SUBOTICA: PRIKRIVENA DISKRIMINACIJA NAJČEŠĆA KOD PRIPADNIKA ROMSKE NACIONALNE ZAJEDNICE

Problemi međuetničke distance mogu da se prevaziđu zajedničkim aktivnostima i edukacijom kroz obrazovni sistem

Stevan Nikolić, foto: Magločistač

Predsednik Upravnog odbora Edukativnog centra Roma u Subotici Stevan Nikolić rekao je da je u Subotici evidentirano oko 3.000 pripadnika romske nacionalne zajednice, a prema procenama, broj onih koji nisu evidentirani je između 3.000 i 4.500. Prisutne su i migracije ljudi koji odlaze u zemlje Evropske unije ili se vraćaju.

Nikolić je kazao da je najveći broj Roma došao u Suboticu sa Kosova. Najveći broj njih ostvaruje pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, a deca su uključena u obrazovni sistem. On je naveo da je u pripremno-predškolski program uključeno više od 70 dece, osnovnu školu ukupno pohađa 623 dece, od toga je za 253 učenika lokalna samouprava od petog do osmog razreda obezbedila udžbenike. Srednju škole pohađa 23 dece, a fakultet svega dvoje. Romska zajednica ima pedagoške asistente, romsku zdravstvenu medijatorku i romskog koordinatora.

Nikolić: Ne stideti se svog porekla

Prema Nikolićevim rečima, važno je da deca koja krenu u srednje škole zadrže svoj identitet i da se ne stide da kažu da su Romi. U srednjim školama je sredinom meseca realizovan projekat pod nazivom “I ja sam Rom” u cilju da svako dete bez stida može u svom okruženju da kaže da je pripadnik romske nacionalne zajednice, da se ne stidi svog identiteta, svoje kulture i jezika jer je sasvim normalno biti Rom.

“U školama i u društvu ne postoji vidljiva diskriminacija, a protiv skrivene diskriminacije se ne možemo na adekvatan način boriti”, rekao je Nikolić.

On je dodao i da se danas u školama sve češće organizuju različite manifestacije na temu međuetničkog razumevanja i da su to koraci koje institucije treba da pokreću kako bi se deca učila da žive jedni sa drugima.

“Ako govoriimo o tome da li deca idu jedni kod drugih na rođendane, to se razlikuje od škole do škole i od razreda do razreda. Kvalitetno obrazovanje će pripremiti decu da nauče da žive sa drugačijima od sebe”, kazao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, ne postoji velika međuetnička distanca u odnosu na period od pre deset godina kada sva romska deca nisu mogla da uđu u pojedine obrazovne institucije. Nikolić je rekao i da je jedan od najvećih problema u Srbiji zapošljavanje, kao i na koji način zaposliti decu koja su zavšila školu.

“Ovakva deca bi u društvu predstavljala dobar primer i za naredne generacije. U Mađarskoj postoje dobri primeri prakse koji se realizuju kroz socijalne zadruge, međutim, u Srbiji još ne postoji ni Zakon o socijalnim zadrugama”, zaključio je Nikolić.

Banjaku: obrazovan i nezaposlen

Erdžan Bunjaku, foto: Magločistač

Erdžan Bunjaku ima 25 godina i živi u Subotici. Završio je osnovnu i srednju trogodišnju školu, nakon čega je ubrzo završio i četvrti stepen obrazovanja, kao i obuku za nastavnika romskog jezika. Volonter je u Edukativnom centru Roma. U narednom periodu planira da upiše i Višu pedagošku školu u Subotici.

Bunjaku je prošle godine oko mesec i po dana radio u Osnovnoj školi “Sečenji Ištvan” kao nastavnik romskog jezika i predavao učenicima od prvog do osmog razreda, dok je u vrtiću “Mala sirena” i “Zvezdice” radio kao pedagoški asistent od početka maja do početka decembra ove godine. Kako je rekao, imao je dosta pohvala tokom rada, jer voli da radi sa decom i smatra da je svoj posao savesno i dobro obavljao.

Bunjaku je u evidencionom listu Službe za zapošljavanje upisao da je Rom. Iako ga iz Službe nikada nisu kontaktirali zbog posla, on ne smatra da je to zbog toga što je na listiću naznačio svoju nacionalnu pripadnost, već zato što možda nije bilo posla za njega. Dodao je i da će u narednom periodu pokušati da konkuriše za posao, a planira i da napravi sajt koji će se baviti romskim pitanjima u Srbiji.

Što se tiče diskriminacije među mladima, Bunjaku smatra da je skrivena diskriminacija uvek postojala i da će uvek i postojati u Srbiji i da se to odnosi na sve nacionalne zajednice, a ne samo na romsku.

