U Subotici prekomerno zagađen vazduh: Opasne zagađujuće materije izazivaju sterilitet i nove bolesti

„Vazduh je u Subotici svrstan u treću kategoriju, a to je prekomerno zagađen vazduh, a nekada i jako zagađen“, izjavila je za Magločistač Mirjana Bonić, magistarka hemijskih nauka iz laboratorije za ispitivanje kvaliteta vazduha i buke Zavoda za javno zdravlje Subotica.

Prema njenim rečima, osnovni uzrok zagađenja u urbanoj sredini je saobraćaj tokom cele godine, a tokom zimskog perioda, pored saobraćaja, tu su individualna ložišta u domaćinstvima.

„Ispitivanje kvaliteta vazduha tokom poslednjih godina u Subotici je pokazalo da su suspendovane čestice dominantne zagađujuće materije. Zimi se situacija komplikuje jer su i meteorološki uslovi takvi da se zbog temperaturne inverzije zagađujuće materije talože u nižim slojevima atmosfere. Odsustvo vetra i vertikalnog strujanja vazduha, kiše i snega doprinosi povećavanju koncentracije zagađujućih materija u ovim slojevima atmosfere“, objašnjava Bonić.

Ovakvi periodi su, dodaje ona, karakteristični od oktobra do marta meseca.

Zavod za javno zdravlje Subotica u saradnji sa Gradskom upravom obavlja uzorkovanje i merenje na jednom mernom mestu u gradu, u dvorištu male Osnovne škole „Sonja Marinković“, a uzorkovanje se obavlja 24 časa, tokom 335 dana u godini.

Bonić napominje da je vayduh najčešće noću zagađen i prekomerno zagađen, ali da to nije uvek slučaj i da je najbolje da građani redovno prate nivo zagađenja preko sajta Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine ili putem raznih mobilnih aplikacija koje su svima dostupne.

Ona preporučuje izbegavanje fizičkih aktivnosti napolju kada je vazduh zagađen jer to može jako loše uticati na zdravlje.

„Ako čovek mora da izlazi napolje kada je vazduh zagađen, bilo bi idealno korišćenje maski N95 ili šala preko usta i nosa koji bar donekle mogu da smanje zagađenje vazduha koji udišemo. Preporuka je da se izbegavaju sve fizičke aktivnosti napolju, da se skrati boravak na otvorenom, jer tada ni za sportiste nije preporučljivo da trče u šumi, a to su najčešće večernji časovi“, objašnjava Bonić.

Šta udišemo i koliko je to opasno?

Prema Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, ispitivanje kvaliteta vazduha obavlja se praćenjem koncentracije zagađujućih materija u vazduhu kao što su sumpor dioksid, oksidi azota, teški metali – olovo, arsen, nikl, ugljen monoksid, i drugi.

„Te zagađujuće čestice se ne zadržavaju u nosu i grlu, one prodiru u bronhije i do pluća, a one manje mogu prodreti i u krvotok do ciljanih organa. Tu ima i dima, čađi, prašine, teških metala, i drugih kancerogenih materija koje i fizički iritiraju svojim hemijskim sastavom i utiču na zdravlje ljudi“, upozorava Bonić.

Preporuka za građane je da u periodu loženja, kako prate vremensku prognozu – na isti način prate i kvalitet vazduha i da, ako su u mogućnosti, tome prilagode i svoje aktivnosti.

„Kod osetljivih grupa kao što su stari, deca i osobe sa oboljenjima srca i pluća mogu se javiti tegobe u smislu pogoršanja postojećih stanja. Međutim, kada je vazduh zagađen, onda se zdravstvene tegobe mogu očekivati u celoj populaciji“, ističe.

Kako navodi, koncentracija suspendovanih čestica variraju tokom godine, u pitanju su takozvane PM 10 i PM 2,5 čestice zbog čijih povišenih koncentracija je vazduh u Subotici svrstan u treću kategoriju.

„Prema merenjima, u novembru je pola meseca vazduh bio zagađen, a povremeno, devet dana je bio prihvatljivog kvaliteta, četiri dana odličnog i tri dana dobrog kvaliteta“, kaže Bonić.

Zagađen vazduh može biti okidač i za druge bolesti

Pneumoftiziolog Doma zdravlja Subotica dr Elizabeta Vrana kaže u razgovoru za Magločistač da nije zdravo udisati smog, a da se ni sa maskama ne preporučuje intenzivna fizička aktivnost, te da je neophodno informisati se o kvalitetu vazduha jer nije svaki dan isti.

„Znamo da je najčistiji kada duva vetar. Zimi predveče i rano uveče je pogotovo zagađen, zbog izduvnih gasova saobraćajnih vozila i dima iz domaćinstva koja lože, te se u ovom periodu dana ne preporučuju fizičke aktivnosti“, ističe.

