U Bačkoj Topoli održan seminar o integraciji Roma u sferu formalnog rada: Jačanje sopstvenog identiteta i obrazovanje put kojim treba ići

Učesnici seminara “Kako mogu pomoći Romima da poboljšaju svoju zaposlenost”, koji je održan 10. maja u Zobnatici, kao mere koje predstavljaju odgovor na postavljeno pitanje prepoznali su ulaganje u obrazovanje i stručno osposobljavanje, primenu afirmativnih mera, razvijanje sopstvenog identiteta kroz obrazovanje, edukaciju većinskog stanovništva, lokalne akcione planove, kao i zapošljavanje Roma u javnom sektoru.

Seminar je održan u okviru trogodišnjeg projekta “Poštovanje različitosti kao osnov za integraciju Roma kroz zapošljavanje – slučaj Slovenije i Srbije – ZAPROM”. Reč je o programu prekogranične saradnje koji finansira Evropska unija, koji se bavi pitanjima društvene inkluzije Roma u Sloveniji i Srbiji, a u kom učestvuje 9 insitucija iz obe države, među kojima je i Udruženje lokalnih ombudsmana Srbije iz Bačke Topole.

Osnovno polazište ovog projekta je da se inkluzija Roma u društvenu zajednicu najefikasnije može sprovesti kroz zapošljavanje romske populacije.

Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje na nivou države pokazuju, međutim, da je na listi nezaposlenih lica najviše upravo Roma, s tim da je njihov broj u strukturi nezaposlenih realno i višestruko veći, imajući u vidu da izjašnjavanje po osnovu nacionalne pripadnosti nije obavezno, ocenjuje za Magločistač lokalni ombudsman u Bačkoj Topoli, predsednik Udruženja lokalnih ombudsmana Srbije, i moderator skupa Miladin Nešić:

“Nacionalno izjašnjavanje nije obavezno. Osim toga, ljudi se iz različitih razloga izjašnjavaju drugačije u odnosu na ono kako osećaju. S druge strane, imajući u vidu i ustavna i zakonska ograničenja, Nacionalna služba za zapošljavanje ne može da raspolaže egzaktnim podacima, te je stoga upitna njena zvanična evidencija“.

Prema poslednjem popisu stanovništva, na teritoriji opštine Bačka Topola živi 100 Roma, što je 0,30% populacije. S obzirom na njihov mali udeo u ukupnom broju stanovnika, institucija Lokalnog poverenika za romska pitanja u Bačkoj Topoli, i ako postoji, nema aktivne mere inkluzije Roma.

Neophodni mehanizmi za zadržavanje Roma u školama

Zamenik predsednika Nacionalnog saveta Roma, Aleksandar Balinović, ocenio je da je nedostatak obrazovanja jedan od ključnih faktora velike nezaposlenosti među ovom populacijom.

On ističe da je problem odustajanja romske dece od obrazovanja prisutan širom Srbije, ali i kao primer dobre prakse navodi Staru Pazovu, gde gotovo 100% romskih učenika završava osnovnu školu, dok 90% njih upisuje, a 80% i završava naredni nivo obrazovanja, da bi potom dva do četiri studenta u toj opštini godišnje upisala visoku školu ili fakultet.

Lokalna samouprava, smatra Balinović, treba da prepozna problem i vidi šta dovodi do odustajanja dece od obrazovanja.

“Po meni, potrebno je uvesti motivišuće mere kao što je obezbeđivanje besplatnog prevoza do škole, nagrađivanje najboljih romskih učenika, dodela školskog pribora. Pored toga, efikasno je i bitno prisustvo pedagoških asistenata”, zaključuje Balinović, a kao izuzetnu ističe afirmativnu meru dodavanja 30% bodova na razliku između ostvarenih i maksimalnih prilikom bodovanja za upis u srednje škole za romske učenike.

“Ovim im je omogućeno da upišu škole koje ne bi mogli na osnovu postignutog uspeha”, pojašnjava Balinović.

Kada je u pitanju stopa odustajanja od osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja, Bačka Topola je vodeća u odnosu na susedne opštine, ali i pokrajinski i republički prosek, a značajan udeo među decom koja nisu u školama čine – nezvanično – upravo Romi.

“Zakon jeste propisao kazne za roditelje dece koja odustanu od školovanja, međutim, to ne rešava problem. Mi moramo naći mehanizme i kroz Centar za socijalni rad i druge institucije da ta deca završavaju ne samo osnovnu, već i srednju školu, i da se onda u zajednicu aktivno uključe kao preduzetnici ili zaposleni u preduzeću”, kaže Nešić za Magločistač.

