Omladinska radnica Žofija Hulo: Mladi navikli da imaju televizor, laptop, mobilni telefon i da ne treba nigde da idu

Mladi u Subotici su danas znatno pasivniji, pa je za njihovo animiranje da se odazovu pozivu na razna omladinska dešavanja, osim kreiranja onlajn poziva, potrebna i ozbiljna marketinška strategija. Tokom, ali i po okončanju epidemije korona virusa se, naime, sve prebacilo u onlajn sferu zbog čega je teško motivisati mlade da budu proaktivni, a što je u mentalnom smislu veoma nezdravo, izjavila je za Magločistač omladinska radnica Omladinskog kluba „Kerulj be” iz Subotice, Žofija Hulo.

„Navikli su da imaju kući televizor, laptop, mobilni telefon i ne treba nigde da idu jer mogu i kući da slušaju onlajn predavanja, a zapravo to nije zdravo, jer je čovek društveno biće”, ističe ona.

S druge strane, preka je potreba da se mladi druže i uživo jer u suprotnom, upozorava Hulo, vrlo lako mogu da se okrenu različitim oblicima depresije:

„U takvim situacijama naša razmišljanja postaju negativna, a emocije nas bacaju dole, zbog toga treba da se uživo družimo i razmenjujemo mišljenja. To je jako bitno. Ne znam kako ćemo to moći da promenimo, ali ćemo se potruditi”.

Trendovi se brzo menjaju

Prema njenoj oceni, trendovi među mladima se menjaju jako brzo i potrebno ih je pratiti da bi znali šta je ono što njih zanima i na koji način mladi treba da se pozivaju na pojedina dešavanja.

„Na osnovu mog iskustva, osim onlajn poziva, potrebna je ozbiljna marketinška kampanja, plakati, a taj posao treba da rade mladi koji su obrazovani upravo za to. Neophodna su stalna istraživanja o tome šta mlade zanima oko nas i kakve programe da im ponudimo. Među omladinom se jako brzo menjaju trendovi. Kako se oblačimo, koji TikTok video ili serija je sada u trendu, koji telefon je aktuelan…”, ističe Hulo.

Takođe, i na mrežama se sve ubrzano menja – ima previše informacija, reklama, medijskih članaka, sve treba dodatno sponzorisati da bi bilo vidljivije mlađim generacijama.

„I ovo je jako strašno jer su dešavanja jako bitna, ali od svih tih informacija onlajn, još je bitnije da se uživo nađemo jer sva ta dešavanja ne dobiju toliko mesta da bi svima bila vidljiva”, ocenjuje Hulo, dodajući da uz sve to omladinski radnici danas treba da lobiraju i po školama, da organizovano pozivaju mlade.

Potrebna finansijska pomoć grada i države

Osim gore navednih aktivnosti koje se podrazumevanju, od kreiranja programa, njihovog organizovanja, privlačenja mladih, potrebno je baviti se i time gde će ti programi biti održavani, ali i da se obezbede sredstva za njihovu realizaciju za šta je potrebna i pomoć grada i države.

„Ako bi nam država obezbedila i određena sredstva, lakše bismo mogli da organizujemo programe koji su potrebni, a imali bismo više vremena da se bavimo načinima na koje da pozivamo mlade”, kaže Hulo.

Danas više nije dovoljno da se objavi jedan Fejsbuk event tj. događaj, dodaje, nego objava mora i da se sponzoriše na svim društvenim mrežama na kojima su prisutni mladi, na Instagramu, TikToku.

„Posle, kada već jedna ekipa mladih jednom dođe u neki prostor i naviknu na jedno mesto, a za to trebaju godine, onda je svejedno kakva dešavanja pravite, oni će da dođu jer je bitan prostor, da se oni dobro osećaju u njemu”, objašnjava Hulo.