Foto: NJ/Magločistač
Dizajnerka enterijera Natalija Boka 17 godina živi u Njujorku, a poslednje dve godine sve više vremena provodi u Subotici radeći na uređenju svog grada, u nameri da se u budućnosti vrati i nastavi život ovde. Nakon farbanja betonskih žardinjera i uređenja javnog toaleta pored Gradske kuće, sa svojom saradnicom radi na farbanju 20 gvozdenih i drvenih kapija koje se nalaze u zaštićenom gradskom jezgru Subotice, kojima dan za danom vraća stari sjaj i izvornu lepotu.
Iako je dosta putovala tokom godina, Natalija kaže za Magločistač da je uvek bila u potrazi za savršenim gradom, zbog čega joj je važno da prostor u kom boravi bude lep, pa samim tim i grad u kom živi. Ona kroz svoj angažman neguje alternativni pristup urbanizmu koji je odavno popularan u razvijenim evropskim gradovima.
Šetajući kroz grad, svi primećujemo da je veliki broj zaštićenih objekata iškraban grafitima i da mnogi od njih godinama nisu renovirani, pa je došla na ideju da ispred neformalne grupe Subotica is not dead konkuriše za evropska sredstva kojima će u narednih godinu dana – uz saglasnost Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture (MZZSK) u Subotici – sa svojom saradnicom Dunjom Zarić raditi na farbanju starih kapija koje ispod istrošenih površina kriju neverovatno lepe, pomalo zaboravljene radove i motive koji su danas retkost u modernoj arhitekturi.
U planu je da ove nedelje završe sređivanje dve kapije.
Jedna je kapija na palati Mađarske opšte kreditne banke na Trgu republike 2, koja je izgrađena 1911. godine u stilu secesije, na osnovu projekta budimpeštanskog arhitekte Alfreda Gutmana Hajoša.
Druga je kapija na Nićin palati na Korzou. Reč je o poslovno stambenoj zgradi građenoj 1930. godine u stilu akademizma i art dekoa. Objekat je iz međuratnog perioda, a projektovao ju je Franja Bede.
Natalija smatra da je urbani aktivizam plodno tlo za širenje dobrih i korisnih ideja u društvu, od kojih benefit ima cela zajednice.
„U suštini hoću da se vratim u Suboticu i tu da živim, ali smatram da grad treba da bude lepši i sređeniji. S obzirom na to da stalno nešto kući sređujem u bašti, možda bih svu tu energiju koju trošim kod kuće mogla da usmerim na ulicu“, navodi.
Ona ističe da je saradnja sa MZZSK odlična i da očekuje da se zahvaljujući ovim akcijama probudi i svest građana koji će posvećivati više pažnje izgledu svog grada.
„Dobijam veliku podršku i odobrenje od građana koji nam stalno prilaze, donose piće, hranu, pa čak i farbu, četke. Za sada sam prezadovoljna kako se sve ovo odvija i vidimo obe da sve ovo ima smisla“, ističe Natalija.
Ona često razgovara sa ljudima koji joj govore da bi ovaj posao možda trebalo Grad Subotica da radi, a ne ona.
„Ali apsolutno ne. To bi svi mi trebalo zajedno da radimo – ovo je naš grad. Svako od nas može da ofarba svoju kapiju, da pokosi travu i da pokupi smeće. Postoji puno sitnih detalja. Potrebno je da se malo aktiviramo jer smo previše uspavani“, smatra naša sugrađanka.
Za budućnost Imaju još mnogo planova i ideja, dodaje Natalija, koje će nastojati da realizuju uz pomoć raznih fondova.
Upravo na njenu inicijativu je sredinom jula završeno uređivanje spoljašnjeg izgleda javnog toaleta koji se nalazi u centru grada, kod Gradske kuće, a koji je godinama bio zapušten. Tada je uređena fasada, gelenderi i table sa natpisima.
Pre toga, početkom aprila ove godine i oktobra 2023. godine je u saradnji sa Inicijativom „IT Subotica 2030“, sa kojom deli zajedničke ideje, radila na uređivanju betonskih žardinjera u centru grada. U akciji su učestvovali i učenici Politehničke škole.
Šta je sledeći projekat, ostaje da vidimo.
A do tada, možda postepeno možemo i sami da se uključimo u njihove aktivnosti ulepšavanja Subotice. Mi, građani, jer – ovo je naš grad.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.