U planu seča drveća zbog izgradnje nove hale sportova na Segedinskom putu u Subotici, struka protiv

Na osnovu Plana detaljne regulacije, na Segedinskom putu u Subotici, na prostoru gde je planirana izgradnja nove ledene dvorane i hale sportova, predviđena je i seča drveća iako bi, po rečima stručnjaka koji su govorili za Magločistač, projekat mogao malo da se izmeni tj. da se izgradnja budućeg pomoćnog puta pomeri svega 5 metara udesno, čime bi se sačuvao stari drvored bogat mahom stablima crnog bora.

„Oglašava se javni uvid Nacrta plana detaljne regulacije za blokove 16.5 i 17.2 severno od Segedinskog puta…“

Da li biste kliknuli na ovakav naslov poziva ukoliko na njega nabasate na internetu? Koliko često čitate ovakve oglase ušuškane između čitulja i nevažećih ribolovačkih dozvola u lokalnim novinama? Ako neko danas uopšte i čita novine…

Izgleda da bi trebalo, jer je jedan ovakav oglas korak u lancu koji treba da dovede do – seče zdravih stabala u drugom najvećem gradu najmanje pošumljene regije u Evropi.

A kada malo zagrebete ispod šturih birokratskih naziva, dođete do informacije, i lokalnom nadležnom preduzeću pokušate da postavite pitanje – „Zašto?“, dobijete još šturiji odgovor kojim se odgovornost prebacuje na drugo preduzeće iz kog, opet, kažu da nemaju ništa s tim.

U odgovoru Javnog preduzeća za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje Subotica navode za Magločistač da je „na osnovu usvojenog i važećeg plana predviđena seča drveća duž Segedinskog puta a na osnovu zahteva i uslova za izradu plana datog od nadležnog preduzeća JP ‘Putevi Srbije’ koje je u nadležnosti nad državnim putevima na teritoriji Srbije“. 

„Prostor na kom je planirana Ledena dvorana i Hala sportova će imati 40 odsto zelene površine oko sebe, čime će se nadomestiti isečeno zelenilo“, navodi se u šturom odgovoru preduzeća.

U “Putevima Srbije” kažu da oni nemaju ništa s tim. Da jesu dali uslove kako da se te lokacije povežu na Segedinski put, ali da nisu zahtevali nikakvu seču drveća.

„U konkretnom slučaju dati su uslovi za formiranje saobraćajnog priključka na državni put, bez razmatranja ostalih saobraćajnih rešenja unutar planiranog kompleksa, što znači da JP ‘Putevi Srbije’ nisu davali nikakve uslove vezane za seču drveća i položaj saobraćajne mreže unutar kompleksa nove hale“, ističe se.

I dok hala sportova i ledena dvorana na tom mestu predstavljaju misaone sintagme, desno od prostora na kojem treba da se nalaze nikla je – fabrička hala. Uređen put kojim se spaja sa Segedinskim putem, ostavljeno je jedno parče tucanika dovoljno za iscrtavanje La Linee, i lep novi asfalt ka novoj hali. Fabričkoj, ne sportskoj.

I onda, kao potpuno nevezano s tim, paralelno s biciklističkom stazom, levo od fabrike, asfaltirano par desetina metara puta do – drvoreda. Kao da im je ostalo viška asfalta. Odvojeno od puta i staze gustišem.

Prvo što se zapitate kada vidite tako nešto jeste – mora li ovo ovako?

Magločistač od nadležnih institucija nije uspeo da dobije odgovor na pitanje – da li je moguće uraditi izmenu planske dokumentacije i izgradnju pomoćnog puta pomeriti za 5 metara udesno da bi se drveće sačuvalo?

Cekuš: Sačuvati zdravi drvored

Stoga smo tamo odveli univerzitetskog profesora u penziji Gezu Cekuša, koji je na Učiteljskom fakultetu u Subotici predavao biologiju. Njegov odgovor na situaciju je – „Ne daj, bože“.

Cekuš ističe u razgovoru za Magločistač da je protiv seče drveća na ovom prostoru, navodeći da je drvored koji je bogat crnim borom i šumskim borom u odličnom, zdravom stanju.

„Ne daj bože da se iseku zbog nastavka ovog puta. Stabla su zdrava i lepo očuvana. Ovaj drvored, ako uzmemo u obzir da ovde živi oko 60 godina, zaslužuju veću pažnju jer se ispod njih nalaze korovske drvenaste biljke kojima nije mesto ovde“, upozorava biolog.

On smatra da postoji mogućnost da se drvored sačuva ako se put koji se planira pomeri za 5 metara udesno, ocenjujući da ni novi objekat neće doći do drvoreda i biće dovoljno prostora za izgradnju infrastrukture.

