Projekat Subotičanina Tibor Dániel Losoncza: ”Pekara i Cafè Zvezda” na mestu nekadašnjeg bioskopa

“Razvoj Subotice, a pogotovo uži centar grada, dat je u ruke većim izvođačima ili su prepušteni potpunoj devastaciji. Kada u gradu niču petospratnice kao pečurke posle kiše, to ne može da bude dobro za okruženje. A kada se ne gradi ništa, celi nizovi ulica, svega sto metara od centra, se raspadaju. Samo da jednu spomenem, a to je svima nama poznata ulica Petra Drapšina koja se nalazi preko puta Gradske kuće.”

Mladi Subotičanin Tibor Dániel Losoncz završio je Građevinski fakultet u Subotici, a master rad je odbranio na smeru arhitekture. Tokom studija i u privatnom životu imao je mentore od kojih je dobio korisne smernice u struci, ali i u privatnom životu. Pri kraju studija se zaposlio u projektnom birou u Subotici, gde je prvi put iskusio praktičan, lep, a ponekad i surov svet graditeljstva. Želeo je da se isproba i u izvođenju, pa se zaposlio u Segedinu, kao tehnička priprema, zatim kao šef gradilišta. Nakon toga se na kratko vreme vratio u Suboticu i odlučio da neko vreme radi kao “frilenser“. Tokom tog perioda je zapravo pronašao svoj put, a najviše ga je privlačilo projektovanje gde je imao prilike da odgovara za svoj projekat tokom izvođenja. Međutim, početkom godine prihvatio je poziv i ponudu iz Švajcarske i odlučio da se preseli i zaposli u arhitektonskom birou.

Losoncz je za subotički portal Magločistač govorio o svom novom projektu pekare koji će biti smešten u prostorijama nekadašnjeg biskopa Zvezda u Subotici. Projekat “Pekara i Cafè Zvezda” nastao je na zahtev Humanitarne organizacije Caritas Subotica.

Nekadašnji bioskop Zvezda sagrađen je pre Prvog svetskog rata i jedan je od retkih objekata u gradu koji je inspirisan srednjovekovnom srpskom arhitekturom moravskog stila i bio je namenjen za potrebe Bunjevačke matice. Bioskop Zvezda godinama nije u funkciji, a u njegovom prostoru je neko vreme radila kineska prodavnica, ali i prodavnica igračaka. Objekat je prošle godine ispražnjen, a fasada je počela brzo da propada. Danas objekat čeka da dobije novu namenu i da ponovo zaživi u svom novom ruhu.

Kakav je značaj projekta “Pekara i Cafè Zvezda”?

Projekat “Pekara i Cafè Zvezda” je krajem 2019. godine urađen na zahtev subotičkog Caritasa. Predstavnici ove humanitarne organizacije su me kontaktirali sa konkretnom idejom. Naime, imaju obezbeđena sredstva iz austrijskih donacija za kreiranje i otvaranje pekare. Izgled pekare će biti nalik na poznatu austrijsku pekaru Gragger. Osim sredstava za opremanje pekare deo novca će biti uložen u građevinsko sređivanje i arhitektonsko formiranje objekta, odnosno prostorija. Donatori su nam bili na raspolaganju i pružili svu moguću podršku u smislu tehnološkog i šematskog primera tako i za formiranje pekare i uslužnog dela, a posle i za samo funkcionisanje i proizvodnju pekarskih proizvoda. Oko same implentacije projekta sledili smo dobar i funkcionalan primer austrijske pekare uz sveobuhvatne instrukcije.

Zašto je izabrana baš lokacija nekadašnjeg biskopa Zvezda?

Objekat buduće pekare dobiće mesto u delu gde se nekada nalazio bioskop Zvezda, na uglu ulice Braće Radić i ulice Maksima Gorkog. Kao mnogi subotički objekti u centru grada i ovaj objekat ima posebnu priču. On je restitucijom nedavno vraćen u posed subotičke Biskupije, koja je isti dao na dugoročno korišćenje Caritasu. Objekat se nalazi na odličnoj lokaciji, u zoni zaštićenog gradskog jezgra gde je na raspolaganju dovoljna površina za formiranje pekare i uslužnog dela. Objekat je građen pre Prvog svetskog rata za potrebe Bunjevačke matice. Do zadnjeg trenutka fasada je nosila oznake srpskog moravskog stila.

Kakve je sve intervencije neophodno uraditi na objektu?

