Tribina “Ženski glasovi” UG “Klara i Rosa”: Toliko različite a toliko iste – Svaki život je interesantan i svaki život je jedna priča

U okviru Festivala Ekoslavija, u prostoru Mini Jugoslavija, održana je tribina „Snaga pojedinca, snaga zajednice“ Udruženja građana „Klara i Rosa“ na kojoj je predstavljen projekat ovog udruženja u kom je učestvovalo ukupno 30 žena, na srpsko-hrvatskom i mađarskom jeziku, a predstavljene su i četiri Subotičanke koje već godinama svoju priču grade oko onoga što vole, u šta veruju i oko svega onog sa čime se susreću u maloj sredini poput Subotice.

Na tribini su govorile vlasnica Predškolske ustanove „Mali talenti“ Maja Stipić, vlasnica Osnovne baletske škole „Raičević“ Natalija Raičević, novinarka i fotografkinja Žofija Serda i novinarka portala „Magločistač“ Natalija Jakovljević. Moderatorka tribine je bila Gordana Vukov Ciganjik, a asistentkinja na projektu je Daniela Mamužić ispred Udruženja građana „Klara i Rosa“.

Gordana Vukov Ciganjik je navela da su kroz ove priče saznale mnogo o Subotici u prošlosti i sadašnjosti, o porodičnom životu, o običajima, o međunacionalnim i generacijskim odnosima, o mestima gde se izlazilo, načinu na koji su se mladi zabavljali, o vrednostima koje su se negovale.

Serda: Sve te žene su toliko hrabre i snažne

Novinarka i fotografkinja Žofija Serda (Szerda Zsófia), koja je izuzev snimanja i montaže na mađarskom jeziku bila zadužena i za fotografije na ovom projektu, kaže da su žene sa kojima je razgovarala najviše govorile o svojim babama i dedama i o načinu života iz tog vremena.

„Najlepše priče i iskustva dolaze iz detinjstava, kao i ta različitost žena. Srela sam pojedine žene koje nisu bile toliko otvorene prvih 10 minuta. Trebalo je malo vremena da započnemo razgovor o nekim stvarima koje se tiču njihovih života. Na kraju sam shvatila da smo, mi žene, u suštini toliko različite a toliko iste“, navodi Serda.

Prema njenom mišljenju, svačiji život je interesantan jer je to jedna priča, a svaka priča je interesantna za nekog drugog ko možda takođe smatra da njen ili njegov život nije interesantan široj javnosti.

„Sve te žene su toliko hrabre i snažne. Ponekad sam imala utisak da su snažnije od bilo kojeg muškarca, i to je bio poseban osećaj“, kaže Serda.

Gabrić Stipić: Bez maksimalnog davanja nema ni kvaliteta

Maja Gabrić Stipić je završila dva fakulteta – psihologiju i menadžment, i otvorila je privatnu Predškolsku ustanovu „Mali talenti“ u kojoj vredno rade, organizuju brojne jedinstvene seminare i kurseve u našem gradu. Maja je majka četvoro dece, a uskoro stiže i peti član porodice.

Gabrić Stipić kaže da motivaciju crpi iz mnogih pohvala i priznanja koje dobija tokom svog rada, i da želi da pokaže da je moguće pomiriti privatne i poslovne izazove.

„Moj cilj je, između ostalog, da pokažem da je u današnje vreme komercijalizacije, ekonomskog pritiska i dalje lepo imati veliku porodicu i da je to i moguće. Žena ako želi da bude potpuno ispunjena, mora da pronađe taj neki balans privatnog i poslovnog u sebi“, smatra Gabrić Stipić.

Ona navodi da su kreativne osobe prva vrednost koju ona primeti u ljudima i koju uvek želi da podrži i da prenese i na mališane u ovom vrtiću.

„Zbog toga mislim da smo uspešni u našem radu jer to osećaju i deca, njihovi roditelji i cele njihove porodice. Lep i prijatan je osećaj kada se roditelji savetuju sa nama, kada im iz iskustva kažemo nešto što njima u tom momentu jako puno pomogne, jer prvi put imaju dete, prvi put se susreću sa nekim problemom i prepoznaju to kao neki kvalitet i kao neku zajedničku vrednost. Posle primetimo i u njihovom ponašanju i u ponašanju dece da je usledila neka promena, neka razlika. To je meni nešto što je najlepše u ovom poslu i to me pokreće“, objašnjava Gabrić Stipić.

Dodaje da je veoma važno kada se deca kasnije sećaju i nekih njihovih rečenica iz predškolskog doba.

„To je lepota ovog posla. I svako to može da ima u svom poslu ako se maksimalno daje, jer bez toga ne može da se postigne taj kvalitet. Mi zajedno učimo jedni od drugih – tako se stvara kvalitet“, smatra Gabrić Stipić.

Raičević: Naša deca zaslužuju jednaku šansu

Natalija Raičević je balerina i direktorka Osnovne baletske škole „Raičević“. Školovala se u Monaku i Francuskoj, a stekla je i profesorsku državnu diplomu i pohvalnicu ministra kulture Francuske. Ona je bila najmlađa profesorka baleta a, kako kaže, pripada telesnoj profesiji, jedinoj nemoj u pozorišnoj profesiji gde se sve emocije i misli izražavaju pokretima.

„Naš igrački vek je jako kratak, sa 35 godina polako počinjemo da se gasimo u profesionalnom smislu i negde sam uvek znala da ću da se bavim pedagogijom. Bila sam stipendistkinja u Monte Karlu, a posle toga sam otišla u Pariz i imala šansu i sreću da vodim svoje đake u Minhen, Monte Karlo, Hamburg, London, gde su polagali audicije i dobili šansu da se tamo školuju. To je nešto što je meni bilo osnovno. Ja sam u ovom gradu prvi put ugledala nebo i nekako je bilo logično da ću se jednom vratiti u ovaj grad, pored toga što mi je tu i porodica“, navodi Raičević.

