Vanja Stokić (eTrafika): Male, nezavisne medije vodi istrajnost i misija kojoj su posvećeni

eTrafika je nezavisni internet medij iz Banja Luke, iz Bosne i Hercegovine, koji je osnovan pre 11 godina. Novinari ovog portala se najviše bave ljudskim pravima i marginalizovanim grupama, a imaju i tim koji se bavi istraživanjima o nepotizmu i korupciji. Takođe, bave se i edukacijom mladih novinara i fotografa.

„Posvećeni smo isključivo autorskom radu, ne kopiramo vesti iz drugih medija. Izuzetak su tekstovi o korupciji jer imamo mrežu antikoruptivnih medija iz BiH, pa delimo sadržaje između sebe. Ne pratimo dnevne događaje, nismo opterećeni hiperprodukcijom, već objavimo jedan tekst u nekoliko dana, ali znamo da je to naš tekst i, jednostavno, oslanjamo se na taj autorski sadržaj“, kaže u razgovoru za Magločistač glavna i odgovorna urednica portala eTrafika Vanja Stokić.

Portal ima dvoje zaposlenih i pet do šest honorarnih saradnika koji se angažuju po potrebi, kada im je potrebna ispomoć u snimanju ili u montiranju, što može da se realizuje zahvaljujući pojedinim projektima.

Foto-baza kao održivi biznis model

Prema rečima Vanje Stokić, nezavisnim medijima je danas veoma teško da opstanu i da budu održivi, pa su tako i oni tokom rada imali svoje kritične momente.

„Pitanje opstanka je jako teško. Mi već 11 godina ne uspevamo da budemo održivi. Dešavalo se u nekoliko navrata da moramo raspustiti redakciju, da nemamo budžet, da ja kao osnivačica i urednica portala moram da tražim posao u drugim medijima da bih mogla da preživim – da plaćam stan, da se prehranim, da bih u slobodno vreme radila na eTrafici kako bi ona opstala“, priča Vanja.

eTrafika je registrovana kao udruženje građana, a finansira se gotovo u celosti od donacija i projekata. Do sada su najviše radili sa USAID-om, a u poslednje dve godine i sa Evropskom unijom i sa Britanskim savetom, dok uporedo rade i na razvijanju svog biznis modela.

„Nedavno smo pokrenuli, pa pokušavamo da razvijemo jedan biznis model kako bismo bili manje zavisni od donacija i kako bismo u nekom narednom periodu imali neki redovan izvor prihoda za redakciju“, ističe Vanja.

Kako navodi, pokrenuli su prvi foto-stok u BiH koji pod imenom Foto baza, koja za sada ima više od 420 fotografa iz Bosne i Hercegovine, Srbije i Hrvatske.

„Oni su se registrovali i postavljaju svoje fotografije koje se mogu kupiti za reklame ili za objave u medijima, zavisi koja je namena. Kada odaberete jednu ili drugu opciju, imate neka pravila koja kao kupci morate poštovati i, naravno, različita je cena. Trenutno imamo oko 5.000 fotografija na sajtu, što je po meni super jer postojimo nepunih pet meseci“, objašnjava Vanja.

Dodaje da, iako se tome nije nadala, jako je važno da je počela i prodaja tih fotografija.

„Do sada smo prodali nekih stotinjak fotografija, ali je to meni uspeh. Ja stvarno ne očekujem u naredne dve do tri godine da mi generišemo neki malo ozbiljni prihod. Sve to što se sada zaradi, vraća se nazad u bazu zato što je jako skupo održavanje zbog svih softvera i raznih nekih alata koje moramo plaćati na mecečnom nivou da bi ona bila aktivna“, kaže Vanja.

Pretnje smrću zbog pomoći migratima: „Niko me neće zaustaviti“

Vanja nije samo novinarka, ona je i aktivistkinja koja se bori za ljudska prava, a posebno se posvetila pomoći izbeglicama u BiH zbog čega je često meta raznih pretnji.

„U poslednje tri godine uključena sam u izveštavanje o migrantima, ali im i lično pomažem, zbog čega sam često na meti svojih sugrađana. Dobila sam mnogo ružnih etiketa, širene su nekakve glasine o meni, vođene su kampanje pokušaja diskreditacije na društvenim mrežama i slično“, kaže Vanja.

Ona je čak imala i pretnju smrću, a slučaj je dospeo i do tužilaštva.

„U suštini, trudim se da tim ljudima pristupam sa ljudske strane, da ih prikažem kao osobe koje imaju svoje ime, prezime, porodicu, omiljenu knjigu, muziku, a ne kao potencijalne teroriste, i to zapravo ljuti dobar deo mojih sugrađana, jer za njih reč ’migrant’ podrazumeva sve što je negativno. Sve što je loše u svetu, skupilo se u tu jednu reč i oni tako percepiraju te ljude“, ocenjuje Vanja.

Kako kaže, sugrađani smatraju da je njen način izveštavanja pogrešan, međutim, postoji i veliki broj ljudi kojima se on dopada, pa je zbog toga i podržavaju.

„Kad god objavim da idem na teren, oni mi donesu hranu, lekove, odeću i slično, tako da ja nikada ne idem praznog auta do mesta gde migranti borave. Uvek je tu humanitarna pomoć koju im delim jer, ako već imam pristup tim ljudima i ako imam način da dođem do njih, ima i ljudi koji preko mene žele da pošalju pomoć. Smatram da je moja obaveza da to uradim“, priča Vanja.

