Subotički lekar Nikola Šugar: Prvi doktor koji je doneo psihoanalizu u Srbiju

Subotički lekar Nikola Šugar: Prvi doktor koji je doneo psihoanalizu u Srbiju

Dr Nikola Šugar: Fotografija poboljšana pomoću složenih algoritama aplikacije MyHeritage, koja nam je omogućila da vidimo kako bi izgledao na fotografijama napravljenim današnjim tehnologijama (Jelena Zulević)

04.10.2022

Kategorija: Društvo , Subotica

Nikola Šugar je bio priznati lekar specijalista za nervne bolesti, kako se to tada zvalo, i prvi psihoterapeut i psihoanalitačar na ovim prostorima, koji je doneo psihoterapiju u tadašnju Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. On je, prema rečima naših sagovornika, veoma važna ličnost, nepravedno zapostavljena tokom istorije.

Dr Šugar je bio rođen 25. avgusta 1897. godine u Subotici, gde je imao i privatnu praksu. Bio je jevrejskog porekla zbog čega nije preživeo Drugi svetski rat. Njegovo pravo ime je zapravo bilo Mikloš Šugar, dok je Nikola Šugar srpska verzija tog imena.

Ono što se zna o njegovom životu, jeste da je volontirao za jevrejsku bolnicu, te da nikada nije radio za zvanične institucije i bolnice. Takođe, poznato je i da je radio kao honorarni nastavnik u jednoj školi za vaspitačice u Beogradu, gde je predavao o psihičkim aspektima života dece.

Imao je dosta objavljenih radova na mađarskom i nemačkom jeziku, a jedan psihoanaliticar iz Beograda, Branimir Stojanović, ih je i preveo.

Šugar imao progresivne ideje

Psihološkinja i psihoterapeutkinja Jelene Zulević iz Beograda, koja je istraživala njegov život i rad, kaže u razgovoru za Magločistač da, na žalost, niko iz njegove porodice nije preživeo Drugi svetski rat, osim jedne od sestara, pa se pretpostavlja da je možda upravo to dovelo do toga da nekako bude zaboravljen, iako su naši psihoanalitičari znali za njega, istraživali su ga, ali i pisali o njemu 1980. godina.

Jelena Zulević, izvor: privatna arhiva

Prema njenim rečima, dr Šugar je imao prilično progresivne ideje za ono vreme.

“Zalagao se za značaj mentalne higijene, što se smatra preventivnim radom u psihoterapiji. Zalagao se za ukidanje zabrane abortusa i promovisanje kontracepcije, uloge nejednakih odnosa moći u društvu, pisao je o tome koliko društveni i socio-ekonomski faktori igraju veliku ulogu u nastanku mentalnih bolesti“, navodi Zulević, a njegov svakako najveći doprinos predstavlja činjenica da je u našu zemlju doneo psihoanalizu.

„Na internetu ima nekoliko radova o Nikoli Šugaru i svi su koristili isti glavni izvor – magistarski rad Petra Klajna, profesora psihologije iz Subotice, koji je do podataka došao razgovarajući direktno sa ljudima koji su Šugara poznavali. U pokušaju da dođemo do ovog izvora, saznali smo da je nestao iz biblioteke Filozofskog fakulteta u Beogradu. Otkrili smo, međutim, da je na osnovu njega autor napisao knjigu ‘Razvoj psihoanalize u Srbiji’, 1989. godine“, ističe Zulević.

Dr Nikola Šugar je 1927. godine otvorio privatnu ordinaciju za psihoterapiju u Trumbićevoj ulici broj 20, danas Petefi Šandora. To se može smatrati prvom psihoterapijskom privatnom praksom u tadašnjoj Kraljevini SHS, pre Drugog svetskog rata.

Prema navodima do kojih je došao i Dejan Mrkić iz Istorijskog arhiva Subotica, koji je pomagao Jeleni Zulević u njenim istraživanjima, kada je Šugar slušao Frojdova predavanja, deo subotičke bolnice za duševne bolesnike se u to vreme zvalo „odeljenje za umobolne, za živčane bolesti“.

Trumbićeva ulica (Petefi Šandora) u kojoj je ziveo Nikola Šugar, foto: Istorijski arhiv Subotica – Dejan Mrkić

Zulević podseća da se Šugar školovao u Pragu, dok je specijalizaciju i psihoanalitičku obuku pohađao u Berlinu i u Beču:

„On je pokušao da upiše Medicinski fakultet u Budimpešti i u Beču, ali nije bio primljen. Postoje neke indicije da je odbijen zbog svog jevrejskog porekla. Kasnije je uspeo da upiše fakultet u Pragu. A kasnije je uradio i specijalizaciju, ali kada se vratio, nisu mu odmah priznali specijalizaciju, pa je neko vreme imao status lekara opšte prakse“.

