Zahvaljujući ljudima širom bivše Jugoslavije, objavljena knjiga „Pozdrav s mog prozora“: „Poverenje, ujedinjenost i podrška“

Subotičanka Slavka Antić, jedna od osnivačica popularne Fejsbuk grupe “Pozdrav s mog prozora”, koja danas broji oko 82.000 članova, kaže u intervjuu za portal Magločistač da je pre nekoliko dana objavljena i istoimena knjiga koja objedinjuje fotografije, priče i iskustva članova ove grupe koji potiču iz cele bivše Jugoslavije, a sada žive svuda po svetu. Oni su se od početka epidemije korona virusa, usled karantina, spontano ujedinili u ovoj grupi i delili fotografije sa svojih prozora.

Slavka kaže da su želeli da ostave trag za buduće genaracije iz vremena kada nam se, u proteklih godinu dana, doslovno preokrenuo život.

“Negde u kovitlacu postova, pozdrava i međusobne podrške, rodila se ideja da izdamo knjigu, jer bi stvarno bila šteta da fotografije i priče koje se kriju iza njih jednostavno zanemarimo”, navodi Slavka.

Ko je Slavka Antić?

Rođena je i živi u Subotici. Po zanimanju je turizmolog i menadžer projekata, naviknuta na stalna putovanja. Zbog nemogućnosti nastavka normalnog života, u aprilu prošle godine rodila se ideja da osnuje grupu “Pozdrav s mog prozora”. U toj ideji, koja je eskalirala neverovatnom brzinom, pomogla joj je dugogodišnja prijateljica Iva Hafner iz Zagreba. Trenutno se, pored ostalog, bavi organizacijom, prodajom i marketingom knjige “Pozdrav s mog prozora” koja je upravo izašla iz štampe. Uz to, zajedno sa administratorima i moderatorima njihove Fejsbuk stranice Draganom Vilus, Damirom Subotićem, Ivom Bencun, Miljanom Brašancem, Goranom Plešeom i Snežanom Petrović svakodnevno radi na održavanju ove grupe.

Slavka je za naš portal govorila o tome sa koliko pažnje i ljubavi je stvarana knjiga “Pozdrav s mog prozora”, koja je nastala zahvaljujući nesebičnoj podršci ljudi širom bivše Jugoslavije koji su se okupili u ovoj grupi i podelili svoje “poglede”, iz čega su se kasnije rodila i mnoga iskrena prijateljstva…

Kako doživljavate ovako veliku popularnost grupe “Pozdrav s mog prozora”, koja i dalje raste, a čija ste jedna od osnivačica?

Grupa danas broji gotovo 82.000 članova iz celog sveta (Čile, Malawi, Kolumbija, Kanada, USA, Iran, Katar, Malta, Guam, Japan,…), tačnije, iz preko 140 zemalja sveta i taj broj i dalje raste.

Drago mi je da smo se ujedinili i na ovakav način povezali, ali nisam razmišljala o popularnosti grupe. Ona nije bila cilj, ni potreba, sve se izrodilo spontano. Navešću jedan od komentara: “Dali ste nam mogućnost da ponovo budemo samo ljudi. Bez nacionalnih, političkih i svakakvih drugih opredeljenja”. Osećaj je divan kada ste zatrpani ovakvim komentarima, fotografijama, suzama u očima, emotivnim mejlovima i porukama.

Upravo je objavljena i knjiga pod istoimenim nazivom zahvaljujući podršci naših ljudi koji žive širom sveta. Šta je tema knjige?

Knjiga je zbirka odabranih fotografija i priča koje dokumentuju život u domovini i inostranstvu, u doba pandemije. Izabrali smo najinteresantnije postove iz grupe koji su dopunjeni autentičnim ispovestima. Rezultat je podjednako ozbiljan i zabavan. Moram reći da je knjiga prevazišla sva očekivanja i uveliko već putuje ka mnogim zemljama širom sveta.

Kakav je osećaj pokrenuti toliko mnogo ljudi za relativno kratko vreme i kako je izgledala ta crowdfunding kampanja u praksi? Šta ste naučili iz nje?

Izabrali smo Indiegogo crowdfunding kampanju koja je za nas bila velik izazov od samog starta. Mnogo smo naučili, saplitali se, padali, pa opet podizali. Taman kad bi pomislili da smo rešili jedan problem, pojavio bi se novi. I tako puna tri meseca. Sistem je dobro organizovan ukoliko želite da ljudi podrže vašu ideju. Veoma smo zahvalni donatorima koji su podržali i finansijski pomogli ostvarenje projekta. Deo je doniran u Budi human (Srbija) i Ljudi za ljude (Hrvatska).

Nakon crowdfundinga, najteži deo je bio prikupiti priče i fotografije, jer ih ima jako puno i napraviti finalnu selekciju. Pokušala sam da uvrstim što više materijala u knjigu, ali je prostor bio limitiran. I ova naša beba, kako je prozvaše, teži skoro 1 kilogram.

Ovo je coffe table book, ali može da se ponese i na godišnji odmor, pokloni kao suvenir umesto magneta na frižideru. Možete da je čitate preskačući stranice i opustite se uz predivne fotografije. Ovom knjigom nikoga nećete razočarati, mnogi je kupuju majkama na poklon.

Koji su to posebni doživljaji koje izdvajate u proteklih godinu dana, kada je u pitanju onlajn komunikacija sa vašom publikom?

Dirljive i duboke zahvalnice, uzajamno poverenje, nostalgija, osećaj ujedinjenosti i podrške. Ovo je period koji nam je doneo nadu u ljudskost i potrebu da se sa drugima podeli lično iskustvo. Taj miks emocija, smeha, toplih i dubokih ljudskih reči, konačno je ugledao svetlost dana u knjizi, od prvih do zadnjih korica.

S obzirom da imate veliku publiku, koji su vaši planovi za budućnost? U kom obliku će grupa dalje da postoji nakon pandemije korona virusa?

Planove za budućnost ne pravim, mada imam puno ideja. Otvaranje grupe je inicirano pandemijom, ali ona nije uslov njenog daljeg postojanja i rada. Potreba da se družimo i delimo svoje poglede nije diktirana spoljašnjim faktorima i ne odvija se samo u virtuelnom svetu. Nadam se da će se u budućnosti pored Fejsbuka, nastaviti i trend fizičkog okupljanja članova grupe, i da ćemo jedni drugima biti praktični vodiči prilikom putovanja.

Objavljivanjem knjige, nastala je i veb stranica putem koje možete naručiti knjigu ili donacijom podržati rad grupe “Pozdrav s mog prozora”.