Dalje, kao osnovne probleme koji doprinose nezaposlenosti Roma, Balinović navodi loš životni standard – kuće bez kupatila i struje, koji se potom reflektuje i na njihovo zdravstveno stanje. Romi, dodaje on, i dalje kao jedan od glavnih razloga nezaposlenosti navode svoje loše zdravstveno stanje.

“Ako nisu školovani, Romi su primorani da rade teže fizičke poslove, te im je njihovo zdravlje jako bitno. Tu su zdravstveni medijatori dosta uključeni i efikasni. Oni rešavaju njihova lična zdravstvena dokumenta i knjižice, brinu se o vakcinaciji i redovnim zdravstvenim pregledima”, kaže Balinović.

Koordinatori, medijatori i asistenti – najbitnija karika

Kao veoma efikasni u inkluziji Roma, pokazali su se – pored medicinskih medijatora – i pedagoški asistenti u vrtićima i osnovnim školama, kao i koordinatori za romska pitanja u opštinskim upravama gde, prema rečima Balinovića, počinje i završava integracija Roma.

O njihovoj ulozi kao značajnoj karici između građana i insitucija govorila je i Ljiljana Mihajlović, direktorka Pokrajinske kancelarije za inkluziju Roma.

“Od rada koordinatora zavisi kakav je položaj Roma u toj opštini. Zahvaljujući zdravstvenim medijatorima najveći broj Roma je ostvario pravo na zdravstveno osiguranje. Pedagoški asistenti imaju jako važnu ulogu u tome što danas imamo visokoobrazovne Rome i Romkinje”, istakla je Mihajlović.

Ona je govorila i o programima njihovog uključivanja u sferu formalnog rada, a kao posebno značajan izdvojila je program koji će se finansirati sredstvima Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, što je prema njenoj oceni pravi model za uvođenje Roma u insitucije.

“Na području Vojvodine smo inicirali sastanke sa lokalnim ustanovama i odazvali su nam se brojni mladi i obrazovani Romi. Krenuli smo u veliku akciju zapošljavanja 30 visokoobrazovanih Roma i Romkinja u opštine i ustanove. U narednom periodu nas očekuje javni poziv koji će ići ka gradovima i opštinama i lokalnim ustanovama”, najavljuje Mihajlović.

Osim toga, GIZ će finansijski podržati i pilot projekat sadržan u Strategiji za uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji 2022-2030, koji predviđa uvođenje medijatora i u Nacionalne službe za zapošljavanje. Njihova uloga će biti da Romima pomažu u korišćenju politika aktivnih mera zapošljavanja, ali i u njihovom sprovođenju.

Kao mere koje povećavaju zaposlenost Roma, navode se subvencije za pokretanje sopstvenog biznisa, subvencije poslodavcima za zapošljavanje Roma, zatim programi dodele materijala za pokretanje biznisa i stažiranje kod poznatog poslodavca.

Primerima dobre prakse protiv diskriminacija i predrasude

Zamenik Pokrajinskog ombudsmana, Milan Dakić, smatra, pak, da su diskriminacija i predrasude trenutno osnovni problem pri inkluziji Roma u širu društvenu zajednicu.

“Diskriminacija je, nažalost, opšteprisutna u našem društvu, a prema Romima u našem društvu je najveća”, ocenjuje Dakić za Magločistač.

Kao prvi i najvažniji korak u rešavanju ovog problema, on vidi buđenje nacionalne svesti kod Roma. Naime, prema poslednjem popisu stanovništva, dodaje Dakić, u Srbiji živi 2% Roma, međutim, taj broj je realno između 7 i 8%, a razlog neslaganja podataka je što se oni iz straha od diskrinimacije ne izjašnjavaju kao Romi.

Zamenik predsednika Nacionalnog saveta Roma smatra da i sami Romi moraju da se aktiviraju u poboljšanju sopstvenog položaja u društvu.

“Iako je u Vojvodini manje zastupljena, diskriminacija Roma je tekovina koju nećemo moći tako lako da prevaziđemo. Međutim, na nama je da se borimo i da utičemo na to. Ne samo država i institucije, već i mi, sami Romi. Promocija primera dobre prakse je svakako deo borbe protiv diskriminacije i predrasuda, a na institucijama je da je sprovode”, zaključio je Aleksandar Balinović.