Velojić (IREX): Rad nezavisnih medija mora biti posvećen isključivo interesu zajednice

Zamenik direktora Međunarodne organizacije IREX u Srbiji, Mladen Velojić izjavio je u intervjuu za subotički Magločistač da bi mediji bili nezavisni, njihov rad mora najpre biti profesionalan, častan i da ga krase nepristrasnost i istinitost.

“On mora biti zaštićen i otporan na finansijske ili partijske centre moći, a istovremeno posvećen isključivo interesu zajednice”, rekao je Velojić i dodao da mediji za podršku treba da se obrate direktno građanima, odnosno onima za koje rade i od kojih jedino treba da zavise. On je govorio i o važnosti negovanja i kreiranja zajednice koja će ceniti i podržavati ovakvo zalaganje slobodnih medija.    

Od koga zavise nezavisni lokalni mediji?

Prvenstveno od novinara/ki i urednika/ca i njihovom odnosu prema publici, oslikanom i uramljenom u uređivačkoj politici medija kom pripadaju. Da bi bio nezavisan, njihov rad mora najpre biti profesionalan i častan i da ga krase nepristrasnost i istinitost. On mora biti zaštićen i otporan na finansijske ili partijske centre moći, a istovremeno posvećen isključivo interesu zajednice, odnosno potrebi njihovih komšija, sugrađana, ljudi koji ih okružuju, da budu pravremeno i objektivno informisani.

Da bi svrha postojanja i funkcionisanja nezavisnih medija bila ostvarena, odnosno da bi se pomenuti rad i trud isplatio, neohodno je da publika to prepozna i vrednuje. To je često dugotrajan proces i njegov uspeh zavisi od mnogo elemenata, ali rezultira izgradnjom kredibiliteta jedne organizacije i posledično jakog odnosa poverenja sa publikom, kao temelja i nosećeg stuba slobodne medijske kuće. U meri u kojoj čitaoci/gledaoci poklanjaju pažnju određenom mediju i ostvaruju komunikaciju sa njim, da bi imali izoštreniji pogled na dešavanja koja ih se tiču (stvarnost očišćenu od magle), toliko je tom mediju sloboda i nezavisnost u radu svojstvenija.      

Nažalost, situacija je takva da danas javnom scenom dominiraju oni mediji čije izveštavanje nije objektivno, koji se ponašaju kao navijači na tribinama. Njima u fokusu nije građanin koji treba da bude informisaniji, edukovaniji, spemniji za donošenje dobrih odluka i po njega i po zajednicu u kojoj živi. Njima je on samo sredstvo za ostvarenje ciljeva određenog centra moći. Zauzvrat su solidno plaćeni i zaštićeni od tog tima za koji navijaju. Iako gledaoci/citaoci, i oni koji klikću u želji da saznaju šta se krije iza “skandaloznih” naslova, ne plaćaju direktno za sadržaj koji im se na taj način pakuje i nudi, oni postaju roba koji navedeni mediji prodaju bogatim i moćnim klijentima, od kojih oni zapravo i zavise.

S druge strane, tu su i oni malobrojni mediji koji igraju pošteno, štiteći ovu profesiju, kao i svoj kredibilitet stečen u istoj. U toj nameri se i obraćaju svojoj publici za podršku kroz donacije, pretplatu ili članstvo, istovremeno poštujuci i lični i integritet svoje publike.         

Koji su najveći problemi sa kojima se suočavaju nezavisni lokalni mediji?

Biti nezavisni medij, boriti se za istinu i pravo javnosti da zna, oduvek je bilo i biće rizičan poduhvat. Ta činjenica posebno dobija na značaju kada je rad lokalnih medija u pitanju, koji je često nevidljiv za šire narodne mase, te samim tim i manje zaštićen od onih kojima se njihovo izveštavanje ne dopada. Iz tog razloga je najpre neophodno stvoriti takav ambijent u kome je bezbednost novinara zagarantovana, u kome se oni osećaju slobodno da mogu da postave bilo kome, bilo koje pitanje koje je u interesu javnosti, a da zato ne trpe bilo kakve posledice, sadržanih makar i u neprimerenom pogledu, a kamoli komentaru, odgovoru sagovornika. U zemlji, u kojoj (ako ništa drugo, onda) prema svim relevantnim međunarodnim izveštajima vladavina prava nije uspostavljena, što znači da institucije ne funkcionišu, te su građani ti koji direktno mogu i treba da reaguju utičući na stvaranje sigurnijeg okruženja za one koji pošteno i posvećeno rade u interesu građana.

Ista je situacija kada su u pitanju problemi finansiranja lokalnih medija. Večito je pitanje kako obezbediti dovoljno para za normalno funkcionisanje, a ostati nezavisan i slobodan u svom radu. Pored toga, neophodna su i konstantna ulaganja u razvoj poslovanja, što samo predstavlja dodatni napor ili nemoguću misiju za dosta ’tanke’ i budžete i ljudske kapacitete nezavisnih medija.

Takođe, ono što je bila dugogodišnja praksa, još s početka 90-ih, jeste što se ogromna većina nezavisnih medija prvenstveno fokusirala na prihode od stranih donacija, da bi sa novim Zakonom o javnom informisanju i medijima iz 2014. godine, njihovo interesovanje u značajnoj meri prebacilo i na budžete lokalnih samouprava. I pored toga što osnova za to ima u činjenici da su lokalna tržišta mala, kao i da je politički pritisak na lokalu mnogo izraženiji i perfidniji, nezavisni lokalni mediji su u većem broju svoje aktivnosti sveli na pisanje projekata, njihovu realizaciju i na kraju pisanju izveštaja. U celom tom procesu, intenzitet komunikacije sa publikom, kao i posledično stepen poverenja u iste je krenuo da opada. Tako da smo mi u 2019. godini kroz sprovedeno istraživanje javnog mnjenja došli do podatka da građani u ogromnom procentu ne veruju medijima (oko 40 odsto), te u skladu sa tim i smatraju da nema osnova za podršku i plaćanje tim medijima za sadržaj koji proizvode (iznad 70 odsto).

