Klimatolog Vladimir Đurđević za Magločistač: Tema klimatskih promena u Srbiji skrajnuta, bez plana o prelasku sa fosilnih goriva na čistije izvore energije

U Srbiji su teme vezane za klimatske promene i pitanja životne sredine i dalje dosta skrajnute, na margini, iako generalno one u svetu dobijaju sve više na značaju i sve više se o njima govori, kaže u intervjuu za Magločistač klimatolog sa Instituta za meteorologiju, prof. Vladimir Đurđević. Prema njegovim rečima, Srbija mora da ima plan o tome kako ćemo da se sve više odričemo fosilnih goriva i da prelazimo na neke čistije izvore energije, kako bi kao zemlja doprineli rešavanja problema klimatskih promena i globalnog zagrevanja.

Đurđević navodi da se usled klimatskih promena, osim zagađenja vazduha, kod nas sve češće javljaju suše, toplotni talasi, ekstremne padavine, poplave koje su bile izazvane tim ekstremnim padavinama, a da raste i rizik od šumskih požara, pojave raznih bolesti i štetočina koji mogu da nanesu veliku štetu poljoprivrednim kulturama – „spisak svega toga kod nas je prilično ozbiljan“.

On ocenjuje da kod sve većeg broja građana postoji potreba da se zaštite reke i jezera, kvalitet vazduha, kao i problemi neopravdane seče šuma.

„Mi moramo da imamo plan kako ćemo da se odričemo fosilnih goriva i da prelazimo na neke čistije izvore energije, poput mnogih drugih zemalja“, upozorava Đurđević.

Koliko Srbija posvećuje pažnje klimatskim promenama i generalno ovoj temi koja postaje sve važnija u svetu?

Najbolji primer je Strategija za borbu protiv klimatskih promena koja je pripremljena pre dve godine, a i dalje nije usvojena od strane Vlade Srbije. To je jedan od dobrih pokazatelja da država i dalje nije spremna da usvoji neku čvrstu nacionalnu politiku po ovom pitanju koja bi definisala šta je naš odgovor na taj problem, kao i po pitanju smanjenja gasova i kako izgleda prilagođavanje na klimatske promene, kako da se preoblikujemo kao društvo da bismo bili otporniji na sve te ekstreme koji se oko nas dešavaju sve češće i postaju sve intenzivniji. Civilne organizacije su na neki način bile uključene u izradu strategije, kroz radnu grupu, ali njihov doprinos u takvim situacijama obično bude minimizovan, pa se to često pretvori i u neku vrstu formalnosti, da se prikaže da je tu bilo više aktera, ali se sama izrada strategije svodi na manji broj ljudi.

Da li to znači da je potrebno formiranje širokog fronta stručnjaka i eksperata u ovoj oblasti?

Ovo će trajati dugo i tek smo na početku rešavanja tih problema. Mislim da bi bolji pristup bio da u samu realizaciju neke strategije uključimo civilne organizacije, nezavisne eksperte, obrazovne institucije, istraživačke institute čiji doprinos treba da bude permanentan, posebno je to važno kod implementacije i praćenja realizacije planova koji su definisani, ali da bismo ovaj problem i mi razumeli na pravi način.

U kojoj meri je naša zemlja ugrožena?

Naš region je pod malo većim potencijalnim rizikom. Broj raznih alarma koje možemo očekivati u budućnosti, ali i koji se generalno već dešavaju, jesu suše, toplotni talasi, ekstremne padavine, poplave koje su izazvane tim ekstremnim padavinama, rizik od šumskih požara, pojava raznih bolesti i štetočina koje mogu da nanesu veliku štetu poljoprivrednim kulturama. Spisak svega toga kod nas je prilično ozbiljan. Kada je reč o klimatskim promenama, mi se kao društvo prvi put suočavamo sa ovakvom pojavom. Kada pričamo o zagađenju vazduha, mi znamo da je u nekim drugim državama taj problem rešen ili je sveden na neki prihvatljiv nivo, pa možemo da se ugledamo na nekog ko je implementirao neku strategiju i da vidimo šta je tu rađeno da bi se taj problem umanjio. Kada pričamo o klimatskim promenama, ni jedna država na svetu do sada još nije prošla kroz ovaj proces, niti je videla kako izgleda život u budućnosti.

Koji sektori našeg društva su najugroženiji zbog klimatskih promena?

Poljoprivreda je jedna od najugroženijih delova našeg društva, zato što se poljoprivreda često predstavlja kao fabrika na otvorenom i direktno zavisi od toga koliko ste imali kiše u proteklom periodu, koliko su bile visoke temperature, pa od toga zavisi i vaša proizvodnja i ceo lanac koji se nadovezuje na tu proizvodnju. Ali i sektor hidrologije bi trebalo ozbiljno da razmisli o svemu tome, jer mi već sada znamo da na jugu zemlje postoje neki trendovi koji su nepovoljni, u smislu smanjenja količine voda. Ako se u budućnosti ti trendovi nastave, a hoće, može potencijalno da bude upitno koliko vode će ostati za vodosnabdevanje, za navodnjavanje, za industriju, itd. Ne postoje ozbiljni planovi, šta ako se nađemo u nekom ozbiljnijem problemu u odnosu na one u kojima se trenutno nalazimo. Postoje primeri iz prošlosti, 2012. godine je bila velika suša, u Požarevcu je bila isključena voda u gradu oko 100 dana, jer zbog niskih vodostaja sistemi za preradu vode jednostavno više nisu tehnički mogli da funkcionišu. Da bi taj sistem funkcionisao, vi za to morate da imate određenu količinu vode u reci, ako te vode nema, onda sistem stane i grad ostane bez vode. To su izazovi sa kojima ćemo mnogo češće da se susrećemo u budućnosti, a to može da se desi na više lokacija. Ovog leta je bilo jako sušno na jugozapadu zemlje pa je u više gradova bilo problema sa dostupnosti vode. Zatim, sektor zaštita prirode i biodiverziteta. Priroda je direktno povezana i ekosistemi, pa će izmenom klimatskih uslova sve to na neki način da bude pod vrstom dodatnog pritiska, kako odgovoriti na problem šumskih požara. Kad su ovog leta bili ti požari, krenulo se u akciju proširivanja i čišćenje šumskih puteva koji omogućavaju vatrogascima da dođu do mesta požara, a to je jedna od mera prilagođavanja klimatskim promena, jer će ovakvi putevi biti potrebniji u budućnosti zbog češćih šumskih požara. Kada pričamo o klimatskim promenama, to je zapravo duboka transformacija celog društva i ono što je način njegovog funkcionisanja ili neke prakse koje su nam poznate iz prošlosti. Mi smo se kao društvo navikli na neku klimu koja je bila stabilna hiljadama godina, i sad ulazimo u jedan potpuno drugi klimatski režim, i sad to može da se radi stihijski, da sačekamo da nas zadesi neki događaj koji je nepovoljan pa da na tim greškama učimo, da probamo da se prilagođavamo tim novim stvarima, a može da se radi i na pametniji način, da sednemo i vidimo koji su nam rizici, koje bi bile mere prilagođavanja i odgovora na takve probleme i time treba da se bavimo pre nego što se desi bilo šta nepovoljno.

Šta Srbija konkretno može da uradi kako bi uticala na smanjenje zagađenosti fosilnim gorivima i same životne sredine?

