CINS: Religija, fudbal i politika – Orbanov način da širi uticaj u Vojvodini

Sportska akademija, skupa ograda za fudbalski teren u crkvenoj porti, obnova i rad crkvi čiji sveštenici pozivaju da se glasa za Fides, partiju mađarskog premijera Viktora Orbana, samo su neke od donacija mađarske Vlade u Srbiji od 2011. do 2020. godine. Ulaganje više od 70 miliona evra sagovornici CINS-a vide kao Orbanov pokušaj širenja uticaja na ovim prostorima.

Totovo Selo nalazi se u severnobačkom delu Vojvodine, ima oko 700 stanovnika, crkvenu školu i Rimokatoličku crkvu svetog Josipa radnika. Na račun ove crkve iz Mađarske je 2012. godine leglo 16.850 evra. Ulaganje nije imalo veze sa religijom, već sportom – novac je, kako piše u dokumentaciji do koje je došao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), bio namenjen za podizanje ograde oko jednog (od tri) fudbalska igrališta, mreže iza golova i male tribine.

Prema rečima Janea Utašia, sveštenika i osnivača lokalne fudbalske akademije, radi se o panelnoj ogradi, odnosno, kako se i sam uverio novinar CINS-a, zelenoj mreži od čelika sa stubićima na, okvirno, svaka dva metra. Takva ograda, kako su nam rekli u firmama koje ih prodaju, ne bi trebalo da košta skoro 17.000 evra. Za oko 380 metara ukupne dužine ograde, uključujući zaštitnu mrežu iza golova, crkva je mogla da plati manje od 10.000 evra.

„To je za tu ogradu i ona je koštala toliko“, rekao je Utaši novinaru CINS-a. On priznaje da je postavljanje ograde i tribine bilo skupo, ali ne posustaje u tvrdnjama da je sav novac otišao baš za to. Račune za tu izgradnju nema, jer je mnogo godina prošlo.

Za tri igrališta na crkvenoj parceli, kako saznaje CINS, do danas nije izdata građevinska dozvola. Iako prema tadašnjem Zakonu o planiranju i izgradnji sportski tereni nisu izuzeti od izdavanja građevinskih dozvola, Utaši tvrdi da im dozvola nije trebala.

Na pitanje zašto je novac uplaćivan crkvi, a ne nekom sportskom udruženju, Utaši je odgovorio:

„Sportskog udruženja danas ima, sutra nema, a crkve danas ima, a sutra će je biti. Sa druge strane, mi pomažemo sportskom udruženju našim terenima“.

Ulaganje u Totovo Selo pokazuje spoj dve pasije mađarskog premijera Viktora Orbana – sport i religiju. Međutim, to je samo jedna od nekoliko hiljada donacija koju je njegova Vlada uputila u Srbiju kroz Fondaciju Bethlen Gabor. U poslednjih deset godina (2011-kraj 2020) uplaćeno je više od 70 miliona evra, a namenjeno najmanje 143 miliona evra za rad crkve, Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine (predstavničkog tela ove manjine), za rad mađarskih medija u Srbiji o čemu je CINS pisao, za rad i obnovu vrtića i škola, kao i za jačanje mađarske kulture kroz ustanove kulture, pozorišta i festivale.

Profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) i predsednik nevladine organizacije Centar za spoljnu politiku Dragan Đukanović ocenjuje da taj novac ima za cilj da osnaži Orbanov uticaj izvan granica Mađarske.

„To je sve deo tog Orbanovog panmađarskog plana. On želi da u, kako kaže, Karpatskom basenu, osnaži njihove (mađarske) političke prvake i njihove političke opcije, a oni njemu, zauzvrat, daju podršku. (…) To je ta unutrašnja homogenizacija u Mađarskoj i homogenizacija Mađara u tom Karpatskom basenu“, navodi Đukanović.

Molitva za kandidate

Premda je na početku političke karijere, krajem osamdesetih, Viktor Orban bio ateista, sa rastom moći i zaokretom udesno u političkom smislu promenio se i njegov stav prema religiji – on danas figurira kao zaštitnik hrišćanstva. Tu svoju ideologiju sprovodi i u Srbiji, pa je religijskim zajednicama od 2011. do 2020. Mađarska uplatila 7,3 miliona evra. Za taj novac obnavljali su crkve, gradili vrtiće pri religijskim objektima, hrišćanske škole i spavaonice.

Orbanova darežljivost se u nekim slučajevima vraća političkom podrškom sveštenika.

Tako je zamenik biskupa Evangeličke Hrišćanske crkve u Srbiji Gabor Dolinski pred izbore u Mađarskoj 2018. uz članove Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) učestvovao na javnom skupu Orbanovog Fidesa, SVM-ove sestrinske partije.