I u tom slučaju je odgovor na pitanje kako pokušati sa rešavanjem ovog problema je isti – obratiti se direktno građanima, odnosno onima za koje radite i od kojih jedino treba da zavisite. Na taj način nećete samo otvoriti mogućnost za direktnu finansijsku podršku, vec ćete ih i bolje upoznati, saznati šta vam zameraju ili sta im se najviše dopada, i na kraju uticati na kreiranje zajednice koja će ceniti i podržavati vaše zalaganje.    

Na koji način oni mogu vremenom da postanu finansijski održivi i da obezbede plate svojim novinarima koji najčešće rade na samo pojedinim projektima ili na volonterskoj osnovi?

Kao što sam već pomenuo, prvi i osnovni potez bi trebalo da bude intenzivnija direktna komunikacija sa publikom. Vrednost toga je u potencijalnoj mogućnosti da sebi stvorite dodatne prihode potrebne za npr. kupovinu opreme (primer TV Forum), unapređenje poslovanja kroz redizajn sajta (Magločistač), pokrivanje drugih troškova redakcije (mediji NDNV-a). Istovremeno, vi jačate odnos sa svojom zajednicom, što doprinosi i boljem položaju na tržištu, kao i stvaranje boljeg okruženja za poslovanje medija.

Takođe, treba razmišljati o diverzifikaciji izvora prihoda, proveriti koje sve talente i resurse imamo koje možemo da iskoristimo kako bi unapredili postojeći ili razvili novi model poslovanja. Kao dokaz da je to moguće, naveo bih primer storyteller.rs, čija je vlasnica i urednica Vladimira neumoljivo istrajna u novim biznis idejama i njihovoj realizaciji. Takođe, primer Bujanovačkih je takođe vredan pažnje. Za vrlo kratak period su uspeli da razviju novi proizvod u vidu prevoda i analize medijskih sadržaja na albanskom objavljenih na Kosovu i u Srbiji, ali i lansirali stranicu na albanskom, u cilju povećanja broja poseta i stvaranja novih mogućnosti za monetizaciju sadržaja.

Da li postoji zainteresovanost u IREX-u da manjinski nezavisni mediji, uz pomoć novinarskih udruženja, kao što je Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), učestvuju u nekim narednim crowdfunding kampanjama i time povećaju svoju vidljivost u javnosti, upoznaju svoju publiku, prikupe donacije, a samim tim i ostvare sarađuju sa strukovnim novinarskim udruženjima i bliskim medijima civilnog sektora?

IREX kao partner USAID-a i implementator Strengthening Media Systems projekta otvoren je za saradnju sa svim medijima koji izveštavaju u javnom interesu, a koji doprinose da građani Srbije steknu bolju sliku o dešavanjima koja se njih tiču i kako bi u skladu sa tim lakše donosili dobre odluke za sebe i svoju zajednicu. Nezavisni manjinski mediji svakako igraju značajnu ulogu u svojim sredinama, kako u Srbiji tako i širom sveta, te iz tog razloga i zaslužuju veće interesovanje kako samih čitalaca, tako i organizacija koje mogu da doprinesu jačanju njihovih kapaciteta potrebnih za održivo poslovanje. Mi smo do sada direktno sarađivali sa NDNV-om, koji pored svog medija na mađarskom jeziku, predstavlja resurs centar i za nezavisne manjinske medije, konstantno se zalažući za njihov bolji položaj i normalnije funkcionisanje. Jedna od jako važnih inicijativa koje je NDNV razvio uz podršku USAID SMS projekta, jeste i know-how u oblasti online fundraisinga, a koji bezuslovno deli sa svim nezavisnim medijima zainteresovanim za ovakav model poslovanja. Mi u IREX-u na to gledamo kao na uspostavljanje održivog sistema podrške, koji će se dalje razvijati i nastaviti da funkcioniše i nakon završetka projekta.

Kakvi su naredni planovi Međunarodne organizacije IREX u Srbiji?

Kada su planovi u pitanju, ono što bih najpre želeo da naglasim je organizacija Online Talk-a pod nazivom „Od koga zavise nezavisni mediji“, kojim ćemo polako privesti kraju tromesečnu kampanju „Nezavisni mediji zavise od tebe“. OnLine Talk okupiće medijske stručnjake, novinare i urednike nezavisnih medija koji će podeliti sa publikom svoje stavove o poziciji nezavisnih medija, pritiscima sa kojima se suočavaju, modelima finansiranja kao i o tome zašto su nezavisni mediji i građani Srbije direktno usmereni jedni na druge. Očekujemo zaista interesantnu diskusiju, ali se i nadamo prisustvu i velikog broja građana.

S druge strane, IREX nastavlja sa podrškom inicijativa nezavisnih aktera medijske scene u Srbiji u oblasti unapređenja i razvoja novih poslovnih modela, korišćenja naprednih alata i tehnika koji doprinose rastu prihoda i publike, sve u cilju dugoročne održivosti.

Konkretno, podrška koju ćemo biti u prilici da pružimo biće relizovana kroz mehanizme tehničke pomoći (angažmanom konsultanata u skladu sa potrebama medija), malih grantova, kao i mentorstvom od strane IREX tima. Novi poziv za projekte biće objavljen tokom naredne nedelje na veb sajtu kao i na našoj fejsbuk stranici @odrzivimediji.