Prihvatni centar u Subotici, foto: NJ/Magločistač
Pojedine ustanove imaju koristi od milionskih donacija koje dobijaju od stranih donatora za pomoć izbeglicama i migrantima, dok same izbeglice ponekad nemaju direktnu korist od te pomoći
[divide icon=”circle” width=”medium”]
Migranti na otvorenom u blizini Subotice, foto: NJ/Magločistač
Novoizgrađene objekte namenjene migrantima, poput ambulante, smeštaja za maloletne migrante bez pratnje, pretežno koristi domaće stanovništvo ili se uopšte i ne upotrebljavaju.
Sa druge strane, migranti su smešteni u neuslovnim kampovima i tranzitnim centrima širom Srbije ili borave na otvorenom, u strahu od registracije i eventualnog povratka u centre.
Osim Tranzitnog centra, objekti u Subotici namenjeni izbeglicama čiju izgradnju i rekonstrukciju su finansirali strani donatori, ili nisu dostupni izbeglicama, ili nisu u funkciji, pokazuje istraživanje BIRN-a.
U centrima je smešteno oko 4.100 ljudi, dok oko 1.000 ljudi boravi van sistema, na otvorenom ili u pograničnom pojasu pokušavajući da se smeste u napuštenim salašima, vikendicama i kućama ili improvizovanom smeštaju.
Razgovarajući sa mingrantima u kampu saznajemo da su oni zadovoljni onim što im se daje, ali da je njihova glavna briga kako da se što pre domognu zacrtanog krajnjeg odredišta – bilo koje države na zapadu Evrope.
Dom zdravlja prazan
Iako je preko projekata namenjenih pomoći izbeglicama u dispanzer za žene i decu subotičkog Doma zdravlja uloženo više od 100.000 evra, zanemarljiv je broj izbeglica koje su se lečile u njemu.
Organizacija HELP iz Beograda finansirala je 2016. godine radove na zameni prozora i vrata u Dispanzeru za žene i decu u vrednosti od 76.000 evra. Sredstva su obezbeđena preko projekta “Stabilizacija zdravstvenog stanja migranata/izbeglica i lokalnog stanovništva” koji je podržala Vlada Nemačke.
U odgovoru na pitanje BIRN-a koliko je izbeglica koristilo ovaj objekat, iz Doma zdravlja je dostavljena dokumentacija iz koje se vidi da je broj ambulanto lečenih izbeglica veoma mali – troje mesečno u 2017. godini.
Na ovom objektu zamenjen je i krov, što je finansirala Ambasada Japana sa 38.435 evra.
A u odgovoru na pitanja BIRN-a u lokalnoj samoupravi u Subotici navode da je i ovo projekat pomoći izbeglicama.
Ambulanta
Migranti na otvorenom u blizini Subotice, foto: NJ/Magločistač
Dok je Dom zdravlja i bio dostupan izbeglicama, to se ne može reći za novi blok ambulante u Kumičićevoj ulici u Subotici, u koju je uloženo više od 65.000 evra, a koja još nije ni otvorena iako je još 2017. godine bilo organizovano svečano otvaranje.
Nemačka humanitarna organizacija ASB je za rekonstrukciju tog objekta obezbedila 63.211 evra i 340.121 dinara.
Na pitanje BIRN-a koliko je izbeglica do sada pregledano i lečeno u novoizgrađenom bloku, u Domu zdravlja kažu da kako objekat nije dobio upotrebnu dozvolu, saglasnost sanitarnog i zdravstvenog inspektora, te stoga u ovom delu objekta nije ni započeto obavljanje zdravstvene delatnosti.
„Prema našem nezvaničnom saznanju tehnički prijem dograđenog objekta i dobijanje upotrebne dozvole je u toku, nakon čega će se izvršiti prenos prava korišćenja Domu zdravlja Subotica, potom slede izdavanje saglasnosti sanitarnog i zdravstvenog inspektora”, navodi se u odgovoru.
