U Kanjiži održana obuka LDA Subotica o promociji interkulturalnosti: Postoji ogroman prostor za unapređenje lokalnih praksi

Obuka članova saveta za međunacionalne odnose iz Subotice, Sombora i Kanjiže, kao i predstavnika udruženja građana koja se bave promocijom ljudskih i manjinskih prava, održana je 24. i 25. novembra u Kanjiži, a u sklopu nastavka inicijative Centra lokalne demokratije (LDA) iz Subotice, započete pre dve godine, „Svi naši tornjevi”.

Glavni cilj ovog projekta je unapređenje prakse interkulturalnosti u multietničkim sredinama kakve su Subtica, Sombor i Kanjiža, a učesnici su bili jedinstveni u zaključku da ima još dosta prostora na polju unapređenja rada saveta za međunacionalne odnose kao tela formiranih pri lokalnim samoupravama.

U programu dvodnevne obuke, učešće je uzeo i savetnik pokrajinskog sekretara za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice i inspektor za službenu upotrebu jezika i pisma, Adrijan Borka.

On je govorio o zakonskoj regulativi koja uređuje rad saveta za međunacionalne odnose, kao i o lokalnim praksama njihovog funkcionisanja na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, ističući da – 20 godina nakon osnivanja prvih saveta – Vojvodina može da posluži kao dobar primer po pitanju osnivanja, ali ne i funkcionisanja ovih tela.

Kako je rekao, zakonom definisane nadženosti saveta se ogledaju u rešavanju problema pojave međuetničkih incidenata, ostvarivanju nacionalne ravnopravnosti na lokalnom nivou kroz različite incijative, koje to telo usmerava skupštini i organima opštine.

“Tamo gde saveti postoje, retko se sastaju, retko kada skupštini dostavljaju izveštaje i retko kada su aktivno uključeni u proces donošenja odluka na lokalu. To je jedan nedostatak koji mora da se predupredi samom aktivnošću članova, ali i političkom voljom jedinica lokalne samouprave i njenih organa”, smatra Borka.

Prema njegovoj oceni, saveti ne funkcionišu zbog toga što nije shvaćeno koji su njihovi zadaci, dok je ponekad diskutabilan i sam izbor članova.

“Osim toga, teško se dolazi do konsenzusa za imenovanje članova, a i kada se oni imenuju, teško se donose odluke jer je zakonodavac predvideo jednoglasno odlučivanje, što je teško sprovesti u delo, a ponekad je to i razlog zbog kojeg skupštinska tela izbegavaju da neke svoje predloge odluka šalju na ovaj savet jer tako dolazi do blokade u samom radu i blokade funkcionisanja”, objašnjava Borka.

Subotica i Bačka Topola kao primeri dobre prakse

Kako se moglo čuti na dvodnevnoj obuci u Kanjiži, zakon koji propisuje osnivanje saveta za međunacionalne odnose formiran je po modelu OEBS-a, ali se u njemu nalazi dosta nedorečenosti koje ostavljaju prostora za različito tumačenje zakonskih odredbi.

Zakon je takođe ostavio mogućnosti i da Savet za međunacionalne odnose osnuju i opštine u kojima procenat zastupljenosti jedne ili više manjinskih zajednica ne zahteva da ga one imaju, ali su se ipak odlučile na to – što je slučaj u Inđiji.

Savetnik pokrajinskog sekretara za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, Adrijan Borka, ocenio je da se među malobrojnim vojvođanskim gradovima i opštinama koje bi mogle da se pohvale dobrim funkcionisanjem ovog tela nalaze Bačka Topola i Subotica.

“Imamo u Subotici dosta dobru praksu, u Temerinu smo takođe imali situacije gde je ovo telo odreagovalo na neke situacije, poput međuetničih tenzija. Temerin je i pionir u ovom smislu, jer je tamo savet najpre osnovan, ali je ovo mesto upravo zbog tih tenzija bilo i podstrek da se krene sa osnivanjem saveta u Vojvodini”, kazao je Borka.

Kako je dodao, zakon je ostavio slobodu jedinicama lokalne samouprave da prilikom donošenja odluke o osnivanju saveta, one uređuju i njihovo funkcionisanje, pa se tako naknadno donošenjem poslovnika o radu ovih saveta dodatno uređuje koncesija saveta.

