U zaštićenim područjima Subotice živi oko 265 vrsta ptica koje su ugrožene i koje moramo sačuvati

U okolini Subotice, u zaštićenom području subotičke pustare i jezera, živi više od 265 vrsta ptica, što je prilično veliki broj jer u celoj Srbiji ima svega 350 vrsta, a dve trećine su već viđene na našim područjima. One su ugrožene i moramo da ih čuvamo, izjavio je za Magločistač, predstavnik Udruženje ljubitelja prirode „Riparia“ Oto Sekereš.

„Sve su one zaštićene, na neki način. Mogu da budu strogo zaštićene vrste i samo zaštićene vrste. Većina ovih ptica spada u strogo zaštićene vrste, što znači da su ugrožene na neki način i treba da ih čuvamo svakako“, ističe Sekereš.

Najbitniji ugrožavajući faktor je, upozorava on, nestanak staništa.

„Što veći prostor oduzimamo od prirode, to negativno utiče i na ptice, tako da i one imaju problem kako da nađu dovoljno hrane, kako da nađu mesta za gnežđenje, kako da tokom migracije nađu odmor i da nastave put. I, normalno, klimatske promene takođe mogu negativno da utiču na njih“, navodi Sekereš.

Dodaje da, bez aktivnih mera zaštite, ne bi mogli da očuvamo sve ove vrste koje momentalno imamo.

“Moramo inztenzivno da se uključimo u njihovu zaštitu. Mislim na teren Vojvodine koji je prilično poljoprivredni kraj u Srbiji, tako da su prirodna staništa vrlo mala između tih poljoprivrednih zemljišta i dosta su fragmentirana i sa svih strana imaju te negativne uticaje“, napominje Sekereš.

Takođe, ističe, neophodno je i uključivanje lokalnog stanovništva u ekstenzivnu poljoprivredu koja koristi mnogo manje hemikalija i metode koje su mnogo približnije prirodi, koje mnogo više odgovaraju prirodnim ciklusima.

„Imamo i neke konkretne mere kao što je hranjenje ptica zimi ili postavljanje veštačkih duplji. Više od 50 vrsta ptica koriste duplje za gnežđenje, a samo osam ili devet vrsta iz porodica detlića znaju da pripremaju te duplje sebi. I, normalno, sledeće godine kada napuštraju ta gnezda, sekundarne dupljašice će koristiti te duplje“, objašnjava Sekereš.

Međutim, zbog intenzivnog korišćenja šuma, šumari smatraju da je to drvo nekvalitetno, trulo i ima duplju, i tu često dolazi do sanitarnih seča.

„Oni ih poseku, pa sve ove ptice nemaju prostora ili nemaju mogućnost da se gnezde, a onda im mi možemo pomoći postavljanjem veštačke duplje, a jedan od takvih projekata koji sprovodimo više od 20 godina je aktivna zaštita modrovrane koja je jedna od najvećih i najlepših naših ptica koja se gnezdi u dupljama. I definitivno možemo reći da je opadanje njene populacije direktno vezano za nestanak tih duplji“, ocenjuje ovaj stručnjak.

Podseća da su i pre 20 godina, tokom monitoringa, zapazili da je u Srbiji jako opala populacija ove vrste, trako da je bukvalno izbrojano samo petnaest do dvadeset parova ovih vrsta modrovrana.

„I onda smo počeli intenzivno da postavljamo veštačke duplje za njih, ne samo naša civilna organizacija, nego smo uključili i ostala društva po celoj teritoriji Srbije i postavili smo više hiljada takvih duplji i momentano imamo više od 350 parova u tim veštačkim dupljama, tako da se definitivno vidi korist toga. Isto tako, jedan od načina je i održavanje staništa“, pojašnjava naš sagovornik.

Na Palićkom jezeru se na drugom sektoru ptičijih ostrva gnezdi najveća populacija crnoglavih galebova i svake godine ova organizacija održava ta staništa da bi se oni vratili i da bi imali prostor za gnežđenje, pa su ove godine izbrojali 550 parova.

Članovi Udruženja „Riparia“ se trude da pored svih svojih aktivnosti aktivno rade i na edukaciji stanovništva u okviru letnjih ornitoloških kampova.