Kako objašnjava, njena želja je bila da deca koja prođu kroz njihovu školu dobiju najbolje stručno obrazovanje i jednaku šansu, da budu jednako vrednovana kao i neka deca u svetu, poput nje, koja je imala prilike da bude vrednovana u inostranstvu.

„Moj osnovni motiv da se vratim je bio taj, da sva deca koja uče balet dobiju jednaku šansu jer i kao ljudi zaslužujemo jednaku šansu. I neka deca su posle nosila ime naše škole dalje, negde u svet“, kaže Raičević.

Podseća da klasičan balet pomaže i kod pravilnog razvoja, ispravljanja ravnih stopala, da škola ima lekare i psihologe koji prate njihovu decu.

„To je jedno drugačije odrastanje za te devojčice. One već u najranijem dobu imaju potpuno drugačiji pogled na svet i nauče šta je pozorište, da postoji neka savremena umetnost, slikarstvo, muzička škola i nisu osuđena samo na ono što im se medijski servira“, smatra Raičević.

Dodaje da ne mogu sva deca da se profesionalno bave baletom, ali mogu da imaju pravilno držanje, da poznaju neki istorijski razvoj muzike, plesa, i da odrastaju drugačije.

Jakovljević: Jedino kome polažemo račune je naša publika

Natalija Jakovljević je novinarka portala Magločistač, dopisnica Radio Slobodna Evropa iz Subotice, piše za Vojvođansko istraživačko-analitički centar (VOICE) i za druge medije, a sa još dvoje kolega je 2015. godine osnovala Udruženje građana „Centar građanskih vrednosti“ koji je osnivač njihovog medijskog portala. Danas u mediju rade njena koleginica Mirana Dmitrović i nekoliko spoljnih saradnika.

Kako navodi, „čišćenje magle“ je jedan težak i zahtevan posao koji nema kraja, i uvek postoje teme i priče koje nisu u dovoljnoj meri vidljive javnosti pa ih putem ovog medija civilnog društva žele učiniti vidljivijim.

„Bavimo se upravo onim temama kojima se drugi mediji u Subotici ne bave i trudimo se da budemo kanal koji do sada nije postojao u ovom gradu, mesto gde je sloboda mišljenja dozvoljena, mesto gde ljudi mogu slobodno da govore, pišu, i slobodno da artikulišu svoje probleme“, kaže Jakovljević.

Kako navodi, Magločistač se ne bavi toliko servisnim informacijama i ne prati svakodnevni rad lokalnih političara, nego upravo kontrolom njihovog rada.

„Malo dubljim analizama zadiremo u sve one društveno-političke, ekonomske, i mnoge druge teme o kojima drugi lokalni mediji ćute ili ne izveštavaju na način na koji mi to radimo“, kaže Jakovljević.

Dodaje da nema ambiciju da ode iz Subotice jer se njihov patriotizam ogleda upravo u tome da u svojoj sredini naprave nekakve promene i ukažu na određene probleme i nepravilnosti, a motivacija dolazi iz neke dubine i uverenja.

„U medijima morate biti angažovani jer u suprotnom ova priča ne može da se održi u životu. Mi smo prinuđene da još uvek radimo uporedo i neke druge poslove, i za druge medije, jer jednostavno ne možemo da preživimo samo radeći za Magločistač“, objašnjava Jakovljević.

Kako kaže, sve to uzima užasno puno energije, ali je to jedini način za uspeh i opstanak.

„Moraš biti istrajan, uporan, moraš dalje istraživati i analizirati pojave i priče koje su svuda oko nas. Bez maksimalnog davanja ne može ni da se napreduje. Na početku moraš da uložiš nekoliko godina u priču u koju veruješ da bi ona uspela, maksimalno da joj se posvetiš. Svaki posao savesno uradiš, nebitno da li donosi neku finansijsku dobit ili ne. Pre ili kasnije, i ti poslovi dugoročno donose iskustvo a kasnije i neki novac, jer svi mi težimo ka tome da budemo održivi“, smatra Jakovljević.

Dodaje da nastoje da se udružuju sa srodnim civilnim organizacijama i potraže podršku kod drugih manjih firmi i pojedinaca.

„Mnoge tema posvećujemo očuvanju grada Subotica i to je vidljivo i kroz naš zajednički rad. Trudimo se da na ovakav način ostanemo potpuno nezavisni, a jedino kome polažemo račune je naša publika“, kaže Jakovljević.

Projekat “Ženski glasovi” podržala je „Rekonstrukcija Ženski fond“ iz Beograda, a projekat je okupio žene različitih generacija, nacionalnosti i jezika i zabeležio jedno vreme u Subotici kroz zvučna svedočanstva. Sve priče su dostupne na sajtu Ženski glasovi i na sajtu Radijo Plac-a, digitalnom glasilu Centra za savremenu kulturu i umetnost iz Subotice.

Udruženje građana „Klara i Rosa“ je udruženje koje se prepoznaje po aktivizmu u kulturi i  stvaranjem uslova u kojima će Subotica biti pristojno mesto za život. Ovo udruženje je formiralo i krovno udruženje Centar za savremenu kulturu i umetnost, pokrenulo prvi radio zajednice u Srbiji Radio Plac i, između ostalog, otvorilo Dvorišnu galeriju, prvu javnu galeriju na otvorenom u dvorištu bivšeg bioskopa Korzo.

„Verujemo da su kultura i umetnost sredstvo kojim možemo podstaći društvene promene“, moto je ovog udruženja.