Ako bismo povezali zagađenje vazduha i klimatske promene, i jedna i druga stvar prvenstveno potiču od sagorevanja fosilanih goriva, uglja, nafte i gasa, pa imate produkte koji utiču nepovoljno na životnu sredinu i jedna vrsta tih produkata jesu zagađujuće materije koje kvare kvalitet vazduha, a pored svega toga dobijate i ugljen dioksid koji nije zagađujuća materija ali prenosi efekat staklene bašte i on je u stvari glavni izazivač klimatskih promena. Smanjenjem korišćenja fosilnih goriva vi rešavate problem zagađenja vazduha na neki način, a sa druge strane i ublažavate ovo što su klimatske promene. Većina zemalja danas u svetu je usvojila neku vrstu strategija napuštanja fosilnih goriva i neke od njih se već nalaze na putu, kada se gledaju ti dugoročni trendovi, da koriste sve manje uglja za proizvodnju električne energije i ostalih derivata kao što su nafta i gas. Taj put je moguć i treba ga na neki način prihvatiti kao neminovnost, ukoliko želimo da imamo koliko-toliko sigurnu budućnost. I naša zemlja treba da razmišlja u tom pravcu. Mi moramo da imamo plan kako ćemo da se odričemo fosilnih goriva i da prelazimo na neke čistije izvore energije. Negde će možda više da se fokusira solarna energija, a negde više energija vetra, itd. Tokom procesa pregovaranja o klimi, unutar Ujedinjenih nacija postoje određeni fondovi koji treba zemljama da pomognu i doprinesu energetskim transformacijama, i da se prilagode na klimatske promene. Što ste ekonomski jači i tehnološki razvijeniji veće su šanse da ćete biti manje ranjivi na sve te ekstreme. Mi moramo da se ujedinimo sa ostalim državama kako bi zatražili podršku za sve ove promene.

Kakvo vreme nas u budućnosti očekuje u Srbiji?

Proces globalnog zagrevanja dovodi do toga da klimatske zone polako migriraju prema severu. Kod nas je i dalje umereno kontinentalna klima, ali u toku leta su sve češće vidljive te situacije koje više odgovaraju mediteranskoj klimi, pa onda preko dana imamo izuzetno visoke temperature, pa postaju sve duži, pa u proseku imamo 20-30 dana više takvih dana nego što ih je bilo u prošlosti. Sve češće imamo te godine kada imamo problem izuzetno visokih temperatura. Globalno zagrevanje ne znači samo da će planeta da bude sve toplija i toplija, nego da će cirkulacija vazduha da se promeni i češće će se dešavati ti neočekivani preokreti da u par dana imate vreme sa izuzetno visokim temperaturama, pa februar i april budu prilično topli i onda se cela stvar preokrene, pa imate nekoliko izuzetno hladnih dana kada padne sneg.

Da li i u Srbiji, kao i u Americi, uskoro možemo očekivati poplavu dezinformacija vezanih za klimatske promene?

Taj ceo proces širenja polu informacija i dezinformacija počeo je još početkom 90-tih godina, u zapadnom svetu. U to vreme internet nije bio razvijen pa ljudi među sobom nisu u toj meri mogli da šire dezinformacije. Sve te kampanje dezinformisanja su uglavnom bile finansirane od industrije fosilnih goriva. Postoje dokazi koji su direktni, u smislu da se zna da su određene kompanije, posebno velike, globalne naftne kompanije, plaćale medijske kampanje gde se radilo na tome, ne da se apsolutno negiraju klimatske promene, nego da se dovede u pitanje relevantnost svih informacija. Te kampanje su išle u pravcu da ljude ostavljaju zbunjene, gde nema nekih konačnih zaključaka, a ne toliko da ih ubede u to da klimatske promene ne postoje. Na žalost, to se posle prelilo i na internet, i danas se u društvu čuje eho tih kampanja dezinformacija po pitanju klimatskih promena. To kod nas još nije toliko izraženo kao u Americi, a i u Evropi toga ima daleko manje, ali jeste potencijalna opasnost, i u tom smislu treba voditi računa kako se odnositi prema tom problemu da ne narastu u neki veći problem. Vidimo to i sad na primeru korona virusa koliko društvo koje nije adekvatno informisano o nekom problemu može pogrešno da se ponaša i da donosi pogrešne odluke. Prave informacije su potrebne da ljudi mogu da donose ispravne odluke i bilo bi dobro da to počnemo da radimo što pre, kako bi na što efikasniji način predupredili potencijalne probleme u budućnosti.