U Srbiji sve popularnije dule kao podrška na porođaju: Humaniji pristup rađanju smanjuje medicinske intervencije

Prisustvo dule na porođaju je sve češća pojava u Srbiji, ali je ovaj vid profesionalne podrške ženama koje treba da se ostvare u ulozi majke kod nas još uvek nedovoljno poznat.

Iako je na Zapadu angažovanje dule gotovo uobičajeno, u Srbiji je ovo zanimanje relativno novo i prisutno tek od 2012. godine, a kako za Magločistač navode iz udruženja Dule Srbije, potreba za ovakvim vidom podrške je iskonska:

„Žene su uvek bile okružene drugim ženama u trenucima kada im je to najviše potrebno. Porođaj je, istorijski gledano, skoro prebačen u bolnice i porodilišta i smatralo se da je jedino medikalizacija porođaja ključ za bolji ishod. Međutim, ženama na porođaju je potrebna i emotivna podrška koju medicinsko osoblje ne pruža. Tako nešto žena može naći u svojoj duli“, kaže Ana Stojanović, profesionalno obučena dula i članica udruženja.

Za razliku od patronažne sestre, dula nije medicinska radnica, već profesionalno obučena osoba koja pruža kontinuiranu podršku trudnici i njenom partneru tokom trudnoće, na porođaju, i u prvim danima nakon porođaja. Njena uloga je da obezbedi dobrobit majke, kao i blagostanje.

Svaku trudnicu povremeno muče pitanja koja mogu stvoriti dodatno opterećenje. Na koje preglede ići, šta jesti, jesu li promene koje oseća uobičajene, kako se pripremiti za porođaj i šta ako porođaj ne protekne u redu, samo su neka od njih, stoga se vrlo često javlja potreba za stručnom i iskusnom osobom koja će pružiti podršku i nešto više informacija o onome što tokom trudnoće ili porođaja sledi.

Uloga dule jeste da pruži podršku informativno, emotivno, fizički i kroz zastupanje, ali će usluge koje ona nudi biti individualne i zavisiti upravo od potreba i želja svake trudnice ponaosob.

Prema mišljenju Monike Nikolić, sertifikovane dule iz Subotice, jedna od važnih uloga dule je da prepozna spoljašnje faktore i pomogne porodilji da spozna i suoči se sa eventualnim strahovima koji stvaraju blokade:

„Žene nisu ništa drugačije do srne koja, u procesu donošenja svog mladunčeta na svet, beži ukoliko nanjuši opasnost i u stanju je da taj proces završi čak i nekoliko dana kasnije, kada bude osetila da je opasnost prošla i da je na sigurnom. Postoje žene koje su nesigurne u sebe, u sposobnosti svog tela, plaše se majčinstva, ili pak nemaju podršku okoline. Takođe, dešava se da budući otac, baka ili bilo ko iz neposrednog okruženja trudnice ima strahove vezane za porođaj i prve dane roditeljstva. U tim slučajevima dula je takođe tu da se prevaziđu strahovi koji mogu indirektno da utiču na porođaj i prve dane nakon njega“, objašnjava Monika.

Međutim, kako dula nije medicinska radnica, te ne poseduje nužno medicinske kompetencije, ona samim tim ne snosi odgovornost za zdravstveno stanje trudnice i bebe. Usluge koje ona pruža su isključivo psihofizičkog karaktera, što znači da je dula tu da brine o psihičkom i mentalnom stanju trudnice, da pomogne prilikom eventualnih nelagoda tokom trudnoće i koristi tehnike opuštanja tokom porođaja.

Poslednjih nekoliko godina u Srbiji je sve više žena koje uviđaju prednosti i važnost podrške i pomoći dule.

Monika Nikolić smatra da su prednosti angažovanja dule tokom trudnoće i porođaja u tome što ona pomaže budućoj majci da ostvari svoje planove i ciljeve vezane za porođaj, kao i da joj bude podrška i ohrabrenje ukoliko se stvari ne odvijaju onako kako je zamislila.

„Statistički gledano, kod žena koje imaju dulu na porođaju manji je procenat carskog reza, indukcije, bušenja vodenjaka i tako dalje. Uopšteno, manji je broj intervencija koje utiču na prirodan tok porođaja“, ističe Monika, tim pre što se u Srbiji beleži znatan porast porođaja carskim rezom zbog nedovoljne informisanosti trudnica o fiziologiji porođaja, samom toku porođaja i svemu što mogu da očekuju.