Na tribini se govorilo o izborima pa je, kako je preneo list Magyar Szo, Dolinski Mađarima sa dvojnim državljanstvom poručio da imaju dužnost da glasaju na izborima zbog svega što je matična država učinila za njih u „materijalnom, ekonomskom i duhovnom smislu“.

Sunarodnicima je tada savetovao da se prijave za finansijsku podršku te da nakon dobijanja novca neće imati dilemu koga da zaokruže.

Subotička crkva u kojoj je Dolinski sveštenik je u prethodnih 10 godina preko Bethlen Gabor fondacije dobila oko 2,7 miliona evra. Od tog novca kupili su automobil, mini-bus, plaćali su operativne troškove i obnovili evangeličku crkvu u Vrbasu. Dolinski je i član Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, a kao znak podrške predsednik i premijer Mađarske svake godine organizuju ručak sa njim i drugim poglavarima crkava koji u Srbiji drže službu na mađarskom.

Dolinski je za CINS rekao da je želeo da ljudi glasaju za SVM jer mađarska Vlada preko te partije donira Mađare:

„Skoro niko drugi ne podržava te ljude novčano. Mi ne gledamo partiju, ne gledamo crkvu, nego baš ljude“.

U razgovoru sa novinarom CINS-a verski analitičar Draško Đenović napravio je paralelu sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom (SPC), koja od Vlade Srbije dobija novac. Đenović kao razlog vidi skupljanje političkih poena i dodaje da nije neuobičajeno da sveštenici ohrabruju vernike da glasaju za određene političke partije:

„Naravno, to je normalno. Šta mislite zašto Srbija iz svog budžeta daje tolike pare SPC? (…) To je sve zbog politike. Svi oni hoće glasove“.

I dok Jane Utaši, sveštenik katoličke crkve, smatra da crkva ne bi trebalo da se meša u politiku, takvo mišljenje ne deli sveštenik Čaba Paško, ujedno član Izvršnog odbora Nacionalnog saveta. Paško se bavi i gurmanlukom – ima emisiju o kuvanju na RTV Pannon, ali je i sam bio „začin“ na političkim aktivnostima SVM-a.

On je 2020. u prenosu uživo na svom Fejsbuk profilu pozvao svoje parohijane da glasaju za Balinta Pastora, inače sina predsednika SVM-a Ištvana Pastora, koji se kandidovao za gradonačelnika Subotice. Pastor nije pobedio na lokalnim izborima, ali je imenovan za predsednika gradske Skupštine. Čaba Paško bio je aktivan i 2016, kada je na tribini SVM-a u vezi sa Orbanovim referendumom protiv razmeštanja migranata u zemlje Evropske unije, propagirao islamofobične stavove.

„Ja ne mislim da bi crkva trebalo da se odvoji od državnih dešavanja. Pored toga, sudbinu i razvoj crkve određuje politika“, izjavio je Paško za CINS.

Preko Bethlen Gabor fondacije, Vlada Mađarske je Subotičkoj biskupiji u 2017. i 2018. uplatila ukupno 157.000 evra za izgradnju Kuće crkvene zajednice u Kelebiji, gde je Paškova parohija. U ovoj kući je smešteno udruženje kulture Ferenc Gaal, čiji je predsednik upravo Paško.

On priznaje da na njegovo mišljenje o politici utiče novac koji im stiže:

„Pa naravno da utiče. Ono što je nama na korist, to je na korist politike. Tu sarađujemo“.

Profesor FPN-a Dragan Đukanović smatra da postoji „kruta veza“ između politike i crkve.

„Kada je sahranjivan patrijarh (Irinej) je l’ smeo neko da kaže da se krše mere (zbog virusa korone, prim. nov), da se ne ljubi onaj sanduk? Ili u Crnoj Gori, da li je iko smeo (nešto) da kaže kada je bila sahrana Amfilohija? Kažem vam, svi pokušavaju da imaju dobre odnose sa njima (crkvom, prim. nov), a posebno Fides koji pokušava te tradicionalne tobož vrednosti da čuva. (…) Njima je crkva oslonac, tim tradicionalističkim, konzervativnim i populističkim snagama“, podvlači Đukanović.

Sociolog religije Slobodan Sadžakov smatra da se može nazvati „ekscesom“ ako nekoliko sveštenika favorizuju određenu političku opciju, ali da bi takva tendencija bila „veliki problem“.