“Neki to uređuju dobro, a neki nažalost ne. To stvara prostor za neka lutanja u radu saveta. Pored toga, jedan od problema je i nepostojanje finansiranja rada saveta koje demotiviše ljude da učestvuju u njegovom radu”, ocenio je savetnik Borka.

Kako je naveo, savet postoji i Malom Iđošu, u kojem dosad nije bilo situacija u kojima bi se ocenila efikasnost njegovog delovanja, dok se njegova efikasnost u Bačkoj Topoli i Subotici pokazala kao dobra:

“Bačka Topola takođe može biti jedan dobar primer, posebno što znamo da je u tom mestu osnovan i prvi lokalni ombudsman pre više od dve decenije. Tako da, što se tiče tih nekih nezavisnih kontrolnih tela kakav je i ovaj savet, Bačka Topola jeste pionir u osnivanju i možemo reći da i dosta dobro funkcioniše”, ocenio je Borka.

Promovisanje dijaloga i inicijativa prema lokalnim samoupravama kao glavni cijevi inicijative “Svi naši tornjevi”

Učesnicima i učesnicama obuke drugog dana programa su bili predstavljeni i rezultati istraživanja o međuetničkoj i međureligijskoj toleranciji među mladima, sprovedenog u Subotici pod okriljem inicijative „Svi naši tornjevi“, čija je autorka sociološkinja Jasminka Dulić.

Direktorka LDA Subotica, Stanka Parać Damjanović, u svom izlaganju je sumirala primenu Okvirne konvencije Saveta Evrope za zaštitu prava nacionalnih manjina, dok je, izdvajajući postignuća inicijative “Svi naši tornjevi”, ocenila da je ostvaren značajan napredak.

“Kao organizacija civilnog društva, uspeli smo da okupimo jedan broj organizacija, koje su voljne da se uključe u ove aktivnosti s dva osnovna cilja. Prvi je promovisanje dijagola i modela lokalnih praksi kada je u pitanju interkulturalno obrazovanje a vezano za mlade. Drugi je poziv i naša inicijativa koja je usmerena prema lokalnim samoupravama i posebno savetima za međunacionalne odnose sa kojima bismo želeli da ostvarimo komunikaciju i saradnju”, navela je Parać Damjanović.

Sa druge strane, kako je dodala, aktvnosti saveta bi pokušali da inkorporiraju u bitne teme koje se odnose na edukaciju, dijalog, obrazovanje mladih i jačanje interkulturalnosti, poštovanja različitosti i obrazovanja za poštovanje različitosti.

“U ovoj oblasti mi u našim sredinama možemo na prvi pogled prepoznati određene probleme i izazove, jer je činjenica da ovde postoji ogroman prostor za napredak i za aktivnosti koje bi mogle da unaprede lokalne prakse, i to je nešto na čemu insistiramo i želeli bismo da podstaknemo i savete za međunacionalne odnose u sve tri opštine na više aktivnosti”, istakla je direktorka LDA.

U vezi sa ovim pitanjem, ona je istakla Kanjižu kao dobar primer gde je obuci prisustvovao i predsednik opštine, Robert Fejstamer, pokazujući time da lokalna vlast problem prepoznaje, ali da u svakom gradu i opštini postoje specifičnosti i u tom smislu.

“Mislim da je to nešto što ovde lokalne vlasti prepoznaju. S jedne strane, i zbog toga što imaju veoma razvijenu praksu saradnje sa civilnim sektorom. Mi smo u Somboru takođe imali jedan dobar odziv članova saveta za međunacionalne odnose. U Subotici, pak, najviše sarađujemo sa nacionalnim savetima nacionalnih zajednica”, kazala je Stanka Parać Damjanović.

Kako se moglo čuti tokom izlaganja učesnika iz Kanjiže, Subotice i Sombora, problemi poput nedostaka komunikacije i interakcije među mladima različitih nacionalnosti, jezička barijera i nepoznavanje kulture i tradicije drugog – gotovo su identične u sve tri opštine:

“Zapravo je samo pitanje sa koliko organizacijskih kapaciteta možemo da ih rešavamo. Negde su to kancelarije za mlade, negde organizacije civilnog društva koje se bave pitanjem ljudskih i manjinskih prava i promovisanjem interkulturalnostia, a negde su to, pak, obrazovne ustanove koje zapravo mogu da posuže i nama kao inspiracija”, zaključila je Stanka Parać Damjanović.