Za subotičke šume bez smeća: Kaznenu politiku pooštriti i beskompromisno sprovoditi

Fotelja na drvetu. Neko je u toj fotelji sedeo godinama, možda decenijama. Stara je i nikome više nije bila potrebna. Neko je tu fotelju izbacio, ali ne na deponiju, nego u šumu na Srpskom šoru, i pri tom je obesio na drvo – iz čiste obesti. Ispod drveta rasuta gomila smeća: od nekorišćenih cipela, preko plastičnih i staklenih flaša, do ostataka kreveta.

„Sam ulaz u šume u Subotici je neobezbeđen, pa vozila slobodno ulaze, što je problem zato što ko god motornim vozilom uđe u šumu najčešće nema dobru nameru. Ili se kradu drva, ili se izbacuje smeće i šut u šumu, ili se ostavljaju neželjena legla kućnih ljubimaca, a o kvadovima i kroserima koji ovde prave buku da i ne govorim. Tužno je što se i ovo malo prirode koje imamo uništava na ovakav način, a niko ništa ne preduzima u vezi toga. Nama, koji ovde živimo, život je postao pakao“, kaže za Magločistač jedna od meštanki koja živi pored šume na kraju Srpskog šora.

Njena kuća nalazi se u zaštićenom pojasu, predelu izuzetnih odlika „Subotička peščara“ kojima gazduju „Vojvodinašume“ – ŠG „Sombor“ preko Šumske uprave „Subotica“, koje pripadaju gazdinskoj jedinici „Subotičke šume”.

Ona sama se, kaže, zbog navedenih problema, ali i s konkretnim predlogom da se na ulaz u šumu postave rampa i kamere obraćala svim nadležnim institucijama i lokalnim preduzećima, od kojih joj je jedino JKP „Čistoća i zelenilo“ izašlo u susret.

“Ne znam na koji način mogu da se izborim za ovo? Kome da se obratim? Na čija vrata da pokucam? Svaki vikend je postao nesnosan od buke krosera. Na kraju krajeva, migranti će otići jednom, a mi ćemo ostati da živimo ovde sa gomilom smeća i šuta“, zaključuje naša sagovornica.

U Sekretarijatu za inspekcijsko nadzorne poslove Gradske uprave Grada Subotica naveli su za Magločistač da čuvanje šuma od uništavanja, odlaganja otpadnih i otrovnih i štetnih materija, zagađivanja, obezbeđuje korisnik, odnosno u ovom slučaju JP „Vojvodinašume“ koje gazduje šumom kod Srpskog šora (Kelebijska šuma), te da je on u skladu sa Zakonom o šumama „dužan da organizuje službu čuvanja šuma“.

„Čuvar šuma je službeno lice koje je ovlašćeno da legitimiše lice zatečeno u vršenju prekršaja kažnjivog po ovom zakonu ili krivičnih dela koja se odnose na šume. Takođe je dužan da sačini zapisnik o protivpravnoj radnji i utvrđenom činjeničnom stanju i dostavi ga korisniku šuma“, stoji u odgovoru.

Kazne za nepropisno bacanje smeća na papiru velike, ali u praksi zanemarljive

Da je redovno kažnjavanje onih koji na ovaj način zagađuju životnu sredinu, pored edukacije i podizanja svesti stanovništva o vrednosti prirodnih staništa, jedino trajno rešenje problema nelegalnog odlaganja smeća u šumama, smatra Oto Sekereš, čuvar Javnog preduzeća „Palić – Ludaš“, koje 8.000 hektara zaštićenog područja pokriva sa dve čuvarske grupe.

Veoma je, međutim, teško uhvatiti počinioce koji bacaju smeće u prirodu, bilo da se radi o zaštićenom području ili ne, dodaje Sekereš:

„Desi nam se da nekada uhvatimo na delu ljude koji ostavljaju smeće, i na kraju oni dobiju neku sitnu kaznu što ih u buduće ne sprečava da te iste stvari ponovo rade. Neki čak i kamionima donose šut. Možda im je teško da plaćaju gradskoj ’Čistoći i zelenilu’, nego ga jednostavno iznesu u zaštićeno područje, ili na neke druge delove šume koji nisu pod zaštitom“.

U praksi, kada se počinilac uhvati na delu, ide prijava protiv njega, a inspekcija najčešće odmah naloži da mora da se počisti smeće i plati kazna na osnovu rešenja, dok se u slučajevima kada se ne zna ko je počinilac sprovodi istraga – da li, na primer, među otpadom ima tragova koji vode do njega.

„Kazne su velike, ali u praksi smo imali slučajeve kazni od 15.000 do 20.000 dinara i vraćanje terena u prvobitno stanje. A nekada bude i bez novčane kazne, samo da se vrati prostor u prvobitno stanje. Na primer, mi smo nekoga uhvatili sa jednim kamionom, a on je pre toga već izneo 10 kamiona otpada i onda će on počistiti samo taj jedan kamion otpada gde je uhvaćen na delu“, ilustruje probleme na terenu Sekereš.

