Jovan Čabrilo, urednik portala “Vojvodina Meteo”: Ova godina po mnogo čemu nije uobičajena

“Statistički posmatrano, avgust je najsuvlji letnji mesec, što ove godine nije bio slučaj. Maj i jun su potpuno podbacili sa padavinama, bilo je lokacija koje su prošle bez ijedne kapi kiše, što je zaista neverovatno. Dakle, možemo reći da ova godina po mnogo čemu nije uobičajena, uključujući sada ovako česte padavine i hladno vreme tokom septembra.”

Nezapamćena suša, toplotni talasi, suva rečna korita i presušile arteške česme obeležile su minulo leto. Meteoalarmi su su se uključivali, čini se, gotovo svakodnevno.

Minimalne padavine bile su neobično loše raspoređene, pa smo tako u maju i junu prošli gotovo bez i jedne kapi kiše, što se posebno loše odrazilo na ratarstvo.

I pored toga što je od sredine avgusta stiglo osveženje – kada je Vojvodina u pitanju – trenutno smo u odnosu na višegodišnji prosek u deficitu za oko 150 mm padavina.

O tome šta nam se desilo ovog leta i šta možemo da očekujemo u predstojećem periodu, razgovarali smo sa Jovanom Čabrilom, osnivačem i glavnim urednikom portala “Vojvodina Meteo”, koji je pokrenut 2017. godine kao prvi i još uvek jedini meteorološki portal u Vojvodini koji se bavi praćenjem vremenskih prilika, prognozom vremena, izveštajima sa terena i fotografijom, kao i agrometeorologijom.

Jovan je apsolvent na IT studijama, a meteorologijom se bavi duže od 10 godina, sa posebnim osvrtom na sinoptičku i radarsku meteorologiju. Kako kaže, strastveni je ljubitelj oluja i lovac na iste.

Šta nam se ove godine desilo, i zbog čega u pojedinim mesecima gotovo da nije bilo nijedne kapi kiše?

Ove godine imamo vrlo izraženu sušu, izuzev u aprilu, koji je bio sa količinom padavina u granicama normale. Nakon 2012. i 2017. godine, ovo je najozbiljnija suša, koja je na području Vojvodine još izraženija u odnosu na dve pomenute godine. Do promene je konačno došlo u trećoj dekadi avgusta, od kada beležimo čestu i lokalno obimniju kišu, što takođe nije karakteristično za ovaj period godine.

Statistički posmatrano, avgust je najsuvlji letnji mesec, što ove godine nije bio slučaj. Maj i jun su potpuno podbacili sa padavinama, bilo je lokacija koje su prošle bez ijedne kapi kiše, što je zaista neverovatno. Dakle, možemo reći da ova godina po mnogo čemu nije uobičajena, uključujući sada ovako česte padavine i hladno vreme tokom septembra.

Do kraja septembra većina mesta u Vojvodini je akumulirala 350-400 mm vodenog taloga, dok smo ove godine do septembra imali uglavnom 200-250 mm kiše, što dovoljno govori o padavinskom deficitu koji iznosi oko 150 mm.

Situacija se od septembra meseca popravlja, ali još uvek postoji ozbiljan deficit vlage u nekim mestima. Padavine su stigle kasno, i može se reći da su čak nanele više štete nego koristi, recimo zbog žetve suncokreta, kojoj prethodne kiše nikako nisu išle u korist.

Kako se i zašto nedostatak padavina ovako izraženo odrazio na niske vodostaje?

Problem je u tome što je i druga polovina prethodne godine bila dosta suva. Jedino je u decembru količina padavina bila u granicama proseka, a podsetiću i da je prethodne zime izostao ozbiljniji sneg. To ne važi samo za područje Srbije, već je to bio slučaj u većem delu evropskog kontinenta.

To je sve sa ovogodišnjom izraženom sušom rezultovalo ozbiljnim deficitom vlage i vode u zemljištu, i niskim vodostajima reka, koji su postali dramatično niski od sredine jula. Mnoge reke su na svom biološkom minimumu od sredne jula, a stanje se popravlja tek poslednjih dana. Time je ugrožen životinjski svet u rekama, imali smo česte pomore riba u jezerima, kao i u poznatim vojvođanskim mrestilištima.