Prema njenim rečima, zagađen vazduh dovodi do nadražaja u respiratornom sistemu i pojave suvog nadražajnog kašlja i drugih ozbiljnijih zdravstvenih problema.

„Duža ekspozicija štetnih materija dovodi do nagomilavanja zaštitnih ćelija u disajnim putevima, samim tim se povećano stvara sekret u bronhijama koji dovodi do učestalosti kašlja sa iskašljavanjem, infekcijama ili upalama pluća. Takav vazduh može biti okidač za astmu, bronhitis, pneumoniju, može pogoršati bronhijalnu astmu i hroničnu obstruktivnu bolest pluća (HOBP)“, objašnjava dr Vrana.

Udisanje smoga ili bilo čega što ne valja iz vazduha, direktno, bez filtera jetre prolazi kroz naša pluća i alveole direktno u krvotok, navodi naša sagovornica i dodaje da tako štetne materije mogu da utiču i na sve druge ćelije ljudskog organizma.

„Spominje se da, na primer, mogu da utiču na rad tiroidne žlezde koja uređuje rad ćelija u našem organizmu. Imajući u vidu da su reproduktivne ćelije najosetljivije na nedostatak kisonika i čistog vazduha, možda ne treba da čudi što sve češće dolazi do pojave bračnog steriliteta“, upozorava.

Zagađenje vazduha uzrokuje sterilitet

Evropski fond za Balkan saopštio je početkom godine da dugotrajno izlaganje zagađenom vazduhu na Zapadnom Balkanu može da smanji plodnost žena za više od 10 odsto i da se tokom dana sa visokim nivoom zagađenja smanjuju šanse za začeće, a povećavaju za pobačaj.

„Navedeno je da su naučna istraživanja potvrdila da je učestalost pobačaja i mrtvorođenih beba značajno viša tokom izlaganja zagađenom vazduhu“, preneo je FoNet.

Studije pokazuju i da žene koje žive u zagađenim oblastima imaju manje vitalnih jajnih ćelija, nižu stopu plodnosti i veću stopu neuspeha pri implantaciji embriona tokom vantelesne oplodnje u poređenju sa onima koje nisu izložene zagađenom vazduhu.

Kod muškaraca zagađenje praškastim materijama PM 2,5 dospeva do testisa i uzrokuje pad proizvodnje sperme, manju pokretljivost spermatozoida i češće pobačaje u trudnoći usled programirane smrti ćelija.

Naučne studije takođe pokazuju i da zagađenje utiče na genetski profil čoveka i dovodi do bolesti kao što su rak, neurodegenerativna, kardiovaskularna oboljenja i autizam, preneo je u maju portal Nacionalna geografija.

„Ceo grad je u štipajućem dimu od loženja“

Ekolog Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) iz Subotice, Zvezdan Kalmar, navodi da je vazduh koji udišemo jako opasan i da je nužno da se hitno urade planovi poboljšanja kvaliteta vazduha, „da neko počne i da snosi odgovornost za ovakvo stanje“.

„Subvencije za energetsku efikasnost su bile zamišljene da se ova situacija promeni, da se smanji i redukuje loženje, međutim, to se u praksi ne dešava. Ja sam, vraćajući se kući autom, zaboravio da isključim uvlačenje vazduha i osetio sam da me štipaju oči. Ceo grad je u štipajućem dimu od loženja“, konstatuje Kalmar.

On kao atletski trener radi povremeno i sa decom, mladima i sa rekreativcima i kaže da su najčešće večernji termini oni gde može da prikupi dovoljan broj dece za trening.

„Više puta sam doživeo da započnem trening sa zagrevanjem i počnu da nas štipaju oči, ja tada odmah prekidam trening. Smatram da ljudi moraju da budu razumni da bez obzira na svu ljubav prema sportu, ukoliko nisu u mogućnosti da izađu iz grada da trče, da u tom nekom vremenu uveče treba biti vrlo obazriv jer taj dim koji štipa i guši, koji udišemo, on je opasan i to nije preporučljivo“, ističe.

Smatra da je u svim gradovima moguće pronaći neke lokacije gde je moguće trčati, ali uveče ako nisu u stanju da trče sa maskom, ili ako ne mogu sebi da priušte da trče u fitnes centrima na trakama za trčanje, on ne bi nikako preporučio trčanje napolju.

„To je posebno opasno u zonama saobraćaja gde je jasno da se puno loži u individualnim ložištima jer, kada nema vetra, to je veća šteta nego korist. To je otrovan vazduh“, ocenjuje.

Dodaje da većina nas primećuje kada dođe kući uveče da doslovno smrdimo na taj zagađeni vazduh koji se uvuče u garderobu i kosu.

Kalmar smatra da bi zimsko merenje vremena trebalo da se pomeri tako da oko 19 časova još relativno bude dan.

„To bi doprinelo tome da ljudi mogu da završe svoje poslove i obave treninge, a ne da mahinalno krenu sa loženjem čim dođu kući sa posla“, zaključuje.