Oksfordski matematičar i dobitnik subotičkog priznanja “Pro Urbe” Endre Šili: Primena matematike neverovatno široka

Profesor na Univerzitetu u Oksfordu i nekadašnji Subotičanin dr Endre Šili (Endre Süli) koji je pre nekoliko meseci postao član Britanskog kraljevskog naučnog društva, jedan je od ovogodišnjih dobitnika gradskog priznanja „Pro urbe“. On je u intervjuu za Magločistač rekao da je primena matematike neverovatno široka i da se njegovi studenti nakon završenog fakulteta zapošljavaju bez problema u bankama i raznim finansijskim institucijama, a da se često dešava da učenicima u srednjoj školi nisu u dovoljnoj meri jasne mogućnosti koje matematika pruža.

Šili više od 35 godina radi kao profesor numeričke analize na Matematičkom institutu Univerziteta u Oksfordu. Rođen je u Kuli 1956. godine, a sa svojom porodicom se 60-tih godina prošlog veka preselio u Suboticu. Govori mađarski, srpski i engleski jezik. U Subotici je živeo do 1985. godine, kada je, kao mladi student, dobio šansu da bude stipendista Univerziteta u Oksfordu. Šili danas predaje i kao gostujući profesor matematike na doktorskim studijama na Univerzitetu u Novom Sadu.

Britansko kraljevsko naučno društvo je osnovano 1660. godine i jedno je od najstarijih naučnih društava na svetu. Članovi ovog društva su bili Isak Njutn, Čarls Darvin, Albert Ajnštajn i Stiven Hoking.

On je u razgovoru za portal Magločistač krajem aprila rekao da je ljubav prema matematici stekao zahvaljujući sjajnom profesoru matematike Mihalju Vermešu koji je predavao u Gimnaziji u Subotici.

Da li ste bili iznenađeni odlukom Grada Subotica da budete jedan od dobitnika ovogodišnjeg priznanja „Pro Urbe“?

Izuzetno sam počastvovan da sam jedan od dobitnika gradskog priznanja „Pro Urbe“. Bio sam veoma iznenađen i uopšte se nisam nadao svemu tome. Saznao sam da su me predložili drugovi i drugarice iz subotičke Gimnazije i Društvo matematičara Subotice. Jedna prijateljica iz Gimnazije mi je javila preko i-mejla, tako sam saznao.

Gde se sve te teške jednačine primenjuju u svakodnevnoj praksi i šta ne bi moglo da funkcioniše bez njih? U kakvim sve poslovima mogu oni koji su završili matematiku da primene svoje znanje?

Primene su neverovatno široke. Jedno najprostije je matematičko modeliranje u bankarstvu u finansijama, tu se i javljaju takozvane stohastičke diferencijalne jednačine koje sadrže u sebi članove koji su nesigurni da bi se modelirale te nesigurnosti, kao što je tržište berze. Dosta se sada govori i o globalnom zagrevanju. Te jednačine strujanja tečnosti Navje-Stoksove jednačine se pojavljuju u modeliranju atmosferskih kretanja, zatim kretanja vode u okeanima. Sve se to može opisati i tim jednačinama. Recimo, u avio-industriji. Nekada su se pravili avioni tako što su stavljali avione u takozvane vazdušne tunele i obavljali su eksperimente na malim modelima, i svaki put kad su promenili neki parametar, morali su ponovo da dizajniraju taj mali aviončić. Sada se to više ne radi tako, nego se modelira ceo avion u kompjuteru i ako promenite neki parametar, onda promenite to i u kompjuteru, pa ponovo pustite te jednačine da se reše. To je mnogo brže i preciznije.

Imali smo jedan projekat sa međunarodnom firmom Unilever koja je pravila paste za zube koja ima tri boje u sebi. To je takozvana nenjutonovska tečnost. Oni su imali problem sa time što su određenom brzinom punili te tube za paste i nisu znali kojom brzinom da se puni a da im se ne mešaju boje. Hteli su da naprave neki providan omot za pastu da se jasno vide te tri boje. Sa jedne strane su hteli što brže da pune tube, ali ako se brzo pune te tube, zbog nestabilnosti u tečnosti, mešaju se boje. Znači, bilo je pitanje koja je neka optimalna brzina punjenja da bi zaradili pare sa jedne strane, a sa druge strane da to sve lepo izgleda. To je isto bio jedan matematički zadatak.

Kakvo je mesto matematike danas među naukama i kako je učiniti zanimljivijom za učenike?

Bio sam nedavno u Novom Sadu i mogu da kažem da je situacija lošija u odnosu na Britaniju. Mi sa studentima u Engleskoj uopšte nemamo probleme. U Oksfordu na matematici imamo 250 mesta, a prijavi nam se 1.400 učenika. To je masovna zainteresovanost. Posle kada završe fakultet, oni nemaju nikakvih problema da se zaposle. Odlaze u London, rade u raznim finansijskim institucijama, bankama. Očigledno se raspoznaje vrednost matematike u tim poslovima.

Kada je u pitanju zainteresovanost studenata za matematiku u Srbiji, ukoliko ima problema, oni nastaju na početku, u osnovnoj školi. Kao što sam već rekao i ranije za vaš portal, matematiku nisam voleo u osnovnoj školi, bilo mi je dosadno i suvoparno, ali sam je zavoleo zahvaljujući profesoru matematike u subotičkoj Gimnaziji. Smatram da učenicima u srednjoj školi nisu jasne sve mogućnosti matematike.

Da li brojevi imaju neku simboliku i koji je vaš omiljeni broj i zašto?

Moj omiljeni broj je 17. Ima i drugih takvih brojeva. Prosti brojevi koji su deljivi samo sa jedinicom i samim sobom. Nekako mi je broj 17 lep broj.

Da li su dva i dva uvek četiri?

Pa, zavisi u kom kontekstu. Možda zvuči glupo, ali postoji u matematici modularni sistem: da se svi parni brojevi identifikuju sa dvojkom. Imate nula, jedan i dva, onda tri bude nula, i tako dalje. Znači, ciklično da brojite, onda dva plus dva može da postane opet dva.

Kako vam se čini kada političari često pokušavaju manipulisati statistikama, procentima i brojevima?

Ima dosta tih manipulacija svuda. Stvari su vađene iz konteksta. Šta znači jedan broj kada nije objašnjen čitav taj kontekst iz kog je on izvađen i slično. Kada čujete za takve brojeve, vama je tada očigledno da je to izvađeno iz nekog konteksta. Ne treba biti matematičar ni statističar da biste to prepoznali.