Za tri godine bi drvoredi gelegunja mogli voditi u grad Suboticu

Oko dvadesetak entuzijasta iz okoline Novog Žednika pre dve godine su zajedno sa meštanima krenuli u rešavanje manjih problema u ovom selu poput košenja trave i čišćenja smeća uz putne pojaseve, da bi se nakon toga rodila ideja da zajedničkom akcijom zauvek uklone divlju deponiju koja je predstavljala višedecenijski problem naselja, na čijem mestu je sada posađena Žednička šuma.

Predsednik Udruženja građana „Zelena oaza – Subotica“, Mihajlo Ždrnja, kaže za Magločistač da je ranije, putujući često kroz Vojvodinu koja je najslabije pošumljena regija u čitavoj Evropi, i sam video da Subotici nedostaju drvoredi i vetrozaštitni pojasevi kraj puteva.

„Generalno nedostaje zelenilo i drveće. Cilj našeg udruženja je da se to promeni. Videli smo na terenu da se proteklih godina oko toga nije puno toga dešavalo, i zbog toga je naš fokus na ozelenjavanju, pošumljavanju i podizanju drvoreda“, navodi Ždrnja.

Umesto kritike – rad

Početak je, priča on, bio nezahvalan jer je bilo potrebno obaviti mnogo kontakata sa raznim organizacijama, kompanijama, ali i javnim komunalnim preduzećima koja bi trebalo da se bave ovim pitanjima – a ne bave se.

„Mi ne želimo da budemo neko udruženje ili Fejsbuk stranica koja će samo da alarmira, kritikuje i govori kako nešto treba da se radi, a da fizički konkretno ništa ne uradimo, pa smo se odlučili za neko tiho delovanje, da nešto i promenimo, ono što je do nas“, poručuje Ždrnja.

Subotica, smatra on, generalno ima epitet zelenog grada, ali pre svega zahvaljujući onima koji su se tim pitanjima bavili pre 60-80 godina i koji su zaslužni za njen tadašnji, a najvećim delom i današnji izgled.

„Po pitanju pošumljavanja se u poslednjih više od 20 godina u samom gradu i oko grada vrlo slabo radilo. Zbog toga smo uspostavili kontakt sa predstavnicima Grada da vidimo šta možemo zajedno sa institucijama da uradimo. Ne mogu da kažem da nije bilo nerazumevanja, ali ne mogu da kažem ni da je bilo konkretne akcije“, ocenjuje naš sagovornik.

Njihov odgovor na to je bio da osmisle svoj koncept, koji je uspešno zaživeo i koji se pokazao da dobro funkcioniše, tako što su pozvali društveno odgovorne kompanije da uzmu učešća i da sa svojim zaposlenima prisustvuju akcijama sadnje.

„Mi se trudimo da budemo jedna karika koja treba sve da uveže. Javna preduzeća su nam izašla u susret i pomažu nam tehnički na pripremi za sadnju, omogućili su mehaničko bušenje rupa za sadnju, pa tako svako daje neki svoj doprinos“, objašnjava.

Ideja aktivista je bila da sadni materijal sade na novim površinama gde je moguće podizanje šuma, ali je generalno problem – ne samo u Subotici, nego i na nivou Vojvodine – što nema zemljišta na kome mogu da se podižu novi zasadi šuma.

„Kategorija zemljišta je mahom poljoprivredna ili građevinska, malo je zemljišta za podizanje šumskih pojasa. Jedino gde možemo da radimo po pitanju pošumljavanje jesu putni pojasevi, gde smo uspeli da zaposlenima u ‘Putevima Srbije’ prezentujemo važnost podizanja vetrozaštitnih pojaseva u vidu sprečavanja vetra i erozije zemljišta. Kad su jaki vetrovi, poljoprivredno zemljište strada. Oni su to podržali, pa smo pribavili sve potrebne dozvole i uslove za podizanje drvoreda na regionalnim putnim pravcima“, kaže Ždrnja.

„Mi smo protiv seče šuma“

Članovi „Zelene oaze – Subotica“ kažu da ne podržavaju seču šuma.

„’Vojvodinašume’ bi trebalo više da stave akcenat na pošumljavanje i traženje površina gde da se podignu nove šume. Oni kažu da podižu šume, ali pre toga poseku stabla stara 50-70 godina. Svakako da neki prored određenih šuma u nekim delovima treba da se radi ili stabala koja su zahvaćena nekom bolešću, to podržavamo da se planski radi, ali se to često radi tako da se kompletne površine skidaju. To nije strateški osmišljeno jer se nalazimo u Vojvodini, i mislim da je to velika greška“, ocenjuje Ždrnja.

A šumama i drveću su, naglašava on, potrebne decenije rasta da stvore jedan ogroman vetrozaštitni pojas.

„U vreme Marije Terezije nisu džaba podizali šume oko Subotice, pogotovo u tom peščanom delu gde ima dosta peska, jer to ima značajnu funkciju u ublažavanju klimatskih ekstrema kojima smo danas svedoci“, kaže Mihajlo Ždrnja.

Put od gelegunja

Cilj ovog udruženja je da u narednim godinama na nivou grada podignu 120 kilometara drvoreda.

„U prethodnom periodu smo na par deonica podizali drvored. Prošle godine je oko 25 kompanija uzelo učešće u tome, pa smo u saradnji sa organizacijom ‘IT Subotica 2030’ na Segedinskom putu podigli drvored tokom proleća“, podseća Ždrnja.

Aktivisti “Zelene oaze” imaju želju da u naredne dve do tri godine maksimalno vode brigu o održavanju posađenih sadnica, uključujući i obnavljanje onih delova drvoreda koji su se sasušili.

„Mi smo sve ovo uradili zbog skretanja pažnje i da pokažemo da, ako neko nešto želi, hoće, to i može da uradi, što smo našim primerom i pokazali“, ističe Ždrnja.

Cilj aktivista je da se prvenstveno bave sadnjom na regionalnim putnim pravcima gde imaju dovoljnu širinu pojasa, pa tako planiraju i sadnju na putnom pravcu Subotica – Bajmok.

Da podsetimo, aktivisti ovog udruženja su tokom vikenda podigli drvored u dužini od 1.600 metara na putnom pravcu Subotica – Stari Žednik. Reč je o deonici puta od naselja Verušić do kanala, u dužini od 800 metara sa obe strane puta.

Njihova vizija je da drvoredom spoje Suboticu i Stari Žednik, i to sadnjom vrste Celtis australis, poznatije kao gelegunja, koja je karakteristična za Suboticu, a koja se pokazala kao otporna u veoma sušnim i ekstremnim uslovima kakva su postala naša leta.