„Upravo zbog tog straha se stvaraju blokade koje nepovoljno utiču na dalji razvoj porođaja. Oksitocin, koji pokreće porođaj, je hormon sreće koji se ne luči u dovoljnoj količini ukoliko je porodilja nesigurna ili uplašena. U takvim slučajevima se uključuje indukcija (sintetički oksitocin) ili se sprovode neke druge intervencije da bi se porođaj ubrzao, a s druge strane mogu da dovedu do izvesnih komplikacija ukoliko telo porodilje nije spremno, te se porođaj završava carskim rezom“, objašnjava naša sagovornica Monika Nikolić.

Stoga, zaključuje ona, svaka žena zaslužuje da ima dulu, bez obzira koji je porođaj po redu i bez obzira da li ima podršku okoline. Dule su te koje se bore za humaniji pristup rađanju i insistiraju na pravu žene da se pita i odlučuje o svom porođaju.

Pre angažovanja porođajne dule, preporuka je raspitati se da li je u porodilištu dozvoljeno da ona prisustvuje porođaju.

„Beogradska porodilišta, a verujem i u celoj Srbiji, još uvek se nisu otvorila od kako je korona zavladala. Pre toga, pratnja je mogla ući u neka od porodilišta kao, na primer, KBC Zvezdara, gde smo uvek bile baš dobrodošle i GAK Višegradska. U GAK Narodni front je dozvoljena pratnja bila samo za partnere. Nadamo se da će našim trudom i radom porodilišta shvatiti koliko smo i medicinskom osoblju, a ne samo trudnicama od velike koristi. To nam je delimično i misija“, kaže Ana Stojanović.

Cena angažovanja dule varira jer svaka za sebe procenjuje vrednost svojih usluga.

Svaka žena može da se obuči za ovu profesiju

Svaka žena može postati dula, međutim, neophodno je da prođe adekvatnu obuku i dobije sertifikat.

Obuke koje se sprovode u Srbiji su obuke DONA International organizacije, koja je ujedno i najveća i najuglednija organizacija za dule u svetu, a obuku koju je kod nas sprovelo udruženje Dule Srbije završilo je preko 100 žena.

„Standardi prakse i etički kodeks koji prati DONA se u najvećoj meri slaže sa našim vrednostima kao dula. To je između ostalog i razlog zašto smo se odlučile za ovu organizaciju. Dalje, edukatorka Réka Dézsi koja drži obuke kod nas dolazi iz Mađarske i ona je sertifikovana DONA dula edukatorka i može da obučava druge dule tom pozivu. Da bi neko postao DONA edukator, neophodno je da ima podrške i prisustva na najmanje 100 porođaja, čime stiču ogromno iskustvo u ovom pozivu, a osim toga imaju i dodatne treninge. Od nekoga ko ima toliko iskustva, može jako puno da se nauči. Važno je znati šta je tačno naš posao, šta možemo ili ne možemo da radimo. Tome služe standardi prakse. Ovakva obuka je jedina u Srbiji“, ističe Ana Stojanović za naš portal.

Širom sveta, poslednje nedelje marta, obeležava se Svetska nedelja dula. U Srbiji, ona se najčešće obeležava organizovanjem različitih radionica, predavanja i projekcija, koje za cilj imaju da što bolje približe ovu profesiju ne samo budućim i angažovanim dulama, već svima koji su zainteresovani da o samoj profesiji saznaju nešto više.

Međutim, ona dodaje da ova obuka nije i konačna, već da pored nje postoje različite dodatne obuke, kursevi i škole koje pomažu dulama u usavršavanju:

„To su znanja koja nam pomažu da budemo bolje dule, da upotrebimo još neku tehniku, da radimo sa određenim populacijama žena. Svako ih bira prema svom ličnom nahođenju i interesovanju“, zaključuje ona.

Tekst “U Srbiji sve popularnije dule kao podrška na porođaju: Humaniji pristup rađanju smanjuje medicinske intervencije” je nastao u sklopu projekta Local Media and Young Journalists Fight against COVID-19 Disinformation, koji su podržali The Balkan Trust for Democracy: A Project of the German Marshall Fund i USAID, a sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine.