Tribina Novog Optimizma u Subotici: Ovo je dobar trenutak za Srbiju jer postoji nada da nešto možemo da promenimo

Tribina „Kako je nenormalno postalo normalno“ održana je večeras u Subotici u punoj sali InfostudHaba, u organizaciji Novog Optimizma i uz podršku Građanskih inicijativa i Magločistača, uz glavnu poruku učesnika „Da normalno više ne bude nenormalno – Izađi 3. aprila“.

„Izbori koji su pred nama, za razliku od prethodnih izbora, prvenstveno donose jedan rad svih nas koji verujemo da je moguće živeti u drugačijem svetu. Ovo je ipak jedan dobar trenutak za Srbiju jer postoji nada da nešto možemo da promenimo“, rekla je književnica i borkinja za LGBT prava iz Građanskih inicijativa Dragoslava Barzut.

Prema njenom mišljenju, participacija građana je ono što čini suštinu demokratije.

„Kada se zajednica bude pitala, kada se građani budu pitali, verujte da će se tada donositi dobre odluke“, smatra Barzut, ali i podseća da su kulturni obrasci nešto što se najteže menja u svakom društvu, a da danas deluje da umetnici nisu prisutni u oblasti kulture, da su nekako skrajnuti.

„Književnost je za mene akcija, mesto kroz koje ja pokušavam da motivišem i da osnažim druge ljude. Iako živimo u globalnom svetu, taj usamljeni glas je neki problem koji je najdominantniji“, kaže Barzut.

Ona napominje da je nacionalistički, patrijarhalni narativ izuzetno jak, ne samo u našem društvu, nego i u mnogim drugim društvima.

Vizuelni umetnik Ede Šinković je rekao da nedavno postavljanje tri spomenika u centru Subotice smatra „bahaćenjem“.

„To je zapravo, kako ja to zovem, plastika koja je došla do tog nekog svog mesta u društvu prilikom pogrešnog poimanja u renesansi. Gledamo oči u oči sa istim tim vizuelnim jezikom, pokušavamo da stvorimo dijalog, ali ja mislim da je najbolji dijalog ono što rade ptice kada slete na skulpturu“, izneo je svoj stav Šinković.

On smatra da zbog konstantnih istorijskih napada na kulturu ne možemo stići do savremenosti, jer je ona zakopana negde u istoriji.

„Srpski političari su oduzeli neke alatke savremenih umetnika. Dok se ne reši ko je političar a ko umetnik, ovde nema napretka. Kao da smo u muzeju voštanih figura, istorija nas stalno napada“, objašnjava Šinković.

Prema mišljenju pisca Saše Ilića, mi zapravo živimo u posledicama kontrarevolucije koja je započeta u noći između 5. i 6. oktobra.

„A glavni udar se dogodio na žalost 12. marta 2003, kada je čitava ta politička struktura iz 90-tih godina započela seriju prevrata ubistvom prvog demokratskog premijera Srbije Zorana Đinđića, a posle se išlo na kompletnu demontažu Demokratske stranke. To se radilo i u samoj stranci i po institucijama, što se isto tako videlo i u kulturi“, kaže Ilić.

Kada danas govorimo o tome kako je nenormalno postalo normalno, dodaje on, mi govorimo o procesu mobilizacije novih mlađih generacija, koje će ući u polje delovanja SNS-a i produkcije nekih kulturnih politika tokom njihove vladavine.

„To je niz programskih dokumenata koji su omogućili da se takva kulturna politika, čije posledice mi danas živimo, realizuje. I to se prenosilo na sve sfere kulturnog i političkog života u Srbiji“, navodi Ilić.

Dodaje da se nalazimo pred garniturom koja zastupa „retrogradne, nacionalističke politike koje su umivene nekim kulturnim politikama koje se pojavljuju kod nas“.

Dramski pisac Ivan Lalić je rekao da je jako bitan i momenat klijentelizma.

„Ova vrsta podaništva u kulturi, u odnosu na 90-te godine, je nešto što određuje ovo vreme. Imamo ucenjenu i uplašenu kulturu. Ali mislim i da je u našem sektoru ipak ostala jedna oaza hrabrih ljudi. Mi moramo među sobom da se ohrabrujemo, solidarišemo, da ne damo na svoje vrednosti“, smatra Lalić.

Prema njegovom mišljenju, vreme je da se promoviše „kapilarni teror optimizma“, da se ljudi ohrabruju.

„Ljudi koji su eksplicitno stali u odbranu svojih stavova su ugroženi. ’Samo obraz i bruka traju doveka’, to je jako važno“, podseća Lalić.

On smatra da je ovaj lakmus u Rusiji bitan jer živimo u KGB sferi uticaja – mi smo samo jedna konsekvenca ozbiljnije politike.