[quote color=”#000000″ bgcolor=”#e8e8e8″ bcolor=”#b72a2a”]
Ko je sve pomagao
Pored toga što je renoviran, Dom zdravlja je od 2015. godine do danas dobio i donacije u vidu medicinske opreme. Tako su od HELP-a iz Beograda, osim finansiranja radova na zameni prozora i vrata u Dispanzeru za žene i decu u ulici Đure Đakovića, dobili i portabl ultra-zvučni aparat vredan 10.800 evra, kao i opremu za ambulantno vozilo u vrednosti od gotovo 1,2 miliona dinara. HELP iz Bona je donirao polovno vozilo u vrednosti od 15.000 evra, od organizacije FOR UNOPS dobili su sanitetsko vozilo u vrednosti od 43.000 dolara, dok im je IDC ustupio ambulantno vozilo koje je vraćeno 20. septembra 2017. godine. Fondacija “Ana i Vlade Divac” donirala je Domu zdravlja dva EKG aparata u vrednosti od 320.000 dinara.
Za ove donacije se može reći da su bile na raspolaganju izbeglicama, s obzirom da je u prvih sedam meseci 2015. godine i tokom 2017. godine (za koje su nam dostupni izveštaji) obavljeno 198 terenskih intervencija i 99 ambulantnih transporta.
[/quote]
Foto: NJ/Magločistač
Dom za decu
Pored ambulante u Kumičićevoj ulici, nije otvoreno ni prihvatilište za maloletne migrante u Domu Kolevka, u čiju izgradnju je uloženo 24 miliona dinara Švajcarske agencije za razvoj i saradnju.
Od njegove izgradnje krajem novembra 2016. godine do kraja februara 2018. godine u objektu nije bio smešten ni jedan maloletni migrant, jer ustanovi Kolevka još uvek nije upućen ni jedan zahtev za smeštaj.
„Legalizacija objekta je u toku i mi ne možemo da prihvatamo maloletne migrante bez pravnog osnova i odobrenja nadležnih organa”, navodi se u odgovoru Kolevke.
„Mi kao ustanova imamo samo benefit, jer smo dobili novi objekat koji, kada prođe migrantska kriza, možemo koristiti za smeštaj naših korisnika”, zaključuju u ovoj ustanovi.
Međutim, ni ovaj objekat još uvek nije prošao tehnički prijem.
„U toku je priprema potrebne dokumentacije za dobijanje tehničkog prijema”, navode u Kolevci.
Centar za socijalni rad
Foto: NJ/Magločistač
Koliko je izbeglica koristilo obnovljeni objekat Centra za socijalni rad (CSR) još uvek nema podataka.
„Zahvaljujući” migrantskoj krizi, ova ustanova dobila je rekonstrukciju dela Centra i novo odeljenje za pomoć ženama žrtvama porodičnog nasilja.
Obnovu i otvaranje novog odeljenja podržali su Američka agencija za razvoj (USAID) i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije.
Osim toga, CSR je aplicirao kod UNICEF-a sa projektom kojim su četiri socijalna radnika bila angažovana za rad na terenu sa migrantima koji je ova organizacija finansirala sa oko dva miliona dinara od novembra 2016. do avgusta 2017. godine.
Takođe, u ovoj ustanovi angažovano je 12 „voditelja slučaja” za obezbeđenje zaštite maloletnih migranata bez pratnje odraslih i pružanje podrške porodicama sa maloletnom decom, ali se u odgovoru na pitanja BIRN-a ne navodi koliko je dece, odnosno porodica bilo obuhvaćeno ovim projektom. U Centru navode da su od 2015. godine do avgusta 2017. godine „ostvarili kontakte” sa 4.320 migranata.
Novac za Suboticu
Foto: NJ/Magločistač
Komesarijat za izbeglice i migracije nadoknadio je troškove Grada Subotice od 2015. do 2017. godine u ukupnom iznosu od nešto više od 2,6 miliona dinara, što se odnosi na troškove prevoza, vodovoda i kanalizacije i čišćenja, kao i dotaciju Crvenom Krstu.
Nakon potpisanog memoranduma o saradnji 2015. godine sa nemačkom humanitarnom organizacijom ASB, Grad Subotica je sa ovom organizacijom potpisao ukupno sedam ugovora o donacijama ili finansiranju projekata vrednosti 5.255.030 dinara i 241.727 evra.
Pet projekata odnosi se na Prihvatni centar za migrante, dok se dva odnose na rekonstrukciju ambulante u Kumičićevoj. ASB je za renoviranje, izgradnju, opremanje i prateću infrastrukturu Prihvatnog centra ukupno obezbedio 4.014.909.8 dinara i 178.516 evra.