U periodu od 2018. do kraja 2023. godine, podneto je bilo ukupno 9 krivičnih prijava za nepropisno odlaganje smeća, i to od strane JP „Vojvodinašume“, JP „Palić – Ludaš“, a najviše od strane Policijske uprave Subotica. Istovremeno, doneta je bila samo jedna pravosnažna presuda, i to 2018. godine, za „dva krivična dela – uništenje, oštećenje, iznošenje u inostranstvo i unošenje u Srbiju zaštićenog prirodnog dobra“, za šta je izrečena novčana kazna u visini od 100.000 dinara i oduzimanje predmeta, dok su ostale krivične prijave odbačene ili su još uvek u toku istražne radnje, pokazuje izveštaj koji je Magločistač dobio od Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici.

JP „Vojvodinašume“: Nakon odnošenja smeća, već sledećeg dana osvane novo

Izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj u Javnom preduzeću „Vojvodinašume“, Marko Marinković, rekao je za Magločistač da dosadašnja iskustva šumskog gazdinstva sa odnošenjem smeća iz šume nisu pozitivna, jer nakon odnošenja smeća, već sledećeg dana osvane novo.

Prema njegovim rečima, Gazdinsku jedinicu „Subotičke šume“ pokrivaju trenutno dva čuvara, ali neprekidno nadgledanje šume ne bi bilo moguće ni sa njihovim većim brojem, dok postavljanje rampi – o čemu se ozbiljno razmišljalo – nije adekvatno rešenje jer postoje brojni alternativni ulazi u šumu, „a oni koji organizovano donose smeće se neće libiti ni da unište rampe“.

„Problem je teško objasniti i zadire u psihologiju i svest ljudi jer se postavlja pitanje zašto neko odnosi otpad u šumu, a očigledno ima obezbeđen prevoz, pa umesto da istim prevozom odnese otpad na deponiju, odlaže ga u šumu“, kaže Marinković.

Pojačan nadzor, dodaje Marinković, imao bi eventualno smila kada bi se organizovao već na pristupnim putevima, pre ulaska u šumu, uz aktivno uključivanje i policije kroz njihove nadležnosti.

I on potvrđuje da postoji problem sa identifikovanjem počinilaca, te takođe ocenjuje da kaznena politika nije dovoljno destimulativna za činjenje ovih radnji, posebno ako se ima u vidu da ”sudovi najčešće donose presude koje se nalaze na donjoj margini predviđenog raspona za kaznu”.

Na osnovu Zakona o šumama, zabranjeno je u šumi, na šumskom zemljištu i na udaljenosti manjoj od 200 metara od ruba šume odlaganje smeća, otrovnih supstanci i ostalog opasnog otpada, kao i izgradnja objekata za skladištenje, preradu ili uništavanje smeća, otrovnih supstanci i ostalog opasnog otpada. Za fizičko lice koje načini neki od navedenih prekršaja, predviđena je novčana kazna od 10.000 do 100.000 dinara.

Jovičić: Srbija ima adekvatne kazne samo na papiru

„Ljudi se od vrtića obrazuju da se ne zagađuje priroda, pogotovo ne šuma i ekosistemi generalno, da se ne baca smeće u reke, potoke, jezera, šume… Međutim, u mnogim zemljama se zna, ako se tako nešto uradi, počinioci će dobiti debele kazne. Već kada pređete u Mađarsku, zna se da ne smete ni papirić da bacite na ulici a ne smeće. Srbija ima adekvatne kazne samo na papiru. Sve je napisano, samo zakon treba da se primenjuje – striktno i bez pardona“, kaže za Magločistač rukovodilac u subotičkom Javnom komunalnom preduzeću „Čistoća i zelenilo“, Nikola Jovičić.

Prema njegovom mišljenju, sprovođenje postojeće kaznene politike bi moglo biti mnogo efikasnije kada bi „Čistoća i zelenilo“ i Komunalna inspekcija „bili ujedno“ jer bi tada počinioci odmah mogli i da se kažnjavaju.

On je podsetio da, na primer, ako neko renovira kuću, može šut u težini do 500 kilograma besplatno da donese na Gradsku deponiju „Aleksandrovačka bara“, i to pet puta dnevno kako taj šut ne bi završio u kontejnerima, što se često dešava, ili u šumi – gde mu nije mesto.

Kazne za odlaganje otpada u prirodi u Nemačkoj i do 100.000 evra

Visina kazni za nelegalno odlaganje otpada u prirodi u Namačkoj varira od savezne države do savezne države, piše portal Landundforst. U Bavarskoj, na primer, kazna za odbačenu kutiju cigareta, maramicu ili koru od banana iznosi 20 evra, dok se kazne za nepokupljeni pseći otpad kreću do 150 evra. U Severnoj Rajni-Vestfaliji kazna od 100.000 evra naplaćuje se za odbačene kuhinjske uređaje. Osim inspektora, u hvatanju nesavesnih građana učestvuju, pak, i sami građani koji preko internet aplikacija lako i jednostavno mogu da prijavljuju nelegalno odloženi otpad.

