Subotičanka Slavka Antić, jedna od osnivačica Fejsbuk grupe “Pozdrav s mog prozora”: Virtuelna terapija u “doba korone”

“Mi kao administratori imamo zajednički čet, i vi ne biste verovali koliko puta se neko od administratora rasplače i kaže “Pa, ja ne mogu ovu energiju”. Na primer, neko sa Floride stavi sliku sjajnog bazena i ljudi onda misle – vidi, ovaj ima para – a u stvari ta osoba želi da se vrati u svoj Srem, među one jabuke i kruške. Isto tako, kada je jedna gospođa iz Tavankuta stavila svoj pogled – to je bila jedna ograda i drveće, ništa specijalno – gospodin iz Johanesburga, Južne Afrike, napisao nam je kako bi sve dao kad bi mogao da se vrati tamo. Verujem da ćemo nekad negde iskoristiti sve te poruke zahvalnosti koje dobijamo. Ljudi su prepoznali šta grupa jeste i sa kojom namerom je otvorena”, priča za portal Magločistač Slavka Antić.

Kada nas je pandemija korona virusa zatvorila u četiri zida, dve prijateljice, Slavka Antić iz Subotice i Iva Hafner iz Hrvatske, odlučile su omogućiti da svoje poglede virtuelno podelimo, te su u aprilu kreirale Fejsbuk grupu “Pozdrav s mog prozora” koja je munjevitom brzinom okupila preko 57.000 članova iz celog sveta – naših ljudi sa prostora bivše Jugoslavije.

Sa Slavkom smo razgovarali o razlozima osnivanja ove virtuelne zajednice, inspiraciji, utiscima i planovima za dalji razvoj grupe koja je brzo postala popularna na svim meridijanima.

Šta vam je bila inspiracija da napravite ovu Fejsbuk grupu?

Grupa je nastala spontano u “doba korone”, u vreme kada smo boravili pretežno u našim domovima kako bismo zaštitili druge i sebe. Htela sam da pokažem da mi možemo da se ujedinimo bez obzira na sve kako smo razjedinjeni i, evo, dokaza da je to moguće. Fokus je na prijateljstvu, podršci i radosti u ova teška vremena. Valjda smo neka virtuelna terapija svima. Postoje neke grupe od pre 5 godina koje smo našle, ali uopšte nisu bile za naše prostore, a htele smo da ujedinimo ljude iz 6 ex-yu republika kao i one koji su raseljeni. Moji prijatelji iz Subotice su bili među prvima koji su se uključili sa svojim pogledima i pomogli da se vidljivost grupe počne širiti neverovatnom brzinom. Slike koje su postavljali budile su nostalgiju i kod Subotičana koji su otišli i žive u drugim zemljama.

Koliko mi iz Srbije uživamo u pogledima Arube, Dominkane, Novog Zelanda ili Irske, stiče se utisak da ljudi u inostranstvu jednako tako uživaju u pogledu na vojvođansko dvorište.

Da, nostalgija se razvija u grupi.  Mi kao administratori imamo zajednički čet, i vi ne biste verovali koliko puta se neko od administratora rasplače i kaže “Pa, ja ne mogu ovu energiju”. Na primer, neko sa Floride stavi sliku sjajnog bazena i ljudi onda misle – vidi, ovaj ima para – a u stvari ta osoba želi da se vrati u svoj Srem, među one jabuke i kruške. Isto tako, kada je jedna gospođa iz Tavankuta stavila svoj pogled – to je bila jedna ograda i drveće, ništa specijalno – gospodin iz Johanesburga, Južne Afrike, napisao nam je kako bi sve dao kad bi mogao da se vrati tamo. Verujem da ćemo nekad negde iskoristiti sve te poruke zahvalnosti koje dobijamo. Ljudi su prepoznali šta grupa jeste i sa kojom namerom je otvorena.

Tavankut, izvor: Pozdrav s mog prozora

Dominikanska Republika, izvor: Pozdrav s mog prozora

Možda je to bio i svojevrsni ventil za osobe koje su bile u samoizolaciji ili jednostavno usamljene tokom restriktivnog perioda karantina?

U grupi ima neverovatnih priča. Ima priča o devojci koja je 40 dana provela u karantinu u Milanu. Kada je ona objasnila svoj doživljaj, to je bila priča koja je rasplakala grupu. To su ljudi koji su bili sami u karantinu i verovatno nisu imali “naše” ljude sa kojima bi svoje iskustvo mogli da podele. Takođe, recimo, kad ljudi slave rođendan sami i dobiju 3 hiljade lajkova i podrške koji govore “nisi sama, tu smo uz tebe”.