Nakon detaljne analize fizičkog stanja objekta, pristupilo se razradi planske dokumentacije. Ovde se mora napomenuti da je objekat od strane prethodnog vlasnika naizgled delimično bio renoviran. Te intervencije su se pokazale prilično površnim i služile su isključivo za stvaranje privida. Reč je o prizemnom objektu sa manjom podrumskom prostorijom. Objekat je u statičkom smislu bezbedan za korišćenje. Za buduću kvalitetnu i zdravu upotrebu prostorija, potreban je dodatni niz intervencija. Najbitnije je rešavanje hidroizolacije što će obuhvatiti horizontalno sečenje zidova, zatim, formiranje i spajanje pekarskog dela sa uslužnim delom, pobijanjem novih otvora. Za podlogu razrade arhitektonskog projekta bili su nam na usluzi geodetski premeri celog objekta, odnosno arhivski crteži originalne raspodele ovog objekta.

Koliko je vremena bilo neophodno da se završi projekat i kojim si se kriterijumima vodio tokom rada?

Od samog početka sam pristupao kompleksnom rešavanju zadatka. Nakon razgovora sa investitorom prihvaćeno je rešenje da ćemo vratiti približno originalan raspored prostorija glavnim ulazom koji se nalazio na sredini objekta iz Ulice braće Radić. Ovako formiranim koridorom bismo spojili sve prostorije sa novim bočnim otvorima i tako ćemo spojiti prostoriju same pekare, tehnički ulaz pekare i gostinske toalete na levoj strani, odnosno uslužni deo sa delom bara sa desne strane koridora. Na samom kraju koridora ćemo vratiti vrata na koja će se ulaziti u glavnu salu (bivša bioskopska sala). Glavna sala nije bila predmet ove intervencije. Mada sam izradio poseban projekat i za tu salu, odnosno za parterno uređenje dvorišta i sanaciju dvorišnog objekta. Saniranje ostalih delova zgrade će uslediti u narednim fazama. Jako je teško meriti vreme, uvek se može dodati nešto ili poboljšati neki detalji.

Kako, po tvom mišljenju, danas izgleda arhitektura u novogradnji?

Arhitektura je za laike prikazivanje spoljašnjeg izgleda objekata, ali nije samo to. To je velika moć. To jest, trebala bi da bude moć, ako nas neki banalni uslovi ne bi ograničavali. Ipak, arhitektura nije uvek svima vidljiva i opipljiva. Malo je onih koji imaju uvid i u unutrašnjost arhitekture, pogotovo ne u stambenu arhitekturu. Na dobar raspored prostorija, dobru iskorišćenost svakog dela pojedinih stanova, na primer, u kojima će uživati samo onaj ko stanuje u njemu. Isto tako, bitan je i uticaj na kvalitetan život u stanovima, ali postoje nedovoljno promišljena rešenja tokom samog organizovanja prostora. Najbanalniji primer koji se pojavljuje tokom novog formiranja prostora su otvorene kuhinje, koje je nemoguće provetriti, ali tu spadaju i spavaće sobe gde jedva stane bračni krevet. Ili nedovoljno promišljene osnove objekata sa koridorima i zonama komunikacija koji presecaju zone boravaka. Ipak, najviše možemo uporediti javne objekte gde je pristup svima obezbeđen. Mislim na uslužne objekte, restorane, i drugo, međutim, ovakvi se objekti poslednjih godina retko grade iznova. Pretežno se saniraju i objekti dobiju drugu namenu i razne sadržaje. Ovakve sanirane objekte možemo videti i u Subotici. Srećom možemo se pohvaliti i lepim primerima. Ulica Matije Korvina je zbog svojih saniranih objekata danas postala dragulj šetališta. Ovde se pojavljuje i druga struka pored arhitekture i građevinarstva, a to su dizajneri enterijera. Lično volim smelije forme i smelu arhitekturu, ako je ona prikladna okruženju u kom je stvorena. Imamo, na primer, obnovljeni, novoformirani objekat picerije u Ulici braće Radić, sa prepoznatljivim oblikom pročelja. Izvanredna je ideja i prikladna implementacija. A da spomenem i negativan primer arhitekture koja se pojavila kao jako savremena tokom milenijuma, to su staklene fasade. Video sam lepe primere kao što je “Plešuća kuća“ u Pragu. Staklo bi trebalo da funkcioniše kao ogledalo, da reflektuje nešto interesantno, umirujuće za dušu, istorijski objekat ili prirodu. No, ovaj koncept iza Učiteljskog fakulteta na mađarskom jeziku (Žuta kuća) u Subotici nije uspeo, pa sada ulica izgleda tako kako izgleda, po mom mišljenju – ružno.

Koje su najčešće građevinske “greške“ kada je u pitanju sam izgled Grada Subotice?