Inače, pretnje smrću je dobila u maju 2020. godine nakon jedne objave na svom Fejsbuk profilu.

„Bila sam na terenu u Bihaću i objavila sam fotografiju sa dvojicom migranata koje sam u tom trenutku već neko vreme pratila. Susretali smo se u različitim gradovima i stvarno su mi dragi. Objavila sam tu fotografiju na svom Fejsbuk profilu uz komentar da – ’nekada na terenu tražiš priču i sagovornike, a nađeš prijatelje’. I tada mi se javio nepoznat muškarac. Napisao je da bi mi odsekao glavu. Meni, migrantima i svim dušebrižnicima“, priča Vanja.

Ona smatra da je on time zapravo etiketirao sve ljude koji imaju bilo kakvu vrstu empatije prema migrantima.

„Ja sam to prijavila policiji, međutim, nisam shvaćena ozbiljno. Bila je subota, i rečeno mi je da se vratim za dva dana. Ja sam tu videla da oni mene neće zaštititi i da to moram uraditi sama. Objavila sam šta se desilo, da sam dobila pretnje, i da mi je policajac tj. inspektor rekao – ’vrati se za dva dana’“, priseća se Vanja.

Međutim, kako navodi, onda se sam od sebe stvorio taj sistem podrške kolega iz drugih medija koji su reagovali – vest se brzo proširila, čak je obišla i region.

„Hrvatski mediji su dosta izveštavali o tome i tolika se buka podigla da je sutradan, u nedelju, policija mene zvala i tražila da dođem. Rekli su mi da su tu osobu priveli na davanje izjave, pa su ga onda pustili. Taj čovek živi, zapravo, dve ulice od mene, ja ga srećem na ulici, neki dan sam ga srela u marketu dok kupuje voće“, napominje Vanja.

Dodaje da se on kasnije javljao još nekoliko puta da ponovi svoje pretnje i javno je vređao na Fejsbuk stranici njihovog portala.

„To je čovek koji ima kriminalni dosije, dobro je poznat policiji. Vređao je i čitaoce eTrafike koji su stali u moju odbranu i govorio kako je ’alfa muškarac’, kako nema njemu ravnog i tako neke gluposti. Postavljao je pitanje čija sam ja tu ljubavnica, pa sam se drznula njega da prijavim i slično. I, kasnije sam ga opet prijavljivala zbog tih stvari, međutim, tužilaštvo je odlučilo da ne sprovede istragu. Njihov odgovor je bio da, kad ti neko kaže ’odsekao bih ti glavu’, to nije pretnja i ugrožavanje sigurnosti, ’to je izražavanje ličnog stava i nezadovoljstva’”, objašnjava Vanja.

Na pitanje Magločistača da li se plaši, ona kaže da se ne plaši.

“Iskreno, neugodno je kada se tako nešto desi, nije ti svejedno, ali sada da se plašim u smislu da će me to poremetiti u mom poslu – ne. Ja sam posle toga mnogo puta išla da izveštavam o migrantima i dobila sam opet od drugih ljudi gomilu nekih ružnih komentara, ali to me neće sprečiti. Sve dok ja mislim da ima smisla i da je to što radim u redu – niko me neće zaustaviti“, priča Vanja.

Medijska situacija u BiH i Srbiji veoma slična

Prema mišljenju Vanje Stokić, situacija u medijima u Bosni i Hercegovini i Srbiji je veoma slična, s tim da su u Srbiji izraženiji tabloidi i podrška vladajućoj stranci koja je, smatra, očigledna.

“U Bosni se nekako mediji dele na dve strane. Na ove koji su pod šapom bilo koje političke opcije, tu imamo sve ’puta tri’, to su većinom mejnstrim mediji koji imaju veliki doseg. Na drugoj strani su manji mediji, alternativniji, koji pripadaju NVO sektoru i koji se finansiraju iz stranih izvora zbog čega su često etiketirani kao izdajnici, strani plaćenici, soroševci i slično“, priča Vanja.

Dodaje da je nekim ljudima postalo jednostavno vrlo neprijatno da žive u sredinama u kojima se bave nekim škakljivim stvarima.

„Svako ko se trudi da zatalasa tu žabokrečinu koja nas je sve pokrila, svako ko iznosi neku istinu koja je bilo kome neprijatna, bez obzira što je istina i što postoje dokazi za nju, on je automatski izdajnik svog roda. Najveći problem je, zapravo, javni servis RTRS koji se vrlo otvoreno ponaša kao privatna televizija jedne osobe – Milorada Dodika“, napominje Vanja.

Tužno je, kaže, što veliki mediji koji su pod kontrolom politike ne moraju da se brinu oko plata, oko finansija, jer su obezbeđeni, dok mali mediji, alternativniji, koji grizu, koji se svaki dan suočavaju sa različitim preprekama, nikada ne znaju za pola godine da li će imati platu.

“Oni večito žive u tom stresu, u toj neizvesnosti da neće moći da opstanu, a ono što ih vodi jeste istrajnost – misija kojoj su posvećeni“, kaže Vanja.