Kroz taj centar do 22. februara prošlo više od 10.000 izbeglica, od čega je svega 215 zatražilo azil u Srbiji.
Prosečno vreme zadržavanja u Subotici je 38 dana. Troškovi funkcionisanja centra u Subotici tokom tog perioda iznosili su nešto više 11,5 miliona dinara.
Od ukupno 503 dece školskog uzrasta koja su se nalazila u centrima 95 odsto je dobilo mogućnost da ide u školu u ovoj školskoj godini.
Osamdeset troje učenika je dobilo mogućnost da ide na nastavu u samim centrima.
Ministarstvo je rasporedilo 2.188 paketa školskih torbi i pribora koje je obezbedio UNICEF, što znači da je podeljeno je četiri puta više paketa pribora u odnosu na broj dece izbeglica.
Pored ASB, Grad Subotica realizovao je i dva ugovora sa Fondacijom “Ana i Vlade Divac” i USAID-om u okviru koga je donirano nešto više od 930.000 dinara za opremu Narodne kuhinje Crvenog krsta u Subotici, kao i skoro milion dinara za opremu Gradskoj čistoći i Zoološkom vrtu na Paliću.
Tako je kao “podrška u odgovoru na izbegličku krizu”, pored računarske opreme, Gradska uprava dobila jednu muljnu i dve pumpe za vodu, “Čistoća” je dobila jedan agregat, dok je Zoološki vrt dobio osam leđnih motornih prskalica.
[quote color=”#000000″ bgcolor=”#e8e8e8″ bcolor=”#b72a2a”]
Broj migranata
U toku 2017. godine, 6.199 stranaca je registrovano u Srbiji u skladu sa Zakonom o azilu, odnosno oni su dobili potvrdu koju izdaju ovlašćeni predstavnici MUP-a, da su izrazili nameru da traže azil. Najviše je bilo Avganistanaca (2.483), zatim Iračana (1.177), Pakistanaca (1.091), Iranaca (488) i Sirijaca (370). Broj formalno podnetih zahteva tokom prošle godine iznosi 236 i to je mnogo realni pokazatelj trendova u smislu želje za traženjem azila u Srbiji, kažu u Humanitarnom centru za integraciju i toleranciju (HCIT).
[/quote]
Situacija u Centru Subotica
Direktor Centra za pomoć tražiocima azila Radoš Đurović potvrdio je za BIRN da je u centrima smešteno oko 4.100 ljudi, ada oko 1.000 ljudi boravi van sistema, na otvorenom ili u pograničnom pojasu, pokušavajući da se smeste u napuštenim salašima, vikendicama, kućama ili improvizovanom smeštaju.
Prema njegovim rečima, uslovi u centrima su različiti, negde su korektni, negde nema dovoljno mesta, humanitarne pomoći i hrane, dok je tretman izbeglica u centrima u uglavnom vrlo loš.
„Izbeglice se doživljavaju kao uljezi, kao nepoželjni, kao da sistem nije napravljen za njih već protiv njih. Međutim, migranti koji su uključeni u sistem imaju svakodnevni pristup obrocima, često se žale da im obroci nisu dovoljni, i smeštaj na toplom, pristup kupatilima i osnovnoj higijeni”, smatra Đurović.
Kada je reč o Prihvatnom centru u Subotici, Đurović navodi da dobijaju različite informacije o higijenskim uslovima, odnosno jedan broj lica navodi da su uslovi veoma loši, da su prostorije prljave, a manji broj lica navodi da je higijena prostora i kupatila stvar lične odgovornosti i obaveze koje oni imaju da samostalno održavaju prostor.
„U tako malom centru, izgrađenom odmah pored zagađenih voda, kompletni uslovi života ne odgovaraju uslovima u kojima bi trebalo smeštati izbeglice i migrante. Takođe, u kampovima postoji velika potreba za toplom odećom i obućom, za decu i odrasle, kao i potreba za dečjim kolicama”, kaže Đurović.
Predstavnik Komesarijata za izbeglice u Prihvatnom centru u Subotici kaže za BIRN da u kampu trenutno boravi 69 lica.
Kapacitet je 109 kreveta. Najviše ljudi je iz Avganistana, Iraka, Pakistana, Sirije i jedan iz Indije.
Ima 20-tak muškaraca, 30-ro dece, od čega 15-ak do sedam godina, 10 od 7 do 14 godina i nekoliko njih do 18 godina starosti. Prosek zadržavanja u kampu je od jednog dana do više nedelja.
Mađarska trenutno propušta 10 ljudi nedeljno. Počelo je sa 30 na jednom graničnom prelazu, 30 na drugom. Pa je smanjeno na 20, pa na 15, pa na 10, a sada na pet.
Tako da je otprilike to jedan čovek dnevno u toku radne nedelje. Puštaju različite kategorije ljudi, kažu u Komesarijatu.
„Uslovi u kampu su i više nego dobri. Imaju tri obroka na dan. Imaju grejanje, toplu vodu non-stop, internet, raznorazne aktivnosti“, navodi predstavnik Komesarijata za izbeglice.
Poslednja stanica
Mahmud, 55 godina, iz Irana. foto: NJ/Magločistač
Mahmud iz Irana ima 55 godina i, kako kaže za BIRN, pet meseci boravi u Prihvatnom centru u Subotici.
„Nije dobro, ali nije ni loše”, tako opisuje situaciju u kampu.
Išao je od Irana preko Turske, Grčke i Makedonije do Srbije. Cilj mu je Austrija, pošto ima porodicu u toj zemlji. Njegova ujna je već 50 godina tamo, u Gracu. Novac nije razlog zbog čega se odlučio da napusti Iran, njegova žena je učiteljica, dok je on vozač kamiona.
„Ukoliko se vratim u Iran – gotov sam”, kaže Mahmud, ali ne želi da otkrije konkretne razloge sukoba s tamošnjim vlastima.
Naser, četrnaestogodišnjak iz Avganistana je 18 meseci sa svojom sedmočlanom porodicom u Srbiji, a od toga je tri meseca u centru u Subotici.
Pešačili su iz Irana do Turske, odatle su brodom prešli u Grčku, nakon čega su ponovo pešačili do Srbije. Od polaska iz Irana prošlo je više od dve godine.
„Dok još nisam bio rođen moja porodica je odlučila da dođe u Iran zbog rata i mnogih drugih problema u Avganistanu. Kada su došli onda sam ja rođen. Nekoliko godina kasnije sam krenuo u školu, ali su mi zapretili da ću nakon školovanja morati da se vratim u Avganistan. Pored toga, nismo imali ni dokumenta, moj otac nije mogao da dobije dokumenta potrebna za rad, svakodnevno smo imali probleme sa policijom. Imali smo i drugih problema jer su nas podstrekivali da se borimo u ime naše vere. U Iranu uzimaju Avganistance za borce u nečemu poput ISIL”, svedoči mladi Naser.
Naser, 14 godina, iz Avganistana, foto: NJ/Magločistač
Sada su nadomak Evropske unije, ali im raspoloženje kvari dugo čekanje. Tvrdi da mu u kampu nije obezbeđeno obrazovanje, već da su obrazovne aktivnosti prvenstveno namenjene najmlađima.
„Kada budem u Nemačkoj voleo bih da idem u školu, da napredujem i studiram i nakon toga, jednog dana, ako bude Božija volja, da budem kompjuterski programer. Videćemo. Do tada čekamo ovde“, zaključuje Naser.
Adnan iz Pakistana oko dva meseca boravi u napuštenim objektima kod Horgoša. Još uvek nije pokušao da pređe granicu, ali zna šta ga očekuje.
„Iza nas je dug period, ali ne odustajemo od naših ambicija. Nastavićemo da pokušavamo (da pređu granicu) jer je vreme sada dobro. Planiramo da idemo u Italiju gde je moja porodica, tačnije moj brat, ujak i njegova porodica, dok su moj otac i majka, još jedan brat i sestra i dalje u Pakistanu. U mojoj zemlji imam političkih problema, zbog sukoba stranaka“, kaže Adnan.
Upitan da li se oseća razočarano zbog trenutnog položaja kaže da – ne.
„Ovo mesto nam je u redu. Srećni smo sada ovde, u ovom momentu. Imamo sve što nam je potrebno“, kaže on.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta koji finansira Britanska ambasada u Beogradu. Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove donatora.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.