Osim same slike, često osobe stave i opis mesta na kojem su i kratkom priču daju kontekst pogledu.

Da, recimo, devojka koja živi na Dominikani, ona nije samo stavila sliku gde živi, nego je u komentarima i objasnila zašto je otišla tamo, šta ju je navelo. Znači, tu su jako interesantne priče. Na početku su nam već stizale neke neverovatne destinacije. Na primer – kako je čovek završio u Kambodži.

Ne samo da ljudi vide tuđe poglede, nego shvate da su im te osobe i u komšiluku. Vaša grupa zbližava ljude, stvara i prijateljstva.

Poznanstva se stvaraju preko grupe, ex-yu ljudi se upoznaju. Na primer, Njujork je zanimljiv, vidimo komentare tipa “Jao, pa ti si mi samo dve ulice niže”, i onda vidimo kako se dogovaraju u komentarima ispod slika.

Kako grupa funkcioniše na dnevnom nivou? Koliko slika prosečno dobijate?

Tim je morao jako brzo da se proširi, sve je išlo neverovatnom brzinom, nije bilo spavanja 24 sata i morali smo da ubacujemo i druge administratore i moderatore, jer nam stiže jako puno fotografija. Svaka slika treba da se obradi jer, na primer, ljudi pošalju sliku a ne napišu grad i državu, pa mi moramo da tražimo da dopišu. Za sliku sa izleta koji je sad aktualan, tu je bitno da osoba napiše svoj doživljaj, zašto je na njih to mesto ostavilo utisak. Broj slika koje dobijamo oscilira, ali nije ispod 600 fotografija na dan. Tim trenutno ima 8 osoba, ući će još jedna i ceo ovaj tim je jedna ozbiljna ekipa iz branše turizma i marketinga. Imamo “radno vreme”, podelili smo se.

[quote]Uz Slavku i Ivu, ekipu moderatora koji rade na Fejsbuk grupi čine i Dragana Vilus (Subotica), Kristina Pšenica Kresonja (Minhen), Miljan Brašanac (Beč), Damir Subotić (Arnhem), Iva Bencun (Zadar), Nikolina Stantić (Subotica).[/quote]

Nairobi, Kenija, izvor: Pozdrav s mog prozora

Stranica se jako brzo proširila. Da li ste to i očekivali?

Iskreno – jesam. Mi svi volontiramo, radimo ovo iz čiste ljubavi. Stranica nije nigde promovisana, kad smo je otvorili bilo je pola 10 ujutro, 9. aprila, i od tada je krenula neverovatnom brzinom. Moji prijatelji na Fejsu žive na raznim destinacijama jer je i moj život takav, a i Iva je širila. To je onda išlo lančano. Prvih sedam dana nije bilo spavanja.

Trenutno imate fotografije koje predstavljaju pogled sa prozora i sliku sa izleta. Planirate li i nove inicijative sa grupom?

Iva i ja najviše odlučujemo o tome, a i moderatori nam sugerišu. Uskoro krećemo sa novim projektom koji je vezan za grupu, a to je knjiga u kojoj ćemo objediniti i objaviti fotografije, priče i iskustva članova naše grupe. Nećemo širiti priču u nekom drugom pravcu. Izlet smo pokrenule jer su ljudi krenuli da nam šalju fotografije i onda smo to fokusirali na mesta koja nisu već viđena, na primer, da se ne promoviše samo Beograd i Knez Mihajlova, nego neka zavučena mesta koja su samo za vas i gde će se neko zakačiti i reći “jao, pa gde je to”. Voleli bismo da neka turistička organizacija vidi potencijal od ovoga, ne mislim samo na Srbiju i Hrvatsku, nego i druge zemlje, Irsku, Novi Zeland…

I za kraj, Slavka, koji je Vaš pogled u Subotici koji biste izdvojili? Gde Vi “punite baterije”?

To je jedno malo skriveno mesto, iza jedriličarskog kluba na Paliću. Tamo se kod jednog mola zavučem u šumicu, legnem na travu, slušam ptice i gledam labudove. Volim to prostranstvo vode i sam Palić koji odiše mirom.

Tatjana Ljubić (Magločistač)