“Takvi primeri prisutni su najčešće u školama gde često postoje nekakva dobacivanja ‘Cigane, Mađaru i slično’. Ja lično nisam imao nikakav problem, ali je na ulicama uvek bilo nekakvih dobacivanja, ali se to vremenom sve više smanjuje u društvu. Jednostavno, ako neko želi da se druži sa vama, družiće se, ako ne, okrenuće glavu”, kazao je Bunjaku.

Marosiuk: Romi su često pravno nevidljiva lica

Foto: Magločistač

Kancelarija Zaštitnika građana Subotice svake godine ima između 250 i 300 predmeta koji se najčešće tiču problema vezanih za pribavljanje ličnih dokumenata, ličnih karata i pasoša pripadnika romske nacionalnosti. Zaštitnik građana Subotice Zlatko Marosiuk rekao je da je većina Roma raseljena sa Kosova, gde je vrlo neuredno vođena dokumentacija, dok se matične knjige nalaze svuda po gradovima i često sadrže i brojne neispravne podatke. Tada nastaju problemi koji treba da se rešavaju.

“Mnogi nisu prijavljeni u knjigu državljanstva, pa se za Rome često kaže da su pravno nevidljiva lica. Bez ličnih dokumenata ljudi ne mogu da se zaposle, ne mogu da naprave prijave o prebivalištu i ne mogu da dobiju socijlnu pomoć”, istakao je Marosiuk.

On je dodao da, osim problema sa nepostojanjem ličnih dokumenata, veliki broj Roma je funkcionalno nepismeno. Prema njegovim rečima, kancelarija gradskog ombudsmana prva je u Srbiji koja je, u skladu sa Zakonom o vanparničnom postupku, počela da se bavi rešavanjem problema pravno nevidljivih lica. Marosiuk je kazao da je najviše bila zastupljena prikrivena diskriminacija romske dece prilikom upisa u pojedine subotičke osnovne škole, zatim prisutan je i slučaj deteta koje ima Daunov sindrom.

“Dete živi sa ocem koji godinama ne uspeva da ostvari pravo na dodatnu uvećanu tuđu negu za svoju desetogodišnju devojčicu”, rekao je Marosiuk.

On je ocenio da su pojedina deca potpuno distancirana jedna od drugih i da je to greška u obrazovnom sistemu, a da je problem prisutan u svim nacionalnim zajednicama.

“Međuetnička distanca je problem koji se javlja ne samo u slučaju romske zajednice nego kod svih nacionalnih zajednica i to predstavlja jedan od nedostataka našeg obrazovnog sistema”, kazao je Marosiuk.

Kancelarija ombudsmana je nedavno organizovala učeničku medijaciju u trećim i četvrtim razredima Gimnazije “Svetozar Marković” u kojoj se nastava odvija na tri jezika.

“Nakon završenih aktivnosti pitao sam učenike da li je ovo redovna zajednička aktivnost koju učenici imaju, na šta je jedan od učenika odgovorio da je ’za četiri godine ovo bila prva zajednička aktivnost’, što smatram daje poražavajuće”, rekao je Marosiuk.

On je ukazao i na to da getoizacija među nacionalnim zajednicama nije vidljiva samo u školi, nego i po kafićima i zbog toga se mnoga deca ne druže sa drugom decom, pripadnicima drugih nacionalnih zajednica.

“Problem međuetničke distance može da se prevaziđe kroz obrazovanje, zajedničke aktivnosti i kroz zajedničku saradnju nacionalnih saveta”, zaključio je Marosiuk.

Ivanišević: Izlazak iz začaranog kruga siromaštva je u obrazovanju

Nenad Ivanišević, foto: Magločistač

Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević rekao je da bi u narednom periodu osnov za ostvarivanje novčane pomoći za Rome trebalo da se definiše tako da osnovne škole i Centar za socijalni rad svakog meseca izdaju potvrdu o tome da dete pohađa osnovnu školu.

“Upravo ćemo tako obezbediti da što veći broj romske dece završi osnovnu školu, a da onda pratimo upis u srednje škole”, rekao je Ivanišević.

On je kazao da Nacrt strategije za socijalno uključivanje Roma u Srbiji za period od 2015. do 2025. godine obuhvata predložene mere i aktivnosti za unapređenje položaja ove nacionalne zajednice u obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvenoj zaštiti, stanovanju i socijalnoj zaštiti.

“Suštinski korisnici Strategije su građani romske nacionalnosti, ali ne treba zanemariti činjenicu da se strateškim merama stvara prostor za postepeno, sigurno i trajno eliminisanje društvene nejednakosti i siromaštva”, rekao je Ivanišević.

Natalija Jakovljević (Magločistač)

Tekst “Subotica: Prikrivena diskriminacija najčešća kod pripadnika romske nacionalne zajenice” nastao je u okviru projekta “Multietnička distanca u uslovima društveno-ekonomske krize”, koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana “Centar građanskih vrednosti” i redakcija portala “Magločistač”. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.

[clear]