„ZLATNI ZID“: DA LI SU OGRADE NA GRANICAMA NOVA REALNOST EVROPE?

Od snimljenog materijala, kako najavljuje autor projekta Gaj Dermul, biće načinjena video instalacija koja će biti prikazana u periodu od 17. do 29. maja u okviru izložbe „Sledeća generacija, molim“ (Next Generation, please) u Briselu.

Na svega 20 metara od žičane ograde koja deli Srbiju i Mađarsku na kelebijskom graničnom području, bila je 1. aprila održana četvoročasovna međunarodna konferencija na temu otvorenih granica, kojom je predsedavao britanski ekonomista Filip Legrein (Philippe Legrain), savetnik u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i bivši ekonomski savetnik predsednika Evropske komisije Žoze Manuel Barosa (José Manuel Durão Barroso). Simbolički, umesto premijera država koje su uzele učešće na ovoj konferenciji, okruglom stolu prisustvovalo je 26 mladih ljudi iz država-članica EU, država-kandidata za ulazak u EU, i po jedan predstavnik Jemena i Sirije.

Gaj Dermul, Foto: Magločistač

Jer, svrha celog projekta „Zlatni zid“ (The Golden Wall) nastalog na inicijativu internacionalnog kulturnog centra BOZAR iz Brisela, kako objašnjava jedan od njegovih autora, belgijski umetnik Gaj Dermul (Guy Dermul), jeste da odgovori na pitanja kakav odraz Evropa ima u očima mladih generacija danas, i kako mladi zamišljaju budućnost Evrope sutra, a okosnica vođenih diskusija bile su teme izbegličke krize, demokratije i evropskog identiteta.

„Ideja se rodila prošle godine kada je premijer Mađarske Viktor Orban najavio podizanje zida između Srbije i njegove zemje. Bio sam ubeđen da on to nikada neće uraditi, ali evo jeste. Zato smo došli na lice mesta, okupili mlade ljude iz različitih zemalja s namerom da zabeležimo njihove reakcije u neposrednom okruženju ograde – na prvom mestu šta povodom toga osećaju, a potom i misle iz moralne, političke i ekonomske perspektive“, objašnjava Dermul.

Za Matijasa, dvadesetsedmogodišnjeg studenta marketinga iz Danske, iskustvo koje je doživeo je bilo poražavajuće. Kako kaže, on nije imao do sada priliku da se suoči sa ogradama, jer dugo živi na prostoru sa otvorenim granicama, a utisak je dodatno pojačavalo prisustvo vojnih vozila s mađarske strane.

„Na licu mesta smo videli kako su neke nacije reagovale na izbegličku krizu. Ironija je što je Mađarska ne tako davno rušila ograde, a sada ih podiže. Sve to izgleda veoma različito od onog što Evropa jeste. Da li je to naša nova realnost i naša budućnost?“, zapitao se Matijas, i dodao da je razočaravajuće kako je Evropa zapravo odgovorila na priliv izbeglica i učinila situaciju još gorom.

Bence iz Mađarske, Foto: Magločistač

Slično razmišlja i dvadesetsedmogodišnji Bence iz Segedina: „Najveći deo nas mladih je za otvorene granice. Bilo mi je zaista čudno videti žičanu ogradu sa nemađarske strane. Ranije nisam imao prilike da vidim ogradu uživo. Sama okolina blizu žičane ograde, gde je održana konferencija, ostavila je jak utisak na mene. Pojavili su se i graničari i policija i u ovom nesvakidašnjem ambijentu razgovarali smo o temi koja je u proteklih godinu dana jedna od najvažnijih u celoj Evropi“, rekao je Bence.

„Ako je problem internacionalni, rešenje problema može biti samo internacionalno. Po pitanju izbegličke krize Evropljani moraju sarađivati, a ne međusobno se boriti. Ako ne nađemo zajedničko rešenje, budućnost Evrope će biti poput ove na granici“, smatra Matijas.

„Političke razlike su, na žalost, prilično velike među državama i smatram da za sada ne postoji sveobuhvatno rešenje za izbegličku situaciju“, nadovezuje se Bence, objašnjavajući da je u Mađarskoj celokupna situacija iskorišćena u političke svrhe.

„Vodi se kampanja protiv izbeglica, ne pravi se razlika između izbeglica i migranta i onda se svi oni predstavljaju kao loši ljudi i takav stav se zatim opravdava i govori se da je cilj zaštita evropskih interesa i korena hrišćanstva. Kada neko u Mađarskoj uključi javni medij, onda vidi da od 24 sata 20 sati imamo samo takve vesti koje su povezane sa migracijama i najčešće ove vesti nisu edukativnog tipa nego se izbeglice u medijima namerno ponižavaju, poistovećuju sa kriminalcima i teroristima i namerno se stvara strah u ljudima“, rekao je Bence.