Greške su svima odmah uočljive. Mogu reći samo svoje subjektivno mišljenje ali se plašim da bi to mnoge uvredilo pa ću se potruditi da budem pristojan. Kao prvo, imamo loš glavni akt urbanizma koji reguliše sve ostale planove nižeg ranga. Ovo nije novitet. Generalni plan Grada Subotice je noviji od Regionalnog plana, ali je problem u tome što bi ta dva akta trebala da budu usklađena. Razvoj Subotice, a pogotovo uži centar grada, dat je u ruke većim izvođačima ili su prepušteni potpunoj devastaciji. Kada u gradu niču petospratnice kao pečurke posle kiše, to ne može da bude dobro za okruženje. A kada se ne gradi ništa, celi nizovi ulica, svega sto metara od centra, se raspadaju. Samo da jednu spomenem, a to je svima nama poznata ulica Petra Drapšina koja se nalazi preko puta Gradske kuće. Što se tiče arhitekture, u novogradnji srećom imamo i dobrih primera. Ne ulazeći u dubinu struke, ono što na svakog utiče jeste sama fasada novog objekta. Pretpostavljam da je isplativo graditi višeporodične objekte, i to što više. Na primer, do četiri sprata, po pravilu se ne mora ugraditi ni lift. Ipak, možemo se pohvaliti sa nekoliko zgrada koje su u centru grada izgrađene i imaju promišljen izgled, dobro kreirane fasade, a na jednoj od tih zgrada se pojavio i oslikani mural, kao sećanje na prošlost. To rešenje je dobro, nije čak ni arhitektonski deo, ali je estetski čista desetka jer je lepo videti tako nešto u centru. Isto takav je i novoizgrađeni objekat pored Gimnazije, a fasada je sa pažnjom kreirana. Nije ni čudo, zato što je bilo dosta proceduralnih zahteva koji su pratili izgradnju, od raspisivanja konkursa do izabranog rešenja. Mana mu je znatno niži kvalitet fasadne obloge od onoga što bi zgrada zaslužila. Dubinski ne bih ušao u temu, na kojoj lokaciji je ona izgrađena i šta je bilo na njenom mestu…

A kako, po tvom mišljenju, izgleda nekvalitetna novogradnja?

To su identični objekti bez duše i bez arhitekture. A to se dešava iz prostog razloga, te fasade nisu projektovale arhitekte. Tako su jeftiniji. Na primer, farbanje fasade u crvenu ili neku drugu jarku boju sa šavovima, koja gubi svoju boju na suncu, nije arhitektura. Dok nam zakoni omogućuju da se do ograničene spratnosti i površine objekata projektuje bez odgovornih arhitekata, ova situacija se neće znatno menjati. Građevinski inženjeri konstruktivnih smerova, statičari nisu podučavani za estetiku. Dok oni obavljaju veoma važan ali “skriven“ deo svog posla iz struke, kada su “primorani“ da u celosti projektuju objekat, oni izgledaju monotono i statički. Skoro da imamo samo ovakvih primera u Subotici, redak je izuzetak. U mnogim subotičkim projektnim biroima arhitekti su samo na papirima prisutni. Nije svuda tako, u susednim zemljama, da prvo spomenem manje bogatu Mađarsku, hijerarhija graditeljstva je drugačija. Arhitekti su na vrhu, sve ostale struke su podstruke koje se razgraničavaju ispod krila arhitekata. Rešenje za ovaj deo leži isključivo u promeni pristupa u građevinarstvu, ali za to ne vidim veliku šansu u budućnosti.

Zašto mladi građevinske struke odlaze u inostranstvo?

I ranije su odlazili. Danas je statistički mnogo veći broj onih mladih koji nakon završenog fakulteta odlaze u inostranstvo da rade za znatno ozbiljnije plate, u odnosu na primanja u Srbiji. Smatram da obrazovnim osobama uopšte nije na odmet da odu malo videti svet, da nauče i steknu iskustvo na licu mesta. Nije to bilo drugačije ni ranijih godina, ako je reč o arhitekturi, jer su mnogi uspešni arhitekti, koji su stvarali u Subotici, sticali iskustvo u inostranstvu. Pošto nam ni obrazovni sistem nije najsavremeniji, u smislu razmene studenata i sticanja stručnih iskustava za vreme studija, smatram da je nužno videti svet i raditi u inostranstvu. Da li će se ti mladi stručnjaci koji su napustili zemlju vratiti u Srbiju, teško je odgovoriti. Ako se talentovani mladi stručnjaci naviknu na strane plate i usavrše jezik, zaista je mala verovatnoća da će se bilo ko od njih vratiti poslom u Srbiju. Mogu samo da zaključim da su stručnjaci i na zapadu isti, i nisu oni ni bolji, ni kvalitetniji od naših stručnjaka, jednostavno, sistem u kom funkcionišu je drugačiji.