Ljudi koji iz različitih potreba prate prognoze kažu da smo 2003. i 2008. godine imali sličnu situaciju. Kojim podacima u vezi sa ove dve godine Vi raspolažete?

Kada govorimo o 2008. godini, uglavnom to nije bila jako izražena suša, barem ne u drugoj polovini godine. Izraženija suša se tada desila u prvoj polovini godine, kada doduše jeste važno da padne dobra kiša, zbog poljoprivredne proizvodnje. Tada su ozbiljnije padavine na širem području izostale praktično tokom celog proleća.

Među sušnijim godinama u novom milenijumu jesu i 2000. i 2003. godina, kada smo takođe beležili ozbiljan deficit padavina tokom vegetacionog perioda.

Posebno je interesantna 2007. godina, kada smo pored suše, koja je bila i izraženija u odnosu na 2008. godinu, imali i rekordno visoke temperature u letnjem periodu godine.

Osim što su tropski talasi tada bili dosta dugački, na većini mernih mesta u Srbiji zabeležena je i apsolutno najviša temperatura ikada, od kako se vrše meteorološka merenja. Te godine, 24. jula, zabeleženi su apsolutni maksimumi na gotovo svim meteorološkim stanicama u Srbiji, a na velikoj većini stanica tada je izmereno preko 40°C. Rekord drže Smederevska Palanka sa neverovatnih 44.9°C i Ćuprija sa 44.6°C, dok je recimo u Zrenjaninu izmereno 42.9°C što je tog dana bilo i najviše u Vojvodini.

Šta nas očekuje do kraja godine kada su vremenske prilike u pitanju?

Kada govorimo o oktobru, on će prema prvim naznakama biti u normali sa količinom padavina, što je oko 50-60 mm za većinu mesta u Vojvodini, i nešto topliji od proseka. Dakle, izgledne su šanse da ćemo imati barem neko blaže miholjsko leto u oktobru, sa većom verovatnoćom da to bude tokom prve dekade meseca.

Od 6. oktobra se očekuje priliv toplijeg vazduha na naše područje, što će se posebno odraziti na maksimalne dnevne temperature. Do vikenda ćemo imati hladna jutra, uz minimalne temperature uglavnom između 6 i 9°C, a maksimalne temperature kretaće se između 19 i 22°C. Potom će u danima vikenda jutarnje temperature biti oko i malo iznad 10°C, a maksimalne dnevne će se kretati do 24 stepena Celzijusa. Dobra vest je što ćemo konačno imati i predah od padavina, nakon obilnije kiše krajem septembra i početkom oktobra meseca. Do 13. oktobra se ne očekuju padavine na području Vojvodine.

Prema dugoročnim, takozvanim sezonskim prognozama, potom će uslediti nekoliko meseci sa temperaturama oko i malo iznad normale, uz manji padavinski suficit tokom novembra, dok bi potom u decembru i januaru usledio manji deficit padavina. Istakao bih da dugoročne prognoze još uvek nisu postigle dovoljno zavidnu pouzdanost, i da se na njih ne treba ozbiljno oslanjati.

Može li se prognozirati kakva nas godina očekuje 2023? Treba li da strahujemo od nastavka sušnog perioda?

Atmosfera je dosta nepredvidiva, gde uvek imamo stanje determinističkog haosa, i ponekad je teško vreme prognozirati za narednih 10 dana, a kamoli 10 meseci unapred. Naravno, tu se ipak koriste različite metodologije, a problem u rezultatima najčešće predstavljaju početni uslovi, koji dovode do pogrešnih izračuna.

Numerički modeli atmosfere koji se danas koriste zasnivaju se na ulaznim podacima sa prizemnih i visinskih merenja i osmatranja, koji su naravno podložni greškama. Jedna takva mala greška, može dovesti do ozbiljno drugačije prognoze kako prognozni period prolazi, odnosno kako odmičemo od dana kada je prognoza inicirana.

Zato većina numeričkih modela kalkuliše najmanje 30 različitih scenarija, odnosno ensembala, na osnovu kojih možemo da procenimo pouzdanost, odnosno verovatnoću, određenog izračuna prognoze. Kratkoročni i srednjoročni izračuni prognoze se pokreću 2-4 puta dnevno, a dugoročni najčešće jednom u 10 dana, ili pak jednom mesečno kada govorimo o sezonskim prognozama.