Zulević navodi da je Šugar bio u kontaktu sa nekim od najznačajnijih psihoanalitičara tog vremena, a kada se vratio u Suboticu, nastavio je da promoviše psihoanalizu i tako je u našu zemlju doneo tadašnje trendove.

„S obzirom na to da je psihoterapijsku praksu osnovao 1927. godine u Subotici, to znači da će za pet godina biti 100 godina od otvaranja prve psihoterapijske prakse u našoj zemlji“, naglašava naša sagovornica, dodajući da je zanimljivo da se u to vreme Šugar bavio uglavnom osobama koje imaju problem sa zavisnošću od alkohola, ali i raznim drugim problemima koji su se tretirali psihoanalizom, kao i obukama svojih kolega.

„Jedno kratko vreme je proveo i u Beogradu. Obučio je naše prve psihoanalitičare koji su kasnije nastavili tu tradiciju, tako da i naši savremeni psihoanalitičari zapravo imaju nekakve veze sa tom školom koju je on započeo“, napominje Zulević.

U kojoj subotičkoj kući je živeo Šugar?

Kuća u kojoj je Nikola Šugar živeo i danas postoji u ulici Petefi Šandora broj 20, tadašnjoj Trumbićevoj ulici, kaže Zulević i dodaje da, međutim, gotovo niko nije znao da je on živeo na toj adresi.

„Dosta dugo se smatralo da ne postoji sačuvano nijedna njegova slika i da nikada nije objavljivao radove, iako je koristio srpsko-hrvatski jezik, i prevodio, zalažući se za prevod nekih Frojdovih dela. Ali uprkos tome, uspeli smo da pronađemo bar jedan rad u jednom časopisu iz 1933. godine gde je objavljivao i uspeli smo da pronađemo jednu njegovu sačuvanu sliku u mađarskom stručnom psihoanalitičkom časopisu“, ističe ona.

U poslednje vreme se, dodaje, ponovo pojavilo interesovanje mnogih kolega, ali i ljudi iz Subotice, za rad Nikole Šugara, koji i sama Jelena Zulević istražuje.

Smatra se da je Nikola Šugar umro u logoru Terezin 1945. godine, u 48. godini života, na samom kraju rata.

„Međutim, pronašli smo članak u jednim starim subotičkim novinama u kome postoji kratak tekst o tome da je 1945. umro u transportu prilikom povratka iz logora, a ne postoje ni pouzdani podaci o tome gde je sahranjen“, kaže Zulević.

Logor Terezin (nem. Theresienstadt) je osnovao SS tokom Drugog svetskog rata u gradu tvrđavi Terezin, koji se tada nalazio u Protektoratu Češke i Moravske (region Čehoslovačke pod nemačkom okupacijom). Logor Terezin je istovremeno bio putna stanica do logora smrti i „penzionersko naselje“ za starije i istaknute Jevreje. Uslovi u logoru su namerno napravljeni tako da ubrzaju smrt zatvorenika, a geto je takođe imao i propagandnu ulogu.

Predavanje o Nikoli Šugaru u Subotici

U okviru Festivala mentalnog zdravlja, koji se ove godine prvi put održava i u Subotici od 10. do 20. oktobra, jedno predavanje će biti posvećeno i doktoru Nikoli Šugaru, a o njemu će govoriti naša sagovornica Jelena Zulević.

Predavanje „Počeci psihoterapije u Srbiji – dr Nikola Šugar“ biće održano u utorak, 18. oktobra, u Gradskoj biblioteci Subotica, s početkom u 17 časova. Organizator predavanje je Psihološka edukacija “Eksploratorijum”.

Podelite sa prijateljima:

Jedan Komentar na
“Subotički lekar Nikola Šugar: Prvi doktor koji je doneo psihoanalizu u Srbiju”

Stevan says:

https://suistorijablog.wordpress.com/dr-sugar-miklos-dr-nikola-sugar-dokumenti-i-obrada/ U literaturi su navedeni kao stradali sledeći članovi porodice Šugar: ŠUGAR dr MIKLOŠ, Bela, Perl Paulina, r.25.8.1897. Subotica, Jevrej. Terezienštadt, 15.5.1945,(Vp.66/1947.) MUS,652/1947; AJ,F:179.629 188 562; ISJ,48

sestra, DOHANJ rođ. ŠUGAR GABRIJELA, Bela, Perl Paulina, r.6.10.1890. nepoznato, bor. Subotica. Aušvic, 29.6.1944, (Vp.3812/1946). MUS,352/1947; AJ,F:179.627 187 587.

brat, ŠUGAR ANDRAŠ, Bela, Perl Paulina, r.31.3.1896. Subotica, Jevrej, trgovac. Nemačka, 10.3.1945, (Vp.658/1947.) MUS,1560/1947 i 1718/1947; AJ,F:179.629 188 559; ISJ,48.

majka, ŠUGAR rođ. PERL PAULINA udova Bele, r.1871, Jevrejka, bor. Subotica. Aušvic, 1944. AJ,F:179.629 188 561; ISJ,48.

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.