Na mestu srušenih kuća, u istorijskoj celini u Ulici braće Radić u Subotici, u toku su radovi na izgradnji stambeno-poslovnog objekta, foto: Natalija Jakovljević/RSE (arhiva)
Poslednjih nekoliko godina, a naročito intenzivno 2020. i 2021, ruše se jednoporodične kuće u Subotici i grade višespratnice, i to u centralnim gradskim zonama.
Književnik i filozof Radomir Konstantinović (1928 – 2011), nesuđeni dobitnik zvanja “Počasni građanin”, na sebi svojstven način je o urbanom karakteru rodne mu Subotice svojevremeno pisao:
“Subotica, koju bih hteo, bila bi Subotica iz mog sna: najrealniji jer je najpoetskiji od svih gradova koje znam. Ulice?Mislim da su beskonačne i široke sa niskim kućama. Tu dići visoku kuću (mi danas manijački dižemo visoke kuće, i tamo gde im ni po čemu nije mesto) bila bi neoprostiva ludost. Ne diskutujem argumentima dnevne, neuništive logike. Ali reći ću, ipak, da beskrajna širina koja opkoljava Suboticu, nosi je kao nekakvu deregliju, da ta širina zahteva niske kuće, i široke ako hoćeš, samo ne visoke. Svaka kuća, za mene laika, je jedan brod a zemljište na kome se nalazi uvek je more, a ne zemlja, more koje nosi taj brod. Ko gradi brodove, a da ne vodi računa o moru po kome oni treba da plove? Ne znam da li znaš da svako more nije isto, i da su plovidbe uvek duge. Ali more subotičko, znam, ubeđen sam, ne bi podnelo visoke kuće.”
Pitamo vas: Šta vi mislite o tome?
Jedan Komentar na
“Vox Populi: Šta Subotičani misle o novogradnji u starom gradskom jezgru? (VIDEO-ANKETA)”
Potrebno je jednom dobro organizivanom akcijom taktički napasti i uništiti te što grade te gadne socijalne kockaste zgrade. Srušiti par komada za primer, kao Stanivuković što radi, zatim kaznama opelješiti sve te kvazi privatne investitore koji su do novca došli ko zna kako. Posle sve te pare uložiti u restauraciju starih zgrada.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.