ZAŠTO SU HOLANDSKI ZATVORI PRAZNI

Dok su, prema izveštaju Saveta Evrope, kaznene ustanove u Srbiji prenatrpane, sa 144 zatvorenika na 100.000 stanovnika, odnosno, s prosečnim brojem od 110 zatvorenika na 100 slobodnih mesta, dotle u Holandiji razmišljaju o zatvaranju zatvora budući da u toj zemlji ima više čuvara nego onih koji služe kaznu. Vlasti, s jedne strane, ukazuju na pad stope kriminaliteta kao uzrok takvog trenda, sindikati, s druge strane, upozoravaju na gubitak velikog broja radnih mesta za zatvorsko osoblje, a da bi se smanjili troškovi održavanja praznih ćelija, zatvori se u međuvremenu pretvaraju u centre za prihvat izbeglica, u luksuzne hotele, čak se pribegava i “uvozu” zatvorenika iz drugih država. Planom za zatvaranje, inače, nije obuhvaćen deo zatvora koju su Ujedinjene nacije (UN) iznajmile za pritvorenike optužene pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).

[divide icon=”circle” width=”medium” color=”#606060″]
Holandske vlasti najavile su da će u narednih pet godina zatvoriti još nekoliko zatvora i tako uštedeti velike količine novca koje se izdaju na održavanje stotina ionako praznih ćelija. Dnevni list Telegraf objavio je da je došao u posed internog dokumenta, prema kojem će ovaj plan uticati na 2.600 radnih mesta, nakon što pet zatvorskih ustanova definitivno zatvori vrata.

Prema dokumentu, bez posla će ostati 1.900 ljudi, dok će preostalih 700 imati “mobilne” funkcije, odnosno raditi na nekoliko lokacija naizmenično.

Ministar pravde Ard van der Steur obrazložio je da se mere donose prvenstveno zbog pada stope kriminaliteta, koja u poslednjih nekoliko godina iznosi 0.9 posto. Zbog toga postaje suvišno 3.000 ćelija i 300 pritvorskih mesta za mlade prestupnike.

Van der Steur takođe ukazuje da sudije izriču blaže kazne, što znači da kriminalci u proseku provode manje vremena u zatvoru. Osim toga, dodao je Van der Steur, sve je manji broj slučajeva teških zločina. Smanjenje zatvorskih kazni vidi se kao rezultat starosti populacije, koja je manje sklona da čini krivična dela, i padu broja nasilih dela za koja je propisana zatvorska kazna.

Vlada je najpre nameravala da zatvori 26 od 30 ustanova, ali je zbog kritika plan promenjen tako da će ih ukupno 19 biti zatvoreno.

Više čuvara nego zatvorenika

Deo troškova za neiskorišćene zatvorske prostore holandske vlasti su odlučile da povrate “uvozom” iz država sa viškom zatvorenika. Tako je prošlog septembra u dva zatvora u Holandiji prebačeno 240 osuđenih u Norveškoj, u skladu sa dogovorom dve države za naredne tri godine.

Kako su potvrdili gradski oci, jedan od bivših zatvora u Amsterdamu poslužiće za prihvat azilanata. Saopšteno je da će, počev od ovog leta, a za period od najviše 18 meseci, tamo biti smešteno oko 1.000 azilanata, zbog čega se radi na uklanjanju ograde i dela zida oko kompleksa. Predviđeno je da se od bivše kaznene ustanove naprave objekti za stanovanje, ali ti radovi neće započeti pre kraja 2017, otuda privremena upotreba prostora kao izbegličkog centra.

Bivši zatvor u Rurmondu, Het Arresthuis, u blizini granice sa Nemačkom, pretvoren je u luksuzni hotel. “Reakcije gostiju uglavnom su pozitivne, ali ima ih onih koji se osećaju nelagodno”, izjavila je portparol Marhje Spatjens. “Mi smo dali primer šta može da se uradi i mnoge bivše zatvorske ustanove ga slede”, dodala je ona.