„Jedno je ako je to ideja ili aktivnost pojedinca ili njih dvoje, a drugo bi bilo ukoliko je neka organizovana idejna akcija koju crkva organizuje. Ako bi bilo 10, 15, 20 ljudi, to bi onda jasno značilo da je nekako naštimano na instituciju kao instituciju. Ovako možete uvek imati jednog ili dva pojedinca koji rade nešto na svoju ruku zbog nekih sitnih dilova sa određenim političarima“, rekao je Sadžakov za CINS.

Paralelna država

„Ispit iz istorije“, napisao je Viktor Orban u opisu fotografije na zvaničnom Fejsbuk profilu u maju 2020. Na fotografiji je prikazana mapa „Velike Mađarske“, ideološke ideje koja teži proširenju Mađarske i obuhvatanju svih Mađara u jednu zajedničku državu, a čiji je deo i čitava srpska pokrajina Vojvodina. Aneksiranja srpske severne pokrajine nije bilo, ali se u nju za mađarske institucije, udruženja i fondacije slivaju velike količine novca kojim upravlja mađarska Vlada.

Orbanova Vlada ulaže u sve društvene sfere – od obrazovanja, preko kulture pa do sporta. Fudbalske akademije koje Orban gradi po Karpatskom regionu nisu zaobišle ni Srbiju – jednu od njih lično je otvorio u septembru 2018. u Bačkoj Topoli.

CINS otkriva da je u prethodne tri godine za tu akademiju kroz Bethlen Gabor fondaciju namenjeno najmanje 32 miliona evra, od čega je barem 4,2 miliona evra i isplaćeno. Takođe, kako su mediji ranije izveštavali, Mađarski fudbalski savez je platio izgradnju 9,5 miliona evra, ali je ostalo nejasno na šta je konkretno utrošen taj novac.

Ipak, za 10 godina iz Budimpešte je najviše novca leglo na račun Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine – oko 20 miliona evra.

Prema zvaničnim podacima, novac je iskorišćen za školske stipendije, izgradnju vrtića, subvencije za plate u osnovnim školama, kupovinu automobila, ali i za izgradnju spomen-parka književniku Deže Kostolanjiju u Subotici.

Jene Hajnal, predsednik Nacionalnog saveta, kaže da za novac iz Fondacije moraju da konkurišu, a o potrošnji kasnije šalju izveštaj u Mađarsku.

„Te pare da se dobiju treba nedelju dana da se priprema. To je konkurs, treba (da se uradi) priprema za šta se koristi i kako, a postoji i kontrola.“

U 2021. Savet je najavio uvećanje budžeta za 24%.

Na Savet veliki uticaj ima najsnažnija mađarska politička stranka u Srbiji – Savez vojvođanskih Mađara. Naime, od 35 članova Saveta, 16 je iz redova SVM-a. Njih povezuje i adresa – na Trgu žrtava fašizma 9, u centru Subotice, pod istim krovom se nalaze od 2016. godine. Prostorije dele i sa Fondacijom Karolj Biro, čiji je osnivač SVM.

SVM zbog zakonskih ograničenja ne može da prima novac od mađarske Vlade, ali takva ograničenja ne postoje za fondaciju, pa je zelena kuća u secesijskom stilu, dom ova tri tela, kupljena mađarskim parama. Za to je na račun SVM-ove fondacije leglo 1,4 miliona evra.

Prvi predsednik Nacionalnog saveta, od 2002. do juna 2010, Laslo Joža bio je i funkcioner SVM-a do 2015, a danas radi kao advokat u Subotici. Sve veći priliv mađarskog novca vidi kao političku ambiciju Viktora Orbana.

„Širenje finansijskog prisustva svakako je povezano sa političkim ambicijama, koje glase ovako: ‘Mi smo gazde, buđelar je u našem džepu, od nas zavisite, budite dobri i razmislite kada budete glasali sledeći put“, rekao je Laslo za CINS.

On smatra da je način na koji se novac sliva u Srbiju pogodan za pronevere, ali je svestan da dokaza za to nema.

Posle Nacionalnog saveta, putem Bethlen Gabor fondacije u Srbiju je najviše novca stiglo za medije orijentisane ka promociji mađarskih vlasti. Novac se svake godine izdvaja i za obrazovanje i kulturu. Za rad pojedinih osnovnih škola, nekretnine, stipendije, od 2011. do kraja 2020. isplaćeno je oko osam miliona evra, a namenjeno dvostruko više. U istom periodu za kulturu je iz susedne države stiglo više od pet miliona evra za izgradnju, renoviranje i operativne troškove kulturnih ustanova, organizovanje festivala i izložbi.

Fondacija Bethlen Gabor nije odgovorila na pitanja po kojim kriterijumima odobravaju novac, ko kontroliše trošenje sredstava i tome slično.

U istraživanju je učestvovala Virag Đurković.