Kad se građani samoorganizuju: Subotičani sakupili oko 15 tona smeća u šumama

Veliku količinu smeća u Kelebijskoj šumi, koje su za sobom ostavljali migranti i nesavesni građani, krajem 2023. godine zatekla je i novinarska ekipa portala Magločistač. Situacija se, međutim, drastično promenila na bolje zahvaljujući građanima koji su u dve organizovane akcije sakupili 15 tona smeća.

Tako su krajem marta ove godine, tokom akcije prolećnog čišćenja „Subotičke peščare“, udruženja „Ekoslavija“, „Poželi želju“, inicijativa „Zaštitimo šume Subotice“ i Planinarsko društvo „Panonci“ iz Subotice, u saradnji sa više stotina građana, JKP „Čistoća i zelenilo“ i JP „Vojvodinašume“ na dve lokacije sakupili oko 300 džakova smeća tj. 5 tona otpada. U drugoj velikoj akciji koja je bila održana 13. aprila oko bivšeg Etno-kampa u okolini Palića građani su sakupili još oko 10 tona smeća.

Jedna od organizacija koja se, između ostalog, bavi i zaštitom životne sredine jeste „IT Subotica 2030“, a koja nastoji da iznađe održiva rešenja i mehanizme koji bi olakšali posao kako preduzećima nadležnim za uklanjanje otpada, tako i samim građanima.

Izvršni direktor “IT Subotica 2030”, Petar Stakić, ocenjuje za Magločistač da je sistem kontrole i kažnjavanja ljudi koji od subotičkih šuma prave deponije evidentno – podbacio:

„Niko nije ozbiljnije odgovarao za pravljenje deponija u šumi ili na ulici, ili zbog napuštanja životinja i nehumanog tretmana prema njima, i otuda imamo jedan broj neodgovornih sugrađana koji takve stvari rade bez straha od posledica. A moglo bi biti drugačije”.

Nadu, s druge strane, dodaje Stakić, daju mladi ljudi kojima je ova tema važna i koji imaju potpuno drugačiju svest od svojih roditelja.

„Čak i ako im obrazovni sistem ne pruža dovoljno znanja o ekologiji, pronalaze ga na internetu direktno ili indirektno. Oni su ti koji su često spremni da volontiraju i pomognu da se stvari promene. I našoj organizaciji se takvi ljudi javljaju, kao i različite ekološke organizacije. To su ljudi na koje računamo u budućnosti na projektima koji imaju za cilj očuvanje životne sredine, a neki od njih su vezani i za šumu“.

Prema mišljenju Petra Stakića, prvi korak u efikasnom rešavanju problema bacanja smeća na za to nepredviđenim mestima trebalo bi da bude davanje širih ovlašćenja komunalnim službama, ali i visoko, brzo i redovno kažnjavanje za prekršaje iz oblasti zaštite životne sredine.

Takođe, dodaje Stakić, lokalna samouprava bi trebalo da bude predvodnik velikih akcija u koje bi se mogle uključiti sve ekološke organizacije i volonteri tako što bi, na primer, cela jedna godina proglasila za “godinu razračunavanja sa smećem i neodgovornim građanima”, a za šta bi se onda opredelili i neophodni resursi:

“Grad bi mogao da zacrta jedan veliki, hrabar, ambiciozan cilj da Subotica bude prvi grad u Srbiji bez smeća i deponija na ulicama, u šumama, i da u to uključi građane i privatne komapnije tako što će ih motivisati na razne načine da požele da budu deo toga, te da nagrađuje samoorganizovanje građana i ekološke organizacije za doprinos čišćenju i uređenju grada”.

Paralelo, lokalni mediji bi mogli objavljivati tekstove o rešenim slučajevima, ali i sankcijama koje su preduzete protiv lica koja su prekršila zakon, čime se preventivno deluje na druge moguće počinioce. U ovakve kampanje bi kao promoteri mogle da se uključe i poznate lokalne ličnosti iz različitih oblasti, dok bi građane trebalo ohrabrivati da prijavljuju slučajeve nepropisnog odlaganja smeća i da o tome dostavljaju dokaze bez bojazni da će njihov identitet biti otkriven.

„Samo je potrebno imati volju i hrabrosti i ne posmatrati ovo kao nešto što je izvan naših mogućnosti jer nije – upravo je suprotno“, zaključio je Petar Stakić iz organizacije “IT Subotica 2030”.

This publication was produced with the support of #SustainMedia Programme, co-funded by the European Union and the German Federal Ministry of Economic Coop-eration and Development. Its contents are the sole responsibility of Magločistač and do not necessarily reflect the views of the EU or the Federal Ministry of Economic Cooperation and Development.