„Kada KGB carstvo nestaje, ta mantra utiče i na zvanične politike ovde. Kada se to promeni, posle izbora, to će biti domaći zadatak za neku novu vlast. Svi koji su rešili da ne mogu da kalkulišu, treba da izdrže, a da dan posle izbora, nastave isto. To je ciklus koji je krenuo, i nema nazad“, ocenjuje Lalić.

Dramaturškinja i direktorka Reflektor teatra, Minja Bogavac, podseća da su svi oni koji se kritički nečim bave zaista postali građani drugog reda.

„Snagu nalazim jer malo izlazim iz tog mehurića ljudi koji misle kao ja. Našem pozorištu je zabranjen pristup, kada bi hteli da imamo neku probu, u nekom prostoru koji zvrlji prazan, neki javni prostor, to jednostavno nije moguće. Dolazimo stalno do nekih zabrana i zakucavanja“, kaže Bogavac.

Ona navodi da imaju inicijativu koju sami finansiraju, da u Reflektor teatar uvek dolazi puno ljudi.

„Radimo sa mladim ljudima, imamo eksperte sa kojima sarađujemo. To je neka kućica, vrtić, gde imamo slobodu koja nam je potrebna. Kada vidite stotine umetnika koji imaju uslove za rad, uhvati vas neopisiva ogorčenost, pa imate veću odgovornost prema ljudima sa kojima radite, ali i potrebu za revanšizmom“, smatra Bogavac.

Ona veruje da se snaga može naći iz dobrog vaspitanja i u ljudima koji su oko nas.

Podseća i da se poslednjih godina postavljaju apsolutno nekompetentni ljudi na odgovorna mesta, „ljudi koji elementarno ne razumeju tu oblast, koji vrlo sporo uče“.

Bogavac kaže da je „sve od 2012. do danas zasnovano na apsolutnoj laži i na tome koliko su nam ove političke opcije donele zla“.

„Oni su morali da se preobuku u neka polu evropska odela. To su stvari koje utiču na živote svih građana. Pa onda nešto od tih laži postane istina. Zaista moramo da prestanemo da lažemo svugde i odmah“, navodi Bogavac.

Kako napominje, kultura je javno dobro bazirano na etičkim principima.

„Da li u sektoru kulture ima ljudi koji rade nešto dobro i kvalitetno, sigurno ima. Ima mnogo ljudi koji ćute, i to je takođe činjenje, jer oni pomažu da ovaj režim i dalje opstaje. Ovo su teška i dramatična vremena, i tu se uvek postavlja pitanje pozicije umetnika u društvu“, ocenjuje Bogavac.

Dragoslava Barzut dodaje i da je degradirajuće da rad u kulturi vredi manje, i da su davanja za kulturu od 2012. godine do danas drastično opala, kao i da su promene ostvarive ako naiđete na ljude koji razumeju probleme u kulturi.

Saša Ilić ipak napominje da je u ovom trenutku najvažnije izaći na izbore i suprotstaviti se.

„Treba da imamo snage za taj prvi korak, mi 10 godina trpimo da smo suvišni, nemamo pristup institucijama, fondovima. U književnosti je ipak lakše, sami ste sa svojim tekstom, ne možete ga objaviti kod velikog izdavača, bez velikog marketinga, i možda će doći do javnosti, a ako dođe, dolazi do odmazde, jer postajete vidljivi, pa možete da završite i na sudu“, smatra Ilić.

Suština je u hrabrosti koja ima veliku cenu i u izlasku na izbore, kaže Ilić i dodaje da svi mi treba da animiramo oko sebe što više ljudi i da ih motivišemo da izađu na izbore.

„Mi moramo u našim životima, jer smo suzbijeni kao i naše polje delovanja, izvršiti uticaj. Sva naša energija mora biti usmerena na 3. april, da vidimo kakva je naša snaga. Da bismo uspostavili kritički dijalog sa prošlošću, moramo da osvojimo institucije“, kaže Ilić.

Novi Optimizam je 28. marta 2005. godine, pre tačno 17 godina, kao još uvek mlada organizacija, priredio svoju prvu tribinu u zrenjaninskom Zelenom Zvonu, pod istim nazivom „Kako je nenormalno postalo normalno?“.

Kulturološkinja i profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, Milena Dragićević Šešić, bila je jedna od učesnika, i povodom predstojeće tribine, napisala je:

„Želim Branislavu Guti Grubačkom, da proslavimo naredne godišnjice tribina Novog optimizma u oslobođenim gradovima Srbije, uz društvene pokrete čijoj sinergiji i zajedničkom delovanju je dao doprinos, u javnim ustanovama obrazovanja i kulture – jer tek onda, kada Novi optimizam bude pozvan da u njima deluje i sa njima zajedno radi, znaćemo da se partnerstvo javnog i civilnog sektora uspostavilo, i da će ovo društvo ponovo učiti, sasvim ispočetka, prve demokratske korake zajedništva i osvajanja zajedničkog“.

Moderatorka tribine je bila istoričarka umetnosti iz Subotice, Nela Tonković.

Snimak cele tribine možete pogledati ovde.