Tijana Vučinović, studentkinja žurnalistike, o studijskim boravcima u inostranstvu: Spoj lepog i korisnog

Da li ste se ikada zapitali kako izgleda studirati u nekoj evropskoj zemlji i po čemu se drugi obrazovni sistemi razlikuju od našeg? Subotičanka Tijana Vučinović, studentkinja četvrte godine žurnalistike, tokom prethodne i ove godine iskusila je upravo to, da bi se nakon više od pola godine provedene van zemlje vratila u Srbiju s puno novih iskustava i praktičnog znanja.

Nakon predavanja održanog na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na kom su govorili studenti koji su tokom prethodnih godina bili na Erasmus+ razmeni, Tijana se i sama zainteresovala za ovu mogućnost.

S obzirom na to da je od početka pandemije korona virusa jedina opcija u ponudi bila Belgija, ona od septembra 2021. do februara 2022. pohađa fakultet u sklopu Univerziteta u Kortrijku, da bi  samo dve nedelje nakon povratka u Srbiju otišla na dvomesečnu studentsku praksu na Siciliju.

Kako kaže u intervjuu za Magločistač, bez razmišljanja bi se ponovo upustila u sličnu avanturu, ali master studije ipak ne bi upisala u inostranstvu, već planira školovanje da nastavi u Beogradu.

Kako je izgledao tvoj boravak u Belgiji i koliko dugo si bila tamo?

U Kortrijku sam bila pet i po meseci i moj boravak tamo je, uprkos svim vremenskim uslovima i neprilikama, bio fenomenalan. Ne samo po pitanju univerziteta i aktivnosti koje smo imali tamo, već zato što sam upoznala dosta ljudi iz različitih zemalja, naučila da živim sa mnogo ljudi i da funkcionišem u jednoj velikoj zajednici. Nekako se “gurao” taj timski rad tako da mi je izuzetno drago i zbog toga.

Što se tiče mog boravka, on se sastojao od provođenja vremena na predavanjima od jutra do mraka, ali ona su bila uglavnom kreativnog tipa i sve se više baziralo na praksi nego na teoriji. Dosta domaćih zadataka, vožnji biciklom, izlazaka i obilazaka Belgije. Iako je bio period korone, uz poštovanje svih mera mogli smo normalno da živimo.

Da li možeš da napraviš paralelu između studija u Belgiji i Srbiji? Koje su sličnosti, a koje razlike?

Što se tiče paralele, rekla bih da je ovde, što se tiče novinarstva, sve mnogo više bazirano na teoriji, dok se tamo više „gura” praktično znanje i koriste se moderni programi i tehnologije. Dakle, čim smo stigli tamo, aktivirali smo nove softvere i dobili smo Adobe Cloud.

Učili smo da radimo i stvari koje nisu toliko vezane za novinarstvo ali su svakako izuzetno korisne i potrebne u ovom digitalnom svetu kao što su kampanje za brendove i kompanije gde se, naravno, ocenjuje naša kreativnost. Takođe, editovanje videa, fotografija, pravljenje postera, bordova i slično.

Koliko ti je bilo teško da se prilagodiš belgijskom obrazovnom sistemu?

Nije mi uopšte bilo teško da se prilagodim belgijskom sistemu zato što je više baziran na sticanju praktičnog znanja, što mi je zapravo u većoj meri i odgovaralo i mogla sam da primenim teorijska znanja koja sam stekla u svojoj zemlji. Generalno sam prilagodljiva osoba i ukoliko je neko stručan da mi objasni neke stvari, nije mi problem da probam da razumem i da se brzo prilagodim.

Koje su ključne vrline, a šta mane studija u inostranstvu, konkretno u Belgiji?

Jedna od vrlina koje bih izdvojila jeste timski rad i to da vi radite u okruženju sa ljudima koji dolaze sa različitih strana sveta, koji su različito obrazovani, različito se ponašaju i samim tim nekako testirate i sebe i svoj rad u kolektivu.

Što se tiče mana, mana je to da – iako stalno radite neke grupne zadatke – ne možete uvek da istaknete svoju ideju. Iako je možda ona najbolja, uvek će pobediti većina, tako da nekada i dođe do toga da vaša ideja jednostavno ili ne dođe do izražaja ili od strane zajednice nije prihvaćena kao najbolja, pa onda vi tu treba da se prilagodite.

Nakon povratka iz Belgije otišla si na studentsku praksu u Italiju. Opiši nam to iskustvo.

Nakon razmene u Belgiji, bila sam u Srbiji dve nedelje kako bih sredila papire i pripremila se za razmenu u Italiji. Međutim, ovo nije bila semestralna razmena, već razmena tokom koje sam odradila stručnu praksu. Odrađivala sam je u Tierra Techo Travajo organizaciji na Siciliji. To iskustvo je bilo fenomenalno, pogotovo zato što mi je klima više odgovarala, kao i mentalitet ljudi. To je bila dosta manja zajednica i, naravno, tu se više radilo.

Vrlo je važno znati da su naši studenti, kad god odemo negde u inostrastvo, vrlo dobro prihvaćeni i ljudi iz drugih zemalja smatraju nas za studente koji su vrlo obrazovani, kreativni, koji imaju dobre ideje, tako da je meni bio poveren taj neki kreativan deo u Italiji. Bavila sam se kreiranjem sadržaja za društvene mreže, fotografijom, editovanjem videa, postavljanjem na društvene mreže i slično. Sve to je za mene bilo fenomenalno iskustvo jer sam mogla da primenim sve ono što sam stekla kao praktično znanje u Belgiji.

Kada bi mogla da rezimiraš celokupno iskustvo, koju ocenu bi studijska putovanja dobila po tvom mišljenju?

S obzirom na to da sam putovala za vreme korone i da sam bila na razmenama u tom periodu, ja bih ocenila svoje celokupno iskustvo ocenom deset jer mislim da, imajući u vidu uslove u celom svetu, bolje nije moglo. Vrlo sam zahvalna na prilici da pored Belgije obiđem i susedne zemlje, kao i Španiju i Portugal, tako da sam pronašla vremena i za uživanje, koliko je to bilo moguće. Gledala sam da spojim lepo sa korisnim i mislim da to zaslužuje najvišu moguću ocenu.

Koji su planovi za budućnost – ostati ili otići?

Nakon završetka osnovnih studija, plan mi je da upišem master program Menadžmenet u kulturi i medijima na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Trenutno, iz ove perspektive, volela bih da ostanem u zemlji i da se bavim onim za šta sam se školovala zato što je to i dalje nešto što volim da radim. Ipak, kako se kaže, nikad ne znamo gde će nas put odvesti. Ukoliko mi se ukaže neka prilika u inostranstvu, sigurno je ne bih tako lako odbacila.

Intervju “Tijana Vučinović, studentkinja žurnalistike, o studijskim boravcima u inostranstvu: Spoj lepog i korisnog” je nastao u sklopu projekta Local Media and Young Journalists Fight against COVID-19 Disinformation, koji su podržali The Balkan Trust for Democracy: A Project of the German Marshall Fund i USAID, a sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine.