Stres, depresija i anksioznost u trudnoći: Problem nastupa kada se pomoć ne zatraži na vreme

Adekvatna psihološka podrška tokom trudnoće je od izuzetnog značaja za sve žene, a ne samo one koje se bore sa povišenim stresom, depresijom ili anksioznošću, stoga stručnjaci smatraju da je veoma važno da žene znaju da na nju mogu i treba da računaju.

Psihološkinja i urednica roditeljskog portala Bebac.com, Jasmina Mihnjak, ističe da je trudnoća izuzetno važna faza u životu svake žene, jer ona sa sobom pored mnoštva lepih trenutaka nosi i burne emocije, stres i razdražljivost:

„Kod jednog broja žena u trudnoći se pojavljuje i ozbiljnije stanje u vidu depresije i/ili anksioznosti. Najčešće se ovakva stanja dijagnostikuju nakon porođaja i tada govorimo o postporođajnoj depresiji. Manje je poznatoda se zapravo prvi simptomi često manifestuju još tokom trudnoće, ali se teže prepoznaju“, ističe Mihnjak.

Postporođajna depresija se najčešće javlja u prvih nekoliko nedelja ili meseci nakon porođaja, a može varirati od blage, prolazne tuge do intenzivne depresije koja taje znatno duže i zahteva adekvatno lečenje.

Kada je neophodno javiti se stručnjaku

„Stručnjaku se treba javiti onda kada žena oseti neraspoloženje, razdražljivost i intenzivnu tugu koja traje kontinuirano, dugo i ne prestaje; ako uobičajene stvari koje je raduju prestanu da je zanimaju; ako gubi apetit i ne može da spava ili se prejeda i dugo spava; ako je preplavljuje osećanje straha; tresu joj se ruke; ne sme da ostane sama sa bebom; razmišlja da naudi sebi, bebi ili drugima; ne može da kontroliše bes i ponašanje koje iz njega proizilazi; udaljava se od partnera, bliskih ljudi, prijatelja; ima problem sa koncentracijom i pamćenjem; ima česte vrtoglavice i migrene; oseća da joj trnu delovi tela; oseća nemir, potištenost i često plače… i svi ovi navedeni simptomi odnose se na depresiju i anksioznost koje se neretko javljaju i udruženo u vidu mešovitog anksiozno-depresivnog poremećaja“, kaže Mihnjak.

Ona takođe savetuje da se žene prvo jave stručnjaku sa kojim već imaju kontakt, odnosno ginekologu ili lekaru opšte prakse, a nakon porođaja patronažnoj sestri. To su stručne osobe koje spram simptoma i dodatnih analiza trudnicu mogu uputiti dalje kod psihologa ili psihijatra ukoliko je potrebno.

U svakom slučaju, stručnjaci smatraju da je od izuzetne važnosti da se pregled ne odlaže i da novac nije prepreka za to, jer delotvorna pomoć – koju pokriva zdravstveno osiguranje – postoji, i ne treba se ustručavati da se ona i zatraži.

Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ pokrenula je 2021. besplatnu telefonsku SOS liniju za psihološku podršku ženama u toku trudnoće i nakon porođaja, a pomoć se može dobiti pozivom na broj 0800 309 309, odabirom opcije 4. Linija je otvorena 24 sata, svih sedam dana u nedelji.

Depresija u trudnoći i nakon porođaja može pogoditi bilo koju ženu bez obzira na godine, status, uslove u kojima živi i slično, navodi Mihnjak:

„Najčešće je u pitanju kombinacija različitih faktora koji dovedu do depresije. Tu su, pre svega, hormonske promene u mozgu i genetska predispozicija, takođe i određeni spoljašnji faktori koji mogu uticati na raspoloženje i psihičko zdravlje žene. Zdravstvena stanja koja su ugrožavajuća za mamu ili bebu, kao i neplanirana trudnoća, pobačaji u prošlosti, negativna iskustva sa prethodnom trudnoćom ili porođajem svakako značajno utiču na razvoj depresije tokom trudnoće i nakon porođaja“.

Sigurna prevencija da do razvoja ovih oblika psihičkih poteškoća neće doći ne postoji, ističe Mihnjak, ali od velikog značaja i te kako može biti dobra priprema i pametno planiranje porodice:

„Važan je izbor partnera, kao i faza pre trudnoće u kojoj partneri međusobno usklađuju i razmenjuju svoje potrebe, komunikaciju, želje, vrednosti… Planiranje trudnoće znači i sprečavanje da dođe do neželjene trudnoće, ali i pojačanu brigu o zdravlju uz dodatni unos vitamina, folne kiseline, preglede. To su sve, naravno, idealni uslovi koji su u praksi izuzetno retki. Kada već dođe do trudnoće, svaka žena bi pre svega trebala da zna da su najrazličitije emocije tokom trudnoće normalne, da se ne plaše svojih emocija, da razgovaraju otvoreno, pre svega sa svojim partnerom i sa drugim bliskim osobama“, kaže Mihnjak i dodaje da uz to zahteve okruženja treba staviti po strani, što je u praksi izuzetno teško, jer se od žena očekuje da u tom periodu budu najsrećnije na svetu, a dešava se da baš taj period bude težak i propraćen suzama.

A kada kriza nastupi, najvažnije je priznati sebi da nismo dobro i ne kriviti sebe za to:

„Svakoj, ali baš svakoj ženi to može da se desi. A može i muškarcu. Očevi se takođe suočavaju sa strahovima, depresijom, anksioznošću kada dobiju dete, ali se o tome vrlo retko govori. O svojim osećanjima treba razgovarati, idealno sa partnerom, a ako ne – onda sa nekom drugom bliskom osobom u koju imamo poverenja“.

Podrška je pola zdravlja

U Srbiji je upravo iz potrebe za takvom vrstom podrške izrasla i sve češća praksa angažovanja dule, osobe koja je zadužena da pruži emotivnu, fizičku i informativnu podršku ženi pre, u toku i nakon trudnoće.

Dula nije medicinska radnica, već profesionalno obučena osoba koja pruža kontinuiranu podršku trudnici i njenom partneru tokom trudnoće, na porođaju, i u prvim danima nakon porođaja. Njena uloga jeste da obezbedi dobrobit majke, kao i njeno blagostanje.

Profesionalna porođajna dula, Anja Gavrilović, za Magločistač kaže da je trudnoća izuzetno izazovan i transformativni period u životu žene, i emotivno i mentalno i fizički, te da je takav događaj nerazdvojiv od potrebe za podrškom, bez obzira od koga ta podrška dolazila:

„Svaka žena je jedinstvena, i za svaku od njih podrška dule izgleda drugačije. To su upravo čari ovog zanimanja, da možete pružiti nekome baš ono što mu je potrebno. S obzirom na to da iskustvo trudnoće pred ženu stavlja mnoštvo novih pitanja i nepoznanica, neko pođe upravo od toga da mu je potreban pouzdan izvor informacija. Neko pođe od svih novih osećanja koja se jave, i u duli pronađe saputnicu sa kojom će podeliti kako se oseća. Koji god da je primarni razlog zbog koga žena poželi podršku dule, svakako će dobiti sve što jedna dula može da joj pruži“.

Strahovi su vrlo česti okidači za potencijalno stvaranje stresa, a u krajnjem slučaju i depresije ili anksioznosti. Neki od najčešćih porođajnih strahova su strah od bola i pomisao da će ta bol biti nepodnošljiva, strah od epiziotomije i pucanja međice, strah od defekacije na porođajnom stolu, strah od neželjenog carskog reza, od obilnog postporođajnog krvarenja i strah da će beba biti nezdrava.

Međutim, kako ističe Gavrilović, za svaki od ovih strahova postoji rešenje i, iako ono nije momentalno, prvi korak jeste da se žena potrudi da svoje strahove razume:

„Za sve to su ključ edukacija, informisanje i postavljanje pitanja. Važno je obratiti pažnju na to šta su činjenice, a šta samo priče. Šta kažu dokazi i naučne studije. I najvažnije, pronaći izvore koji ne zavise od sistema. To je još jedan razlog zašto je dula odličan izvor podrške! Određena doza straha je sasvim normalna pojava, jer žena ulazi u potpuno novi, nepoznati deo života. Saradnja sa dulom može umiriti brige, ublažiti strahove i sprečiti da se uvećaju. Dula svojim znanjem pomaže ženi da razume šta je sve očekuje, kroz kakve promene prolazi telo, kako izgleda porođaj, kada je potrebno doneti neke odluke, i da je važno doneti informisane odluke, zasnovane na činjenicama i dokazima. Sve to zajedno utiče da porođaj bude pozitivnije iskustvo, a znanje i praktični, korisni saveti koje dula mođe da pruži trudnici, zaista utiču da se strah smanji – što je više znanja, to je manje straha“, zaključuje ona.

Prva trudnoća nije nužno i najizazovnija

Stručnjaci smatraju da prva trudnoća nije nužno i najizazovnija, uprkos činjenici da se žena prvi put susreće sa ulogom buduće majke, niti da svaka naredna biva lakša usled već doživljenog iskustva prethodne.

„Prva trudnoća nam donosi najviše nepoznanica ali nekad nas više uplaši drugi porođaj zbog iskustva sa prvim, na primer. Takođe, kad smo jednom prošle kroz trudnoću i porođaj, očekujemo da i drugi put bude isto, a retko je to tako, pa nas drugačije iskustvo zabrine. I kao što sa prvim detetom učimo da budemo roditelj bebi, sa drugim učimo da budemo roditelj detetu i bebi istovremeno. Svaka trudnoća je jedinstvena i posebna, a svako dete sa sobom donosi nove izazove“, ističe Mihnjak.

Bebi štete posledice depresije, a ne sama depresija

„Beba je u trudnoći veoma lepo zaštićena, a ono što će bebi jako trebati kad se rodi jeste zdrava mama koja je dobro. Zato je važno da svoje potrebe i svoje zdravlje stavimo ispred bebe, jer je to kako u našem tako i u bebinom interesu. Bebi više štete posledice depresije nego sama depresija. To se odnosi i na različite emocije, stresove, anksioznost i slično… sami hormoni koji se luče u manjoj meri dopiru do bebe, što je čak i poželjno jer ta mala količina hormona stresa, na primer, priprema bebu za borbu sa stresom koji neće moći da izbegne kada se rodi. Međutim ono što može da naškodi bebi jeste ponