Radovi u zaštićenoj zoni u Subotici nisu stali

Radovi u zaštićenoj zoni u Subotici nisu stali

Na mestu srušenih kuća, u istorijskoj celini u Ulici braće Radić u Subotici, u toku su radovi na izgradnji stambeno-poslovnog objekta, foto: Natalija Jakovljević/RSE (arhiva)

I dok su građani Subotice na samom severu Vojvodine, na oko 190 kilometara od Beograda, sedeli zatvoreni u svojim kućama zbog vanrednog stanja uvedenog kao mera protiv širenja korona virusa, mašine su vršile pripremne radnje za gradnju u zoni jedne od poslednjih istorijskih celina u tom gradu.

Slučaj, rušenja tri kuće u Ulici Braće Radić u Subotici, koji je početkom novembra prošle godine dospeo u žižu javnosti, nije dobio svoj epilog ni posle intervencije državnih organa.

Institucije Grada Subotica u potpunosti ignorišući odluke Vlade Srbije, Ministarstva kulture i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, dozvolile su rušenje ovih zaštićenih kuća, a potom i izgradnju stambeno-poslovnog objekta.

U ovoj ulici se nalaze mnoge zaštićene kuće i ona je Odlukom Vlade Srbije, na predlog Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica u julu 2019. godine proglašena za prostorno-kulturno istorijsku celinu.

Međutim, tri kuće u toj ulici, od kojih su dve bile pod zaštitom države do oktobra 2019. godine uskoro će zameniti jedan objekat od 34 stana, ukupne površine preko 5,000 metara kvadratnih.

Pročitajte i ovo:
Rušenja u zaštićenoj zoni Subotice

Nadležni o rušenju

Ministarstvo kulture je 19. februara u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) dostavilo izveštaj Radne grupe, koja se bavila ispitivanjem slučaja rušenja zaštićenih kuća u Ulici Braće Radić.

Radnu grupu za prikupljanje i analizu relevantnih činjenica u vezi rušenja objekata u Ulici Braće Radića 43 i 45 u Subotici čine dva predstavnika iz Ministarstva kulture i informisanja i tri predstavnika iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda.

U izveštaju je 16. decembra 2019. godine predloženo Vladi Srbije da donese Odluku kojom će obustaviti od izvršavanja Izmene dela Plana detaljne regulacije za deo prostora koji obuhvata ovu i još nekoliko ulica, jer se ovim urbanističkim planom ne obezbeđuje zaštita i korišćenje kulturnog dobra.

Na mestu rušenja u ulici Braće Radić u Subotici, foto: Natalija Jakovljević (RSE)

Pomenute izmene Plana je donela Skupština grada Subotice u oktobru 2019. godine, u kojoj vladajuću većinu čine Srpska napredna stranka i Savez Vojvođanskih Mađara.

Taj dokument, odnodno pojedine njegove mere su u suprotnosti sa Odlukom Vlade Srbije koja je doneta 20. jula 2019. godine o utvrđivanju Ulice Braće Radić za nepokretno kulturno dobro.

Ministarstvo kulture i informisanja uputilo 16. decembra 2019. godine inicijativu Skupštini grada Subotice da hitno stavi van snage sporni Plan i da usvoji novi urbanistički plan za isto gradsko područje koji će biti u skladu sa Odlukom Vlade Srbije o zaštiti nepokretnog kulturnog dobra – prostorno kulturno istorijske celine Ulice Braće Radić u Subotici, kojom se zabranjuje narušavanje tog dobra. Skupština, međutim, nije reagovala.

Takođe, upućen je i zahtev Upravnom odboru Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica da preispita odgovornost za nezakonitost rada te ustanove u pogledu izdavanja akata koja su dovela do rušenja objekata u Ulici Braće Radić.

Zavod takođe nije reagovao na taj zahtev, a radovi su nastavljeni.

Na mestu tri kuće, niču 34 stana

Ulica Braće Radić, pogled na jednu od poslednjih istorijskih celina u Subotici, na kojoj su u toku građevinski radovi, footo: Natalija Jakovljević (RSE)

U međuvremenu, Sekretarijat za građevinarstvo Subotice, izdao je 3. marta građevinsku dozvolu investitoru “DG Company”, nakon čega su započeti pripremni radovi za izgradnju novog objekta koji će imati 34 stana.

Kompanija od tada na terenu vrši radove, koje nije prekidala ni tokom vanrednog stanja u periodu od 15. marta do 6. maja.

Međuopštinski zavod je nadzirao ceo postupak, ali je, prema pisanju lokalnih medija, izmena lokacijskih uslova urađena u skladu sa uputstvom koje je izdalo Ministarstvo kulture, što je u suprotnosti sa odgovorima koje je 19. februara dobio RSE.

Tu je, između ostalog, zatraženo i preispitivanje odgovornosti za nezakonitost rada Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici. Zbog neodgovaranja na upite RSE pred Poverenikom za informacije od javnog značaja vodi se postupak protiv Zavoda.

Ministarstvo kulture takođe nije odgovorilo na upit RSE, te stoga ostaje nejasno šta piše u uputstvu koje je navodno ta institucija izdala.

Pročitajte i ovo:
Nastavljaju se rušenja u centru Subotice

“Mi smo postupali po preporuci Ministarstva kulture, a ne po preporuci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Ministarstvo kulture je dalo preporuku kako da postupamo za sve ovakve i slične slučajeve. Nova zgrada koja će biti izgrađena je tako planirana da se uklopi u prostorno kulturnu istorijsku celinu, odnosno da se interpoluje, a sve buduće radove će nadzirati Međuopštinski zavod”, rekao je 6. marta Fjodor Petrov iz Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici, a prenosi subotički portal.

Zavod za spomenike nije menjao svoj stav

Istoričar umetnosti i konzervator u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture Vladimir Džamić je u razgovoru za RSE rekao da Republički zavod za zaštitu spomenika kulture nije menjo svoj stav po pitanju rušenja zaštićenih objekata u Ulici Braće Radić i podizanja novog stambeno-poslovnog na njihovom mestu.

“I jedno i drugo je u suprotnosti sa Odlukom Vlade Republike Srbije o utvrđivanju ove ulice za kulturno dobro, a u suprotnosti je i sa odredbama Zakona o kulturnim dobrima”, upozorio je Džamić.

Desilo se nemoguće, pa je Skupština grada Subotice usvojila izmene Plana detaljne regulacije u potpunosti ignorišući postajanje odluke Vlade Srbije o utvrđivanju ove ulice za prostorno kulturnu-istorijsku celinu, kazao je Džamić.

Ko je kome dao dozvolu?

Svakodnevna slika u ulici Braće Radić u Subotici, foto: Natalija Jakovljević

Da podsetimo, dozvolu za uklanjanje objekata je 25. oktobra potpisala direktorka Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici, a dozvolu je dobila privatna firma DG Company koja poseduje dozvole za rušenje sva tri objekta, koju je izdao Sekretarijat za građevinarstvo grada Subotice.

Uprkos stavu iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture da je rušenje objekata na brojevima 43 i 45 zabranjeno i da na tom prostoru nije predviđena izgradnja novih objekata.

U Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Subotici su imali drugačije mišljenje, navodeći da su prve dve kuće, zbog dotrajalosti, neuslovne i nebezbedne za stanovanje i da se mogu urušiti, kao i da njihova rekonstrukcija nije moguća.

Šta kaže investitor?

Direktor DG Company Igor Dulić rekao je u izjavi za RSE da njegova kompanija poseduje sve neophodne dozvole za izgradnju objekta, i da su u međuvremnu održani brojni sastanci sa predstavnicima Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici oko izmene idejnog rešenja za objekat koji je prilagođen novim uslovima Zavoda.

Pročitajte i ovo:
Mesta rušenja u Subotici

“Mi smo to prilagodili, izgubili određene kvadrate, izgubili visinu, izgubili nekoliko stanova. Prihvatili smo sve to, došli smo do lokacijske, a posle i do građevinske dozvole, pripremnih radova i izvođenja radova. Normalno sve teče. Da li tu postoji još nešto što je problematično ili nije, to zaista nije do investitora da komentariše, to je neka viša instanca”, kazao je Dulić.

Dodao je da će uskoro biti objavljeno idejno rešenje za spoljašnji izgleda fasade objekta. Parking za automobile biće smešten u dvorišnom delu objekta i predviđena je i podzemna garaža. Završetak radova očekuje se sredinom juna 2021. godine.

Pročitajte i ovo:
Zavod za zaštitu spomenika Subotica: Fasade srušenih kuća treba da izgledaju kao originali

Da li će neko odgovarati?

Džamić: ‘Objekti od vrednosti i objekti od posebne vrednosti ne mogu se rušiti, niti se na njihovom mestu može graditi bilo koji drugi objekat’ (na fotografiji objekti pre rušenja), foto: Natalija Jakovljević, RSE (arhiva)

Građanska inicijativa “Priroda i društvo” iz Subotice održala je 7. i 14. decembra, na gradskom trgu, proteste protiv uništavanja kulturnog nasleđa u Subotici.

Na protestu je pročitan apel, a ministru kulturu i informisanja Vladanu Vukosavljeviću uputili su otvoreno pismo.

Ova Inicijativa je tokom decembra prikupila 1.140 potpisa građana Subotice koji je 13. februara prosleđen nadležnim republičkim, pokrajinskim i lokalnim institucijama – a odgovora još uvek nema. Međutim, potpisi građana nemaju nikakvu pravnu težinu.

RSE je uputio pitanja i predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić i gradonačelniku Subotice Bogdanu Labanu, o tome da li će Vlada preduzeti nešto zbog kršenja odluke koju je sama donela, i da li će Skupština grada Subotice poništiti odluku o izmenama Plana detaljne regulacije za gore navedene ulice, kao i da li će neko odgovarati za rušenja u zaštićenoj zoni, međutim, odgovore nismo dobili.

U proteklom periodu RSE je istraživao i druga rušenja kuća u Subotici.

Pročitajte i ovo:
Pritisci na subotički portal zbog teksta Radija Slobodna Evropa

Ulica Braće Radić

Ulica Braće Radić jedna od poslednjih ulica koja čini jedinstvenu celinu sa objektima građanske arhitekture u Subotici podignutim u rasponu od sredine 18. do sredine 20. veka i predstavlja jednu od najvrednijih očuvanih uličnih celina u Vojvodini.

Kuće koje su u njoj izgrađene pripadaju različitim stilskim pravcima (klasicizmu, eklektici sa stilskim obeležjima neorenesanse, neobaroka, secesiji).

Izvor: Natalija Jakovljević (Radio Slobodna Evropa)

Podelite sa prijateljima:

Jedan Komentar na
“Radovi u zaštićenoj zoni u Subotici nisu stali”

anonimus says:

Ovi su dobri prema Vama.

Mitrović Koste Trifun

NASTAVAK SLIJEDI

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.