SUBOTIČANKA NINA ĆUJIĆ ZA MAGLOČISTAČ IZ AMERIKE: O BAJKOVITOM GRADU – PARK SITIJU

Ako vas kojim slučajem neko ko prolazi kolima primeti kako teglite kese iz suparmarketa, retko će se desiti da ne stane i da vas ne pita da li vam treba prevoz. Ovo se naročito dešava kada pada kiša

[divide icon=”circle” width=”medium”]

Najpopularniji američki kafić Starbucks (foto: Nina Ćujić, privatna arhiva)

Kao što i ljudi imaju svoje priče, tako i mesta imaju svoje. Ovu posvećujem divnom gradiću u kome provodim leto 2017.

Nisam neko ko se lako fascinira bilo čime, ali ovaj gradić me je vrlo brzo osvojio. Iako sam dosta putovala i videla mnoge gradove poput Njujorka, Bostona, Vašingtona, Pariza, Rima, Beča, Varšave, Krakova, Praga, Vilnusa, Kaira… Park Siti je na vrhu moje liste najlepših mesta.

Baš kao što je slučaj sa ljudima, tako je i sa lokacijama, u neka mesta se zaljubimo na prvi pogled i srećniji smo nego na drugim. Park Siti mi je neodoljiv i zato mu dajem šansu da “ispriča” svoju priču. Podeliću sa vama nekoliko zanimljivosti koje smatram vrednim pomena, naravno, fokusirajući se na ljude i njihove običaje.

Jedan od najluksuznijih restorana (foto: Nina Ćujić, privatna arhiva)

Iako nije prošlo ni 150 godina otkako je osnovan, ovaj gradić ima bogatu kulturu i nije čudo što ga je 2013. godine američki magazin Outsajd naveo kao najbolje mesto za život u Americi.

Bogat srebrom, Park Siti je rođen kao rudarski grad. Nakon što je rudarstvo zamrlo, mesto se oslanja na svoj reljef pogodan za zimske sportove koji postaju glavni turistički adut, naročito nakon Olimpijskih igara 2002. godine koji su i ovde održani.

Park Siti nije poznat samo po skijanju i planinarenju, on takođe ima i svoj glamurozni kulturni bljesak: ovde se održava čuveni američki filmski festival Sandens.

Natpis ispred jednog restorana pred nedeljni branč (prevod: branč bez alkohola je samo tužni, kasni doručak), foto: Nina Ćujić, privatna arhiva

Zbog svega ovoga, mnoge poznate ličnosti su odabrale upravo Park Siti kao mesto u kojem će posedovati kuću za odmor i rekreaciju. Tako se ovde mogu sresti Majkl Džordan, Ketrin Hejgl, Vil Smit, Mit Rumni, Liza Kudro i mnogi drugi. Dakle, i priroda i slavni na istom mestu.

Ovde se stanovi i automobili mahom ne zaključavaju. Zašto bi? Uglavnom ljudi koji ovde imaju kuće, oni tu zapravo povremeno gostuju, a pravih meštana ima samo oko 8.000. No, bili oni domaći ili gostujući, svi su izrazito ljubazni. Ako vas kojim slučajem neko ko prolazi kolima primeti kako teglite kese iz suparmarketa, retko će se desiti da ne stane i da vas ne pita da li vam treba prevoz. Ovo se naročito dešava kada pada kiša. Drago mi je da vidim da novac nije uvek sinonim za bahatost.

Ono što je takođe karakteristično jesu restorani, ima ih na svakom koraku, mnoge svetske kuhinje u jednom mestu. Restorani su različitog nivoa, od najluksuznijih, pa sve do jeftinog Burger Kinga. Izdvojila bih meni dragi svečani nedeljni branč (kombinacija doručka i ručka). Uglavnom se servira od 11 do 13:30 časova. Na branču ima svega, od peciva, jaja i voća, pa do konkretnijih mesnih jela. Naravno, tu su i brojne salate i poslastice.  Branč započinje kafom i sokom, nastavlja se uglavnom alkoholnim pićima poput Bladi Meri ili Mimoze, a završava se šampanjcem. Sve ovo se obično servira kao bife. Branč je zapravo užitak kada posle radne sedmice, nedeljom malo duže spavate, pa ustanete gladni i požurite do prvog restorana, gde vas čeka more hrane i pića – jedina briga je – šta izabrati!

