SUBOTICA PLAĆA 7,9 MILIONA EVRA ZA VOJNE OBJEKTE KOJE NE KORISTI

Jedna od čestih tema u proteklim mesecima bilo je vraćanje obaveznog služenja vojske u Srbiji. U odnosu na period kada je vojska bila obavezna, deo vojnih objekata je u lošem stanju, a deo prodat. Subotica je tako kupila četiri vojne nekretnine, ali ih još ne koristi niti im je odredila funkciju

[divide icon=”circle” width=”medium”]

Piše: Natalija Jakovljević Ivanić; Mentor: Dino Jahić

Dom vojske, foto: Natalija Jakovljević Ivanić

Zapuštena fasada i izlomljen prilazni pločnik samo su neka od oštećenja na oronulom Domu vojske u samom centru Subotice. Sa dela fasade koji gleda prema gradskom korzou pre nekoliko godina uklanjani su grafiti ali je sada ponovo išaran sprejom.

Nekada su u ovaj objekat osim vojnika dolazili i građani jer su u prizemlju bili restoran i kuglana, a postojale su i sale za rekreaciju. Potom je godinama bio prazan, da bi ga u novembru 2015. godine grad za 3,1 milion evra kupio od Direkcije za imovinu.

Od tada ovaj prostor nije korišten a javnost nema informacije kakva će mu biti namena. Isti je slučaj sa još tri nekretnine koje je grad od vojske kupio u proteklih šest godina.

Vlada Srbije usvojila je plan raspolaganja nepokretnostima koje nisu neophodne za funkcionisanje vojske još 2006. godine, a 2011. godine prednost u kupovini je data lokalnim samoupravama.

Još pre toga, u februaru 2010. godine, gradske vlasti su 1,8 miliona evra platile kasarnu Petar Drapšin i poligon Radanovac. U 2015. godini, osim Doma vojske, Subotica je otkupila i kasarnu Kosta Nađ, za oko 3 miliona evra.

Obe kasarne i poligon se nalaze na putu koji povezuje Suboticu i Palić. Njihove fasade su propale, krovovi i kapije zarđali, a dvorišta obrasla korovom.

Subotica se vojsci obavezala na plaćanje ukupno 7,9 miliona evra. Kasarna Petar Drapšin i poligon Radanovac su otplaćeni, dok je u sredinom novembra 2016. godine grad vojsci dugovao još 5,37 miliona evra.

Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban nije pristao na razgovor, niti je odgovorio na pitanja o ovoj temi.

Šta je sve kupljeno

Kasarna Petar Drapšin, foto: Natalija Jakovljević Ivanić

Grad Subotica je krajem februara 2010. godine od Ministarstva odbrane za 1,8 miliona evra kupio vojni kompleks Petar Drapšin (Druga kasarna) i poligon Radanovac. Gradu su prenesena prava korišćenja, a rok za otplatu je bio 120 dana od dana potpisivanja ugovora.

Novac za kupovinu obezbeđen je kreditom koji je Subotica u junu 2010. godine podigla od KBC banke (sada Telenor banka) na iznos od 2,16 miliona evra. Kredit je povučen u dve tranše: u junu 2010. godine za kupovinu zemljišta i vojnih objekata od države, a u septembru za infrastrukturno opremanje pribavljene vojne imovine. Rok za vraćanje kredita je 24. jun 2017. godine.

Sledeća kupovina dogodila se krajem oktobra 2015. godine. Grad je od države, odnosno, od Ministarstva odbrane, preuzeo kasarnu Kosta Nađ sa zemljištem ukupne površine devet hektara, za iznos od oko 3 miliona evra, sa rokom otplate od pet godina.

Nakon potpisivanja, Grad je vojsci platio 82 hiljade evra, a ostatak je podeljen na mesečne rate. Do 16. novembra 2016. godine otplaćeno je nešto više od 462 hiljade evra.

Prema ugovoru između Ministarstva odbrane i grada Subotice, treći objekat – Dom vojske, otkupljen je krajem novembra 2015. godine, za 3,1 milion evra, koje je trebalo platiti u narednih pet godina. Ponovo je dato 82 hiljade evra, a ostatak je planiran u ratama. Do 16. novembra 2016. godine otplaćeno je 305,4 hiljada evra.

Mediji su naveli kako je Grad u oktobru 2016. godine tražio da se period otplate vojsci produži.

„Zaista smo bili u Ministarstvu odbrane, da sagledamo mogućnosti prolongiranja rokova koji su trenutnim ugovorima definisani, u smislu da te rokove produžimo i da jednostavno olakšamo sebi izmirenje obaveza sa jedne strane, a sa druge strane da ne dođemo u situaciju, ni mi, a i Ministarstvo, da se ta imovina mora vratiti“, objasnila je u oktobru 2016. godine za Radio-televiziju Vojvodine Dubravka Rodić iz gradskog Sekretarijata za finansije.

