„MAGLOČISTAČEV“ MINI INTERVJU S DRAGANOM TORBICOM: DUH „FERALA“ JOŠ ‘TE ŽIVI

Iako su danas drugačija vremena: imamo internet i more drugih informacija, upravo zahvaljujući ‘Feralu’ i sada postoje svetionici kao što su ‘Njuz.net’ i takve ekipe koje se bore i trude da nastave tu misiju

Foto: Magločistač

Samo je „Feral“ kriv što razgovor sa Draganom Škorićem za „Magločistač“ nije trajao duže. Naime, u javnosti mnogo poznatijeg Dragana Torbicu iz „Državnog posla“ zatekli smo u pauzi između predstavljanja knjige i pevačko-recitatorskog nastupa splitskog dua kako kupuje „Smijeh slobode“. „Samo da odem da mi momci potpišu knjigu i odmah se vraćam“, uljudno se Dragan (Škorić i Torbica istovremeno) obratio dole potpisanom nakon što je iz prve još uljudnije prihvatio razgovor za naš portal. Kako nije samo Škorić čekao da mu „feralovci“ potpišu upravo kupljenu knjigu, čekanje na obećani razgovor sve se više činio uzaludnim. Ipak, Draganovo „evo me, gde ćemo?“, vratilo je nadu. Naravno, ma koliko glupo bilo, pitanje „jeste li čitali ‘Feral’ dok je izlazio“ samo od sebe je izletelo iz usta:

„Jesam, kako da ne. Od malih nogu. S obzirom na to da sam živeo u Hrvatskoj do ’92. nama je ‘Feral’ značio puno, pogotovo mojim roditeljima, jer ja sam bio mali; imao sam 15-16 godina. To je bio svetionik slobode u medijima. Meni su se posebno dopadale njihove fotomontaže i rubrika ‘Greatest Shits’, jer mi je to kao klincu, tinejdžeru, bilo zanimljivo i smešno. Naravno, nastavio sam i posle da ih pratim kada god sam to mogao.“

Od gašenja lista 2008., kao prvo, uvek se postavlja isto pitanje: „treba li i ima li šanse za neki novi ‘Feral Tribune’“?

„Svakako da treba. Ali ja ne mislim da ga nema. Istina, nema ga na jednom mestu, ali mislim da seme koje su još tada posejali sve više niče na sve strane. Iako su danas drugačija vremena: imamo internet i more drugih informacija, upravo zahvaljujući ‘Feralu’ i sada postoje svetionici kao što su ‘Njuz.net’ i takve ekipe koje se bore i trude da nastave tu misiju.“

Vidite li i „Državni posao“ u toj misiji?

„’Državni posao’ ima tu masku svojih likova. Nama je u prvom planu da se kroz taj filter gleda na lokalne mentalitete. Ali, trudimo se i mi da ukazujemo na ono što je u lokalnim ili regionalnim politikama glupo i protiv zdravog razuma.“

Koliko je potrebno napora za održavanje visokog kvaliteta projekta kao što je „Državni posao“, kako u smislu kreativnosti tako i improvizacije?

„Rekao bih da se sve to odvija u talasima: nekad nas tokom rada prate porođajne muke, a nekad se uopšte ne trudimo. Na svu sreću, ima nas četvorica, pa su uvek bar dvojica raspoložena za pisanje tako da se tu negde nadopunjujemo. U svakom slučaju, trudimo se da ne padnemo ispod nivoa za koji mi smatramo da ne smemo pasti, jer ako se to dogodi, onda ćemo prestati da radimo. Na svu sreću, imamo dosta događaja iz kojih možemo da crpimo teme.“

Fanovi „Državnog posla“ upravo se plaše kraja.

„Ne znam, zaista, dokle ćemo trajati. Mi smo se zezali da će biti super ako izdržimo do hiljadite epizode. Eto, sad se i to približilo… Mi smo na oko 700 mini epizoda tako da ne znam. Stvarno ne znam.“

Koliko vam je sam kvalitet današnjih medija inspiracija za pisanje tekstova?

„Nemam baš lepo mišljenje o našoj medijskoj sceni, a verovatno pametniji ljudi od mene znaju zašto je to tako. Naime, čitajući svakodnevno tekstove u njima da bismo i sami imali materijala za epizode, čovek se i sam vrlo brzo navuče užasno negativne energije. Nije reč samo o smeću iz rijalitija nego je to i dnevna politika i mnogi drugi događaji u društvu. Ja stvarno ne znam da li takva stvarnost utiče na medije ili mediji sami kreiraju takvu stvarnost, ali mislim da je u Srbiji ostalo jako malo pristojnih medija. Mislim da je jedan od njih i Radio-televizija Vojvodine, jer evidentno je da se program u poslednjih nekoliko godina popravio kao i to da se daje šansa mladim ljudima. U tom smislu, mislim da javni servisi treba da postoje, ali da se napravi da i oni posluju kako treba. Jer to nije samo jedna od državnih firmi za koje znamo kako rade.“

Kako vam izgleda snimanje: ima li puno ponavljanja scena?

„Pa, ponavljamo. Za jedan dan mi snimimo svih pet epizoda, ali ono što je najbitnije: nama je zaista zabavno na snimanju. Mi smo to napisali… Iako je scenario za svaku epizodu napisan, ipak ima puno improvizacije u čemu se inače dobro osećamo. Valjda i zbog toga ide ta neka uverljivost naših uloga, jer nemamo pretenzija da budemo ne znam kakvi dramski glumci. Mi volimo da kažemo da smo komičari.“

Hoće li i „Državni posao“ u predizbornu kampanju?

„Hoćemo, naravno: Ujedinjeni bački pilićari, UJBP će imati predizbornu kampanju.“

Zlatko Romić (Magločistač)

[clear]