„Treba ostaviti drvored i lepo ga očistiti od korova, i to će biti ukras samog objekta i palićkog puta, i svi koji prolaze ovuda diviće se kakav divan drvored imamo“, napominje prof. Cekuš.

On podseća da ovaj drvored služi i kao vetrozaštitni pojas:

„Drvored je na odličnom mestu jer zadržava i vetar i sneg. Takođe, ima i estetski izgled i greh je ova stara stabla izvaditi ako već postoji rešenje koje ne zahteva ni ulaganje dodatnih sredstava“.

Stakić: Drvored može da se sačuva ako se izmeni projekat

Inicijativa „IT Subotica 2030“ je proteklih godina u više navrata sa građanima organizovala akciju sadnje mladica duž Segedinskog puta. Cilj ovakvih akcija je ozelenjavanje Subotice, usled postepenog nestanka i uništavanja šuma na našem prostoru.

Izvršni direktor ove organizacije, Petar Stakić takođe ocenjuje za Magločistač da bi bilo dovoljno da se projekat malo izmeni, odnosno da se izgradnja puta pomeri nekoliko metara u cilju zaštite drveća:

„Naša organizacija apeluje na odgovorne da ovaj projekat preprave i pomere kolovoz nekoliko metara i sačuvaju stabla koja su tu decenijama rasla. Njihov značaj je višestruk. Pored vetrozaštitnog pojasa, to drveće proizvodi kiseonik, pravi hladovinu i utiče na smanjenje temperature tokom leta na tom prostoru, sprečava eroziju zemljišta i doprinosi estetskom doživljaju“.

On smatra da je moguće prilagoditi projekat okolnostima na terenu i da se ništa time ne bi izgubilo:

„Posebno jer ovo drveće nije na sred građevinske parcele, nego na obodu. Siguran sam da su projektanti predvideli i sadnju novog drveća po završetku izgradnje na tom prostoru, ali mnogo vremena će proći dok to drveće dostigne značaj ovog koje će se poseći“.

Stakić dodaje i da je u modernom urbanizmu tendencija da se projekti izgradnje prilagođavaju postojećem biodiverzitetu.

Priroda sama rešava sve

Profesor Geza Cekuš podseća da u današnje vreme svaka biljka ima veliki značaj, delom i zbog klimatskih promena.

On napominje da priroda sve sama rešava i da čovek ne treba u to previše da se meša.

„Ako je staro stablo, to će odumreti, istruniće, ostaće mineralne materije i izrašće druga biljka i gotovo“, objašnjava Cekuš, ali i upozorava da u gradu postepeno nestaju stabla koja su karakteristična za Suboticu a to je – koprivić, poznatiji kao gelegunja.

„Većina stabala su nekom smetala, pa su ih zato isekli, a ne iz razloga jer su bila bolesna. Ako stablo mora da se ukloni, treba da se izvadi, a ne da se na 20 centimetara iseče, a onda na jesen ili na proleće da se to nadoknadi, za šta imamo jako mali broj primera“, ističe Cekuš.

„Pošumljavanje je stalno u toku i na teritoriji grada Subotice, ali sama površina pod šumama je mnogo manja nego što je bila pre 40 godina. Međutim, održavanje tih novih šuma jako teško ide. To bi trebalo zalivati. Tokom 70-tih godina žene su okopavale mlade borove. Danas toga nema, i u to vreme nisu bili šumski požari“, priseća se profesor.

Novo drveće se teško prima zbog ekstremnih temperatura

Petar Stakić kaže da nakon akcija sadnje drveća u „IT Subotica 2030“ primećuju da je veoma teško novom drveću da se primi zbog ekstremnih temperatura, suša i suvog zemljišta.

„Pored sveg truda, zalivanja tokom vrelih leta, neka stabla nismo uspeli da sačuvamo, već smo morali da ih zamenimo. Drveće se na ovim prostorima sve slabije prima jer su se uslovi za njegov opstanak i rast promenili. Potrebna mu je značajno veća pomoć ljudi nego što je to bio slučaj ranije, a za to nema uvek uslova“, upozorava on.

On smatra da drveće koje je odraslo, zdravo i pokazalo se otporno čak i pri nepovoljnijim vremenskim prilkama moramo sačuvati jer je sve značajnije, i nije ga lako zameniti novim.

„Subotici, kao i drugim našim gradovima, potrebno je pošumljavanje i prilagođavanje budućim vremenskim prilikama, a imamo situaciju da po gradu zapravo i nema mnogo lokacija gde se to može činiti jer su slobodni prostori uglavnom rezervisani za građevinsko zemljište“, napominje Stakić.

Njihovoj organizaciji tako najčešće kao opcija ostaje sadnja pored puteva.

On apeluje i na lokalnu vlast u Subotici i odgovorne u javnim preduzećima da sačuvaju drveće koje već imamo kraj puteva.