Čiji su objekti

U februaru 2013. godine iz kabineta tadašnjeg gradonačelnika Modesta Dulića (Demokratska stranka) je saopšteno da su proverom podataka u Istorijskom arhivu grada Subotice pronađeni dokumenti koji dokazuju da je grad finansirao izgradnju kasarne Kosta Nađ na sopstvenom zemljištu. Dulić je tada rekao da će Subotica zatražiti da se kompleks ove kasarne bez naknade vrati gradu. Nije spominjao prva dva objekta, od kojih je kasarna Petar Drapšin kupljena u vreme dok je njegova stranka bila na vlasti.

[quote color=”#000000″ bgcolor=”#ededed” bcolor=”#af2424″]

Prodaja dela zemljišta

Krajem avgusta 2012. godine grad je potpisao ugovor o otuđenju neizgrađenog građevinskog zemljišta sa Javnim preduzećem Privredno-tehnološki parkovi Subotica i firmom Tyrolian Real Estate iz Beograda. Ovoj firmi je tako pripao deo placa oko kasarne Petar Drapšin, a cena je bila 1,28 miliona evra. Veći deo ovog prostora kasnije je prodat preduzeću Immofinanz Services. Danas na tom prostoru nema izgrađenih objekata.

[/quote]

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je imao uvid u dokumentaciju iz vremena pre Drugog svetskog rata, u posedu subotičkog istoričara Mirka Grlice i Istorijskog arhiva, iz kojih se vidi da su tadašnji vojni objekti u Subotici građeni iz gradskih sredstava.

Kasarna Kosta Nađ, foto: Natalija Jakovljević Ivanić

U jednom dokumentu Vojno socijalnog odelenja Grada Subotice navodi se da su “sve kasarne i svi objekti na teritoriji grada, koje poseduju vojna nadleštva i vojska, originalna i lična svojina Opštine Subotice, jer ih je ona iz vlastitih sredstava podigla”.

Grad je na kraju kupio kasarnu Kosta Nađ a ugovor je potpisao tadašnji gradonačelnik Jene Maglai (Savez vojvođanskih Mađara – SVM).

Za razliku od Subotice, Senta je deo kasarne 11. novembar dobila na osnovu prenosa prava svojine, bez naknade.

Iz Ministarstva odbrane navode da je ugovor sa opštinom Senta iz aprila 2012. godine pravna posledica ugovora o poklonu zemljišta i svih podignutih objekata iz 1933. godine između Sente, Ministarstva vojske i mornarice Kraljevine Jugoslavije. Za nepokretnosti u Subotici ne raspolažu sličnim ugovorima.

Prema odgovoru Ministarstva odbrane CINS-u, objekti su pre potpisivanja ugovora sa Suboticom, bili u vlasništvu države, a Ministarstvo je bilo korisnik. Sva dokumentacija o tome je predata gradu. Dodaju da je novac od kupovine iskorišten za podsticanje i funkcionisanje sistema odbrane i poboljšanje materijalnog položaja vojske.

Kada je Subotica otkupila kasarnu Kosta Nađ, bivši ministar odbrane Bratislav Gašić rekao je da želi da ohrabri sve lokalne samouprave da uđu u ovaj proces, dodajući da se vojni objekti neće moći uzimati bez nadoknade.

“Nama u vojsci su potrebna ta sredstva da bi mogli da idemo u modernizaciju Vojske Srbije i da rešimo socijalni status pripadnika Vojske”, rekao je Gašić.

Godinama bez rešenja

Bivši gradonačelnici Subotice su proteklih godina imali različite izjave o tome u koje namene će se koristiti vojni objekti: za izgradnju visokoškolskih ustanova, Omladinskog centra, povećanje prostora Istorijskog arhiva, obezbeđenje prostora za Narodnu kuhinju Crvenog krsta, probe glumaca Narodnog pozorišta, itd. Govorilo se i da bi deo nepokretnosti trebalo da se komercijalizuje i da se otvore nova radna mesta. Međutim, do sada nijedno od tih rešenja nije realizovano.

Ni vlast koju od juna 2016. godine predvode SVM i Srpska napredna stranka (SNS) za sada nije javnosti predočila rešenja za vojne objekte koji zjape prazni i propadaju.

Gradske institucije nisu odgovorile na upite CINS-ove saradnice o nameni ovih prostora.

Gradska uprava je 24. februara 2017. godine raspisala javnu nabavku za fizičko obezbeđenje kasarni Kosta Nađ i Petar Drapšin, te za poligon Radanovac.

 
(Magločistač, CINS)

Natalija Jakovljević Ivanić je polaznica CINS-ovog treninga u okviru projekta „Prove & Improve: Investigating Rule of Law in Serbia“. Tekst je proizveden u okviru granta koji finansira Evropska unija, dodeljenog u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost CINS-a i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.

[clear]