TEOFIL PANČIĆ: SNS BRUTALNO INAUGURIŠE SOPSTVENU POLITIČKU VOLJU U VOJVODINI

“Mi smo sada u situaciji koja može da se uporedi sa 1991. ili 1992. godinom, samo bez rata. Do te mere je razoren politički i javni prostor oko i nasuprot ovima koji sada vode glavnu reč da ja ni na nivou Srbije, ni na nivou Vojvodine ne vidim iole u bliskoj budućnosti da to može da se završi promenom, a pogotovo ne promenom na bolje.“

[divide icon=”circle” width=”medium” color=”#a5a5a5″]

„SNS ima program za Vojvodinu, a to je – da nema program za Vojvodinu, osim kada se radi o tzv. kulturno-identitetskim pitanjima. Dakle, nema ekonomski, politički program iz prostog razloga što sve što želi jeste da Vojvodina politički ili na bilo koji drugi način ne postoji sem u nekom vidu prazne ljušture. Sećate se šta je 90-tih bila pokrajinska vlada, šta je bila pokrajinska skupština – sve je to postojalo, ali bez apsolutno nikakvih ingerencija ni nad sobom“, rekao je Teofil Pančić na sinoć održanoj tribini „Vojvodina u vreme (političkog i nacionalističkog) cunamija“, a u okviru obeležavanja desetogodišnjice postojanja koalicije nevladinih organizacija Građanska Vojvodina.

Komentarišući izjavu pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Miroslava Štatkića da je glavni problem kulturne politike u Vojvodini do sada bio  zanemarivanje kulture većinskog naroda, Pančić je dodao da, kada se radi o kulturno-identitetskim pitanjima, SNS u Vojvodini nastupa kao veoma tvrdokorna desnica.

„Oni u Beogradu relativno rade u rukavicama. Ne idu tako brutalno na smene po kulturnim institucijama, po medijima. Pogledajte kako je tretiran RTS nakon 2012, pogledajte kako je tretiran RTV – još nije ni formirana Mirovićeva vlada, RTV je već bio rasturen. Pogledajte kako je tretirana Politika, a kako Dnevnik – razvaljen je odmah, onog trenutka kada su ga izmigoljili iz ruku Pokrajine. Pogledajte kako će sad biti tretirane institucije od pozorišta, bitnih festivala, Zavoda za kulturu Vojvodine. Dakle, ide se na veoma brutalno inaugurisanje sopstvene političke volje koja se svodi na to da moramo da vodimo računa o kulturi većinskog naroda Vojvodine. E sad, ja vas pitam, šta znači kultura većinskog naroda Vojvodine? Neko bi mogao reći ‘Pa, dobro, šta je sporno u tome’. Pa, nije sporno ništa osim što je to jedan klasičan desničarski retorički trik“, smatra Pančić.

„To je način na koji se radikalna tvrdokorna desnica bilo gde u Evropi, u zapadnom svetu, obračunava sa svim što joj nije po volji. Slušajte šta govori Tramp – da je kultura način života većine, i to američke bele većine, da je kao takva zapravo ugrožena levo-liberalnim idejama, tim manjinama, tim čudesima. Pogledajte šta radi Marine le Pen u Francuskoj, to je zapravo isto: ‘Mi kao Francuzi smo ugroženi’. Pogledajte šta radi bilo gde desnica, videćete istu matricu. Prosto, moramo da lociramo sa čime imamo posla, a imamo posla sa prevlašću ekstremne desnice po svojoj ideološkoj suštini. Ono što sada vlada u Vojvodini, po medijima, jeste ideološki svet pun ideoloških fantazama ekstremne desnice koja ne može da postoji bez ideje o ugroženosti većine, većinskog ili vodećeg naroda, rase, vere, zavisi kakve su gde prilike“, objašnjava Pančić.

Pri tome se, smatra on, kultura većinskog naroda shvata na jedan specifičan, vrlo uzak način.

„Kada govore o kulturi većinskog naroda, o čemu govore? Sigurno ne o pesmama Vojislava Despotova ili o romanima Slobodana Tišme. Kad kažu srpska kultura, ne misle na književnost koja se stvara na srpskom jeziku. Oni misle na srbujuću kulturu – na kulturu koja je posvećena isključivo obožavanju sebe same i činjenice svoje srpskosti, i to je zapravo čitav ideološki projekt iza kog oni mogu da stanu. Dakle, kada govore o kulturi većinskog naroda, ne govore o tome da će podržavati neki sjajan roman koji je objavljen na srpskom jeziku ili nekog slikara koji ima srpsko ime. Ne, oni govore isključivo o kulturi koja se bazira na tome da Nacion slavi samoga sebe na onaj način na koji je slavio sebe u svim onim periodima evropske istorije koje baš ne pamtimo po dobru. I to je ono sa čime se mi zapravo suočavamo. Možda neki običan građanin neće to primetiti, ali ljudi koji se malo više u te stvari razumeju, zapravo će prisustvovati jednoj vrsti najezde varvara.“

Po njegovom mišljenju, ne radi se u ovom slučaju o banalnoj smeni političkih stranaka na vlasti, već o mnogo dubljim promenama koje zadiru u menjanje same paradigme.

„Dolaze ljudi čija je bazična paradigma – o tome šta je identitet, šta je kultura, šta je Novi Sad, šta je Vojvodina, Srbija, šta je Evropa – potpuno drugačija. To je ono što vidim kao nadolazeći cunami i što će trajati, ne treba imati nikakvih iluzija da će nekim čarobnim štapićem to prestati. Mi smo sada u situaciji koja može da se uporedi sa 1991. ili 1992. godinom, samo bez rata. Do te mere je razoren politički i javni prostor oko i nasuprot ovima koji sada vode glavnu reč da ja ni na nivou Srbije, ni na nivou Vojvodine ne vidim iole u bliskoj budućnosti da to može da se završi promenom, a pogotovo ne promenom na bolje“, ocenio je na kraju svog izlaganja Teofil Pančić.

(Magločistač)

[clear]