​Slika sa planinarenja (foto: Nina Ćujić, privatna arhiva)

Zatim, lampice! Lampice su svuda, na zgradama, prodavnicama, kućama, drveću… Kad sam ovo po dolasku prvi put primetila morala sam sebe da uveravam da je maj, a ne decembar, da čekamo leto, a ne Novu godinu. Svaki put kada prođem glavom ulicom, ne mogu da pobegnem od osećaja da će ubrzo da otkuca ponoć i da je vreme za slavlje. Iako klubovi i barovi mahom rade samo do 1 sat iza ponoći, Park Siti jeste mesto za slavlje. Mnogi mladi dolaze željni provoda jer Park Siti nudi brojne koncerte i festivale. Ovako ukrašen lampicama i pun nasmejanih ljudi koji su ga odabrali kao svoju destinaciju za godišnji odmor, zaista deluje bajkovito, kao deo neke slikovnice.

Park Siti je poznat i po svojim pričama o duhovima i ukletim kućama. Postoji i tura koja vodi u obilazak ovog sveta duhova. Kada su mi prvi put kolege sa posla, vrlo ozbiljnim tonom pomenule duhove i njihovo bitisanje oko nas, trudila sam se da ne prasnem u smeh. Priče o duhovima su ovde vrlo česte, deo su kulture. Mahom su to priče o rudarima koji su kao vrlo mladi nesretno nastradali. Zbog radoznalosti, možda se i odlučim da odem na jednu od ovih tura, pa ću vam preneti utiske.

Boravak u ovom mestu mi izrazito prija. Hvala ovom bajkovitom gradu sa kojim sam se tako lako “sprijateljila”.

[quote color=”#000000″ bgcolor=”#eaeaea” bcolor=”#aa2727″]”Nisu svi oni koji skitaju izgubljeni” (Tolkin).[/quote]

Ninine priče iz Amerike, o ljudima, o njihovim životima, iskustvima, pogledu na svet i o svemu onom što ona smatra važnim… pratite svakog petka na portalu Magločistač.

Tekstove na engleski prevodi profesor engleskog jezika u Subotici Miloš Budinčević.

Povezani članci:

SUBOTICA’S OWN NINA ĆUJIĆ FOR THE MAGLOČISTAČ PORTAL: ABOUT THE DREAMY CITY – PARK CITY

SUBOTICA’S OWN NINA ĆUJIĆ FOR THE MAGLOČISTAČ PORTAL FROM THE USA: EVERYTHING IS UNDER CONTROL – EXCEPT THE TIME

SUBOTIČANKA NINA ĆUJIĆ ZA MAGLOČISTAČ IZ AMERIKE: SVE JE POD KONTROLOM – OSIM VREMENA

SUBOTICA’S OWN NINA ĆUJIĆ FOR THE MAGLOČISTAČ PORTAL FROM THE USA: AZIZ ZAIDI AND A KITCHEN ORCHESTRA

SUBOTIČANKA NINA ĆUJIĆ ZA MAGLOČISTAČ IZ AMERIKE: AZIZ ZAIDI I ORKESTAR U KUHINJI

SUBOTICA’S OWN NINA ĆUJIĆ FOR THE MAGLOČISTAČ PORTAL FROM THE USA: EVERYONE’S GOT A STORY TO SHARE

SUBOTIČANKA NINA ĆUJIĆ ZA MAGLOČISTAČ IZ AMERIKE: SVAKO IMA PRIČU DA PODELI

(Magločistač)

[clear]