On je dodao i da se često koristi argumentacija da se nikad ne zna koliko među izbeglicama i migrantima ima onih koji zastupaju ideje islama i onda se to upotrebljava kao glavni razlog za zatvaranje granica, a sa ovom konstatacijom se složio i veliki broj građana, iako mlađe generacije ipak malo drugačije razmišljaju.

Matijas iz Danske, Foto: Magločistač

Po Matijasu, međutim, Evropa ne sme da zatvara oči pred jednim takvim globalnim fenomenom kao što su migracije jer su one stvarnost. Takođe, smatra on, pitanje nije da li Evropa treba da prihvati izbeglice, već – ako je utemeljena na poštovanju ljudskih prava – kako može pomoći izbeglicama, kako ih integrisati u društvo.

Koliko je važno pitanje integracije migranata uopšte, ne samo izbeglica, pokazali su nedavni teroristički napadi u Briselu, smatra autor projekta Gaj Dermul, jer ljudi koji su izvršili napade su bili Belgijanci.

„To govori o integraciji čitave jedne generacije koja se zapravo nikada nije desila, o njenoj isključenosti, što se dešava i danas. Ako želite da se zaposlite ili nađete stan u Briselu, prva stvar koju vas pitaju je vaše ime, da vide da li ’zvuči arapski’. Takav islamofobičan stav nije prisutan od juče, već decenijama unazad“, objašnjava Dermul.

Dvadesetčetvorogodišnji Nor iz Sirije, koji trenutno boravi u Španiji u okviru programa razmene studenata, smatra da se Evropa bavi samo posledicama, umesto da problem rešava u korenu, a to znači zaustavljanje rata u njegovoj zemlji. Zbrinjavanje izbeglica je samo privremeno rešenje, jer je siguran da njegov narod želi da se vrati u domovinu, kao uostalom i on sam.

„Imate argument da ljudi iz Sirije treba da odlaze u Katar, Ujedinjene Arapske Emirate, Saudijsku Arabiju jer tobož govorimo istim jezikom, imamo istu kulturu i religiju. Ali, njihove granice za nas su zatvorene i oni su ti koji, pored Turske, podstiču zaraćene strane da se međusobno bore, šalju im novac i oružje  – ne hranu. Sramota“, kaže Nor.

Za njega, dolazak u Suboticu je bio veoma dragocen jer je na temelju prošlogodišnjeg izveštavanja o dešavanjima na granici Srbije i Mađarske i nasilnih scena koje je u vestima gledao očekivao da ovde nije dobro došao.

Nor iz Sirije, Foto: Magločistač

„Mislio sam da su ovde ljudi neraspoloženi prema izbeglicama, ali kada sam došao, video sam da je situacija potpuno drugačija. Razbio sam jednu svoju predrasudu. S druge strane, imao sam priliku da saznam kako mladi iz drugih država poput Estonije, Litvanije, ili Latvije, koje su za mene potpuna nepoznanica, vide probleme u mojoj zemlji“, istakao je Nor.

I to, između ostalog jeste bio još jedan cilj ove konferencije održane pod otvorenim nebom, na 20 metara od bodljikave žice – razgovor, dijalog, međusobna komunikacija jer, prema oceni jednog od učesnika projekta „Zlatni zid“, samo takav pristup problemima utemeljen na saradnji i razmeni iskustava uz uvažavanje različitosti potreba može da izvuče Evropu iz krize u kojoj je zapala.

Od snimljenog materijala, kako najavljuje autor projekta Gaj Dermul, biće načinjena video instalacija koja će biti prikazana u periodu od 17. do 29. maja u okviru izložbe „Sledeća generacija, molim“ (Next Generation, please) u Briselu. Plan je da se sledeće godine načini i dokumentarac o otvorenim granicama, čiji deo će biti i prikaz Subotice, zbog njenog specifičnog položaja, sa posebnim naglaskom na istoriju, jer prema rečima Dermula, „gubimo sećanje na vlastite istorije. Bilo je izbeglica i ranije, kao posledica dva svetska rata, međutim, mlade generacije ka tome nemaju linkove, i to se i te kako odražava na donošenje odluka danas. Evolucije nema ako se izgubi istorijia.“

Logističku, administrativnu i tehničku podršku za realizaciju projekta na teritoriji Srbije pružila je nevladina organizacija koja promoviše mobilnost studenata, Erasmus studentska mreža Srbije (ESN), uz potporu EUinfo point-a iz Novog Sada i Delegacije EU u Srbiji.

Mirana Dmitrović (Magločistač)

[clear]