U prilog opravdanju odluke o zatvaranju zatvora, vlasti su navele i da je broj ljudi koji u njima rade veći nego broj zatvorenika. Prema podacima od pre dve godine, ukupno je kazne služilo 9.710 ljudi, dok je u zatvorima bilo zaposleno 9.914 službenika – u najvećem broju zatvorskih čuvara, a zatim zatvorskih nastavnika i sportskih trenera.

Tablet

Holandski mediji nedavno su objavili da ministarstvo pravde i bezbednosti namerava da zatvorenicima podeli tablet kompjutere, preko kojih bi oni mogli da prate kurseve, gledaju televiziju i kupuju namirnice.

Prema ovom planu, biće uklonjeni TV prijemnici, koje mnogi zatvorenici imaju u svojoj ćeliji. Takođe će biti ukinute zatvorske biblioteke, kase i prodavnice. Zatvorenici će moći da mnoge poslove obavljaju uz pomoć tableta.

Holandija se u ovome ugleda na Belgiju, gde je digitalizacija u zatvorima ranije uvedena. Tako se sada intenzivno radi na sastavljanju digitalnih biblioteka, sa knjigama, novinama i časopisima.

Predsednik Holandskog Saveza sindikata Frans Karbo ocenio je da se radi o ordinarnoj štednji – tablet košta manje nego zatvorsko osoblje. On je, međutim, upozorio na nestanak ličnog kontakta između zatvorenika i zatvorskog osoblja, zbog zatvaranja biblioteka i prodavnica.

Karbo takođe ukazuje na rizik upotrebe tableta – zaštita softvera mora da bude jako dobra, kako se ne bi dogodilo da zatvorenici iz ćelije neometano nastave svoje kriminalne aktivnosti.

Nadležna ministarstva uveravaju da zatvorenici neći biti u mogućnosti da slobodno surfuju internetom, već će moći da posećuju odobrene sajtove, preko kojih će moći da rešavaju privatne poslove i da prate onlajn kurseve.

Sheveningen

Ispred zatvora u Sheveningenu, na dan izručenja generala Ratka Mladića, foto: LJiljana Lelieveld-Gogić

U ministarskim planovima za zatvaranje kaznenih ustanova bio je pominjan i zatvor u Sheveningenu, kao i objekat u opštini Zutermer, blizu Haga. Iako je bilo izračunato da bi se zatvaranjem ova dva objekta, predviđena za 950 zatvorenika, uštedelo 340 milona evra, od plana se odustalo.

Planom inače nije bio obuhvaćen deo zatvora koju su Ujedinjene nacije (UN) iznajmile za pritvorenike optužene pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). U Sheveningenu su u pritvoru i optuženi pred Međunarodnim krivičnim sudom (MKS), čije je sedište takođe u Hagu.

U Pritvorskoj jedinici UN u Sheveningenu sada se nalaze general Ratko Mladić, čije je suđenje u toku, i nekadašnji predsednik Republike Srpske (RS) Radovan Karadžić, koji je najavio žalbu na presudu i kaznu od 40 godina zatvora izrečenu u martu ove godine.

U Sheveningenu su i nekadašnji lideri Herceg-Bosne, Jadranko Prlić, Bruno Stojić, Slobodan Praljak, Milivoj Petković i Valentin Ćorić, čiji je predmet u žalbenom postupku. Berislav Pušić je privremeno oslobođen.

Haški tribunal, koji je okončao postupke za 151 optuženog, upućuje osuđenike na izdržavanje kazni u države sa kojima je postigao sporazume, a to su: Albanija, Austrija, Belgija, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Italija, Norveška, Poljska, Portugal, Slovačka, Španija, Švedska, Ukrajina i Velika Britanija. Nemačka je sa MKSJ potpisala ad hoc sporazume o izdržavanju kazni za petoricu osuđenih.

Ljiljana Lelieveld-Gogić (Magločistač)

[clear]