bila odluka da se Subotica kandiduje za prestižnu titulu Evropske prestonice kulture 2020. godine, što je inicijativa koju je javnosti maja 2013. predstavio tadašnji gradonačelnik Modest Dulić, koju je Skupština grada podržala glasovima vladajuće većine, a koju je, nakon prekomponovanja vlasti krajem iste te godine, novi gradonačelnik Jene Maglai ocenio kao nerealnu, usled čega je usledilo odustajanje od bilo kakvih daljih koraka u realizaciji te ideje – bez da se Skupština grada ponovo izjasnila da li od nje, konačno, odustaje ili ne, iako je novu vladajuću većinu činio gotovo identičan sastav odbornika. Pri svemu tome, stručna javnost, sudeći prema odgovorima naših sagovornika, prilikom plasiranja takvih dugoročnih projekata koji prevazilaze dnevnu politiku i politički marketing, uopšte nije bila konsultovana.

Druga ilustracija odsustva bilo kakve misije i vizije kulturnog razvoja Subotice je ona o gradu festivala, o čemu se i dan-danas vode polemike, prevashodno zbog karaktera manifestacija koje treba da budu perjanica brendiranja Subotice kao centra u kom kultura cveta. Da li u kulturu spadaju doček Nove godine na Trgu slobode, Zimski vašar „Winterfest”, Berbanski dani na Paliću, konačno, koncert Baje Malog Knindže i Bore Drljače pod okriljem „Krajiških večeri”, koju je Zavičajno udruženje „Banija” sprovelo na konto sufinansiranja projekata u kulturi za 2015. i 2016. godinu? Prosudite sami.

Izvor: screen shot

I tu dolazimo do „Zavičajnih dana”, manifestacije koja je naprasno, od dana svog uspostavljanja, uvrštena u spisak manifestacija od posebnog značaja za Grad Suboticu, iako nije prošla, po svim nepisanim pravilima, uobičajeni put svog razvoja: da se dovoljno dugo održava kako bi imala tradiciju koja se meri decenijama, a sledstveno tome i kredibilitet da opstane na međunarodnom nivou, koji je jedini garant kontinuiteta.

Na osnovu izjava naših sagovornika, prostora za dijalog na tu temu ima. Cilj projekta „Plus i minus u kulturi: prilozi o (samo)održivosti kulturnog stvaralašta* bio je upravo taj daj se dijalog na temu strategije kulturnog razvoja Subotice otvori. Koliko smo u tome uspeli, opet, prosudite sami.

Pozivu na dijalog na temu identifikovanih problema odazvalo se 13 sagovornika, izuzev novoimenovanog direktora Narodnog pozorišta Miloša Stankovića, i članice Gradskog veća zadužene za kulturu, Miroslave Babić, kojoj smo 12. decembra 2016. poslali sledeća pitanja:

„Za članicu Gradskog veća zaduženu za oblast kulture, Miroslavu Babić

Poštovani,

Molimo Vas da za potrebe realizacije projekta „Plus i minus u kulturi: prilozi o (samo)održivosti kulturnog stvaralaštva” koji sprovodi Udruženje građana „Centar građanskih vrednosti” Subotica, koji će biti objavljen na portalu „Magločistač”, a koji se realizuje uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, usmenim ili pismenim putem, do petka, 16. decembra, odgovorite na sledeća pitanja.

• 

  Miroslava Babić, izvor: subotica.rs

  Kako ocenjujete kulturnu politiku Grada koja je vođena u prethodnom periodu, i spram toga – šta smatrate da su slabe, a šta jake tačke iste, odnosno, koje prioritete biste apostrofirali u svom radu?

• Kako se na svakodnevno, ali i kratkoročno i dugoročno donošenje odluka reflektuje činjenica da Subotica još uvek nema Strategija u oblasti kulturnog razvoja Grada? Da li smatrate da je jedan takav strateški dokument uopšte potreban za kreiranje kulturne politike Grada?
• Kako je strukturisan finansijski plan za kulturu u okviru budžeta Grada? Koliko se, okvirno, ukupno sredstava izdvaja za kulturu na godišnjem nivou, i kako su ta sredstva strukturisana (plate zaposlenih, programi ustanova, projektno finansiranje, infrastrukturna ulaganja…)?
• Sa kakvim zahtevima Vam se najčešće obraćaju kulturni delatnici na lokalnom nivou i koliko je lokalna samouprava u mogućnosti da na iste odgovori?
• Da li subotička kulturna scena u pogledu kadrovskih, infrastrukturnih, programskih performansi ima, po Vama, kapaciteta da se uključi u šire okvire kulturnog menadžmenta i animacije, naročito kada je reč o apliciranjima za evropske fondove? Kakvu i koliku podršku im lokalna samouprava u tom segmentu pruža?
• Gde se, po Vama, na mapi regionalne kulturne ponude u okvirima zemlje i van nje pozicionira Subotica? S tim u vezi, kakav je Vaš stav po pitanju odustajanja Subotice od kandidature za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine, koja je na kraju pripala Novom Sadu?
• Kako ocenjujete kvalitet projektnih predloga koji pristižu na javne konkurse za sufinansiranje projekata i programa u kulturi na lokalnom nivou? Da li, s tim u vezi, smatrate da treba da se radi kvalitativna evaluacija realizovanih projekata, budući da po mišljenju uže kulturne javnosti dobar deo podržanih projekta i programa ne zadovoljava elementarne kriterijume kulturne ponude, već se pre svrstava u zabavne, turističke, amaterske, pa čak i kič sadržaje?
• Jedna od, ako ne i najveća rak-rana kulture u Subotici jeste nedovršena zgrada Narodnog pozorišta. U kojoj fazi se trenutno nalazi projekat? Kako biste sa vremenske distance od 9 godina kako je staro pozorište srušeno ocenili postojeći projekat: kao realan i usaglašen sa potrebama pozorišnih delatnika i publike, ili kao megalomanski?”

Raspoloženi za saradnju, odgovore na postavljena pitanja i dalje očekujemo, u interesu javnosti.

(Magločistač)

[clear]

Članak „Bez odgovora iz Gradske kuće o pravcima kulturnog razvoja“ nastao je kao follow up projekta „Plus i minus u kulturi: prilozi o (samo)održivosti kulturnog stvaralaštva“.

[clear]