Zbog velikih vrućina pojedini meštani u Tavankutu ostali bez vode za piće: Ko nema para nema ni vode

Pojedini meštani u naselju Tavankut koje je udaljeno 15 kilometara od grada Subotice, ostali su bez vode za piće, jer u ovom selu ne postoji vodovodna mreža pa se građani vodom snabdevaju iz svojih bunara koji usled velikih vrućina i povećane potrošnje proizvođača voća i povrća neretko presuše.

Problem nestašice vode ali i nečiste vode postoji više od 15 godina. Iako je najavljena izgradnja vodovodne mreže koja bi povezala tri sela – Ljutovo, Gornji Tavankut i Donji Tavankut, dok ne dobiju konačno vodu građani se snalaze kako znaju i umeju. Kada ostanu bez vode, neki je posuđuju od komšija dok drugi podižu kredite za kupovinu boljih bunarskih pumpi.

Mira iz Tavankuta kaže da su oni koji imaju novca iskopali bunare i crpe vodu i sa 100 metara dubine, dok drugi nemaju pijaću vodu uopšte.

„Nije istina da se ne može rešiti voda u Tavankutu, nego mi koji nemamo para nemamo ni vode. Komšija mi daje vodu, sipa u bunar i po koju kap imam i za piće. Imamo svi bunare na pumpe. Jel moguće da se ovo u 21. veku dešava, i da se problem ne rešava. Ne možemo više izdržati, 40 stepeni je, ne smem da izađem u dvorište jer ću pasti u nesvest“, navodi ova starija meštanka.

Privatnik iz Tavankuta Jasmin Iršević kaže da je Tavankut hrvatsko selo i da se ovde politika puno meša, a dok se ovaj problem konačno ne reši, neki meštani su prinuđeni da podižu i kredite kako bi imali vode.

„To je veliki problem jer ljudi dižu kredite da bi isfinansirali vodu, ali nemaju svi 3.000 evra da izdvoje da bi imali vode, pa se ljudi snalaze“, ističe.

I sam je, kako navodi, 2023. i 2022. godine ostao bez vode na dva placa gde ima dva plitka bunara koja su tada presušila.

„Kada dođe leto, svuda je suša, pa tako i nivo vode opadne. Problem je što naše pumpe vuku vodu do nekih 7 metara pa imate mesta u Tavankutu gde je šahta za bunar duboka 11 metara, a ljudi su primorani jer nema druge opcije. Kod mojih roditelja smo prošle nedelje morali da kupimo novu pumpu koja je oko 250 evra koja vuče do 9 metara vodu“, objašnjava Iršević.

Bilo je situacija kada su vodu delili sa komšijom, pa su jedno drugom davali vodu u zavisnosti od toga ko je od njih dvojice u datom trenutku imao vodu na raspolaganju.

„Prošle godine sam mesec dana dovlačio vodu kamionom. Moja žena uzgaja cveća, imamo plastenike, i trebale su nam dve cisterne vode, što je oko 2.000 litara vode koju smo koristili i za kupanje. Ali je voda lošeg kvaliteta“, kazao je Iršević.

Nekoliko poljoprivrednih proizvođača koristi vodu za zalivanje iz bunara zbog čega dolazi do nestanka vode i kod drugih korisnika, potvrđuje i član Saveta Mesne zajednice „Tavankut“ Tome Vojnić Mijatov.

„Ljudi sada moraju ukopavati šahte dublje prema vodi, zatim postavljati jače pumpe koje mogu vodu da crpe sa većih dubina. A bunari koji su dubine do 40-50 metara su bogati gvožđem, voda je prljavija, pa nije baš dobra za potrošnju, ali i u takvim bunarima se dešava da nestaje vode a količine su vrlo ograničene“, navodi on.

Prema njegovim rečima, veće farme imaju veću potrošnju i bunare i do 100 metara dubine, zato što moraju vodu da obezbede za stoku, ali ima velikih potrošača u voćarstvu i povrtarstvu.

„Veliki je problem što je naše tlo isušeno prekopavanjem kanala po našim dolovima. Mi plaćamo i dalje odvodnjavanje naših oranica, a naši kanali su od 1999. godine suvi. Mi smo gotovo jedino selo u gradu Subotica koje nema izgrađenu vodovodnu mrežu“, ocenio je Vojnić Mijatov.

Dodaje da će biti još gore ako duži vremenski period selo ostane bez padavina, jer je temperatura velika i ukoliko ne padne kiša ostaće i bez kukuruza.

Za RSE je iz Gradske uprave Subotica rečeno da je projektno tehnička dokumentacija za izgradnju vodovodne mreže u naselju Tavankut sa okolinom koju je finansirala pokrajina gotova, i da je u planu da projekat bude u potpunosti spreman do kraja godine.

Dodaju i da u narednom periodu predstoji apliciranje za dodatna sredstva kod države za faznu izgradnju vodovodne mreže u ovim selima koja bi, ukoliko sve ide po planu, do sledećeg leta možda mogla biti i završena.

Ceo tekst o tome kako je toplotni talas zavrnuo slavine u Srbiji pročitajte na sajtu Radio Slobodne Evrope.