Danny Whitmer, foto: NJ/Magločistač
Nekadašnji stanovnik Subotice, koji je pre desetak godina proveo više od dve godine u našem gradu, Danny Whitmer, danas živi u Nešvilu u Tenesiju, i profesionalni je instruktor plesa. On je za Magločistač govorio o svojoj ljubavi prema Subotici, o tome zašto je ovaj grad toliko poseban u njegovim očima pa se ponovo vratio, turistički, da ga pokaže i svojoj verenici.
Njegova karijera u plesu počela je od malih nogu, da bi se u svojim 20-im školovao za vizuelnog umetnika. Bio je umetnik u umetničkoj fondaciji u Severnoj Karolini gde je upoznao makedonskog umetnika koji ga je pozvao da ode na likovnu koloniju u Kićevo, u Makedoniji, gde je ostao i slikao nekoliko nedelja, a na ovoj koloniji je upoznao svoju tadašnju devojku koja je bila iz Subotice.
“Došao sam sa njom na par nedelja, pa sam se vratio u Ameriku da što više radim i uštedim, a onda sam se preselio u Suboticu da budem sa njom i da slikam. U Subotici sam ostao nešto više od dve godine, počeo da učim srpski, išao sam na časove konverzacije engleskog u biblioteci Američkog kutka, gde su svi učili engleski, dok sam ja učio srpski, iako za to vreme moj srpski nije bio tako dobar”, priseća se Danny.
Posle godinu dana, koliko nije radio, znao je da mora da zaradi nešto novca, pa je jednog dana izašao iz svog smeštaja i ugledao malu suvenirnicu sa magnetima za frižidere i suvenirima koje je jedna gospođa prodavala i pomislio je da, kao vizuelni umetnik, može napraviti neke još bolje i prodavati ih preko ove dame.
“Pitao sam je da li bi bila zainteresovana da ih prodaje, a ona je rekla – da. Posle toga nisam imao pojma kako ću to da uradim, ali istog dana sam prošao pored male radnje i video unutra jednog momka za mašinom koja rezbari drvo. Pravio je izrezbarene male drvene ručno rađene stvari, među kojima su bili i magneti”, priča Danny.
Imao je fotografije subotičkih zgrada koje je slikao i pitao ga je koliko bi koštalo da napravi 30 ovih magneta. Mladić mu je dao dobru ponudu, gde bi bilo i zarade, ako bi te magnete prodao nekim od prodavnica.
“Takođe sam se proširio na druge radnje kao što je bio tadašnji Plato Books i Gradska kuća. Čak sam i registrovao firmu, vikendom prodavao na Buvljaku, da bi se proširio i na izradu košulja. Na kraju sam napravio nekoliko grešaka koje su me koštale više novca nego što sam imao, kao što je trošenje previše novca na majicu odličnog kvaliteta, a koju nisam mogao da prodam dovoljno jeftino na buvljaku”, kaže Danny.
Njegov cilj je bio, kako navodi, da se vrati u Ameriku i da uštedi novac, a zatim da se pobovo vrati u Suboticu da obnovim svoju firmu.
“Međutim, nisam uzeo u obzir koliko je skupo živeti u SAD, tako da nakon nekoliko godina i dalje nisam imao ušteđenog novca. Na kraju je život nastavio da se odvija i stvari su se polako menjale”, kaže naš sagovornik.
U to vreme je počeo da predaje balske plesove, kada je upoznao svoju sadašnju devojku, Michelle Hoover, ali, priznaje, sve ovo vreme je uvek želeo da se vrati u Suboticu, pa je nakon 11 godina konačno imao dovoljno ušteđenog novca za posetu.
“Doveo sam devojku i pokazao joj Budimpeštu, Split, zatim sam je zaprosio u Mostaru. Bili smo i u Beogradu i na kraju sam se vratio u Suboticu. Moja jedina greška je što nisam doneo naše izvode iz matične knjige rođenih da bismo se mogli venčati ovde”, kaže uz osmeh Danny.
Ovaj umetnik smatra da je Subotica bila inspirativno mesto za život umetnika.
“Mislim na ona romantična mesta kao što su Venecija, Rim, Split, Pariz. Međutim, kada odete tamo, meni je to ponekad kao Diznilend sa autobusima i brodovima ljudi koji preplavljuju gradove. Subotica je zanimljiva jer ima stari šarm i kvalitet malog grada, dok u njoj ljudi žive svakodnevno. Ljudi u ovom gradu su bili najljubazniji koje sam sreo na svim svojim putovanjima. Nigde drugde nisam bio u situaciji da će te neko pozvati na kafu sa tamošnjim prijateljima odmah nakon što su te upoznali. Ili vas odvesti u svoju porodičnu kuću gde će vam njihova majka skuvati obrok”, kaže Danny.
Prema njegovom mišljenju, grad i dalje izgleda odlično.
“Sinagoga izgleda zapanjujuće, vidim da su neke zgrade obnovljene, ali vidim i da su neke zgrade nestale. Iako bih voleo da novi dodatak zgradi Narodnog pozorišta nije staklena kutija, ipak sam srećan što vidim da je prednji deo urađen i da je sjajan”, smatra.
Danny kaže da su njegovi najbolji prijatelji u ovom gradu.
“Subotica je jedino mesto gde sam imao prijatelje koji su priredili rođendansku zabavu iznenađenja za mene. Moj najlepši doček Nove godine bio je u Subotici. Moje najbolje priče i avanture su bile u Subotici ili sa prijateljima iz Subotice”, priča naš sagovornik.
Kao strancu, navodi, za njega je “Subotica šokantno lepa”.
“U njoj vidite zanimljive stvari, ljude i kulturu. Ima zanimljivu istoriju, pomešanu pod različitim carstvima, i upravo te stvari ovaj grad čine drugačijim i zanimljivim od drugih mesta”, zaključuje Danny.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.