„Učesnici mogu da nauče mnogo ne samo o pticama, nego o kompletnoj zaštiti staništa, biljaka, kompletne faune naše okoline. I pored toga imamo razne edukativne programe gde se trudimo da što više meštana pa i osnovaca uključimo u tu akciju, međutim, uprkos tome, to još uvek nije dovoljno“, smatra Sekereš.

U toku je realizacija projekta „Upoznaj i sačuvaj – Ptičji svet i zaštićena područja“, kojim Udruženje ljubitelja prirode „Riparia“ želi upoznati građane sa zaštićenim područjima grada Subotice, odnosno sa ulogom nevladinih organizacija u zaštiti prirode. Projekat sufinansira Grad Subotica.

Vinko: „Nedovoljna saradnja između građana i institucija“

Ovaj projekat prvenstveno ima promotivno-edukativni karakter i cilj je bio da se očuva, odnosno poveća biodiverzitet zaštićenih područja u okolini Subotice, gde ih ima ukupno pet: Specijalni rezervat prirode Selevenjske pustare i Ludaško jezero, predeo izuzetnih odlika Subotička peščara, Park prirode Palić i spomenik prirode stabla hrasta lužnjaka na Paliću, kaže za Magločistač analitičar žaštite životne sredine u Udruženju „Riparia“, Tamaš Vinko.

„Mi smo ovaj projekat napravili tako da sprečimo širenje dezinformacija. Često vidimo kao članovi nevladinog sektora da ljudi u suštini ponekada i ne znaju ko su nadležni za očuvanje zaštićenih područja, šta su njihove nadležnosti, šta su obaveze, kako stanovnici mogu uopšte učestvovati u ovom procesu zaštite, odnosno da povećamo informisanost građana o ptičijem svetu u zaštićenim područjima“, pojašnjava Vinko.

On napominje da nema konstantne saradnje, odnosno veze između građana i raznih institucija i nadležnih organa, pa građani često ne znaju šta je u planu.

“Znači, trebalo bi da se informišemo preko tih institucija. Subotička šuma spada u deo zaštićenog područja Subotička peščara, pa tamo imamo Javno preduzeće „Palić-Ludaš”, a sa druge strane su šumska područja o kojima se stara Javno preduzeće ’Vojvodinašume’. Kod njih možemo bilo kada da se interesujemo koji su planovi i zašto se dešava neka seča“, kaže Vinko.

Podseća da su planovi dostupni i na sajtovima nadležnih institucija, a po zakonu, svaki plan pre nego što bude prihvaćen, mora da prođe kroz razne procedure poput javnog uvida.

„To je jedna mogućnost kada svi građani, ne samo članovi udruženja ili stručnjaci, mogu da se uključe u donošenje tih planova i da daju primedbe“, smatra Vinko.

Napominje da smo svi nekako emotivno vezani za prirodu i prirodne vrednosti, i da nam je uvek lepo izaći u šumu, na naša jezera, da šetamo, vozimo bicikl, da boravimo u prirodi, a često ne znamo da u nekim delovima naše prisustvo može da prouzrokuje neke negativne posledice.

“Deo Subotičke peščare uživa prvi stepen zaštite, gde je po Uredbi o zaštiti zabranjeno čak i prisustvo. To nije zato da bi upravljač ili korisnik šuma ograničio naše prisustvo tamo, nego je to baš zbog prisutnih zaštićenih ili strogo zaštićenih vrsta, odnosno osetljivih vrsta. Neke vrste ptica su veoma osetljive na prisustvo čoveka, čak mogu da, kada je to u toku gnežđenja, da odlete sa gnezda i ostave jaja“, upozorava Vinko.

Kao drugi razlog navodi da pojedine travnate površine imaju neke sitne zaštićene vrste ili je to stanište tekunica ili slepog kučeta koje su opet osetljive i zato je na tim mestima zabranjen ulaz.

Sa druge strane, podseća da, kada idemo na izlet, često kažemo da nema kanti za smeće, pa se neretko dešava da otpaci završe u šumi.

„Ako možemo da nosimo bocu od litar i po soka ili vode, isto tako možemo i smeće odneti sa sobom kući, ukoliko ne nađemo kantu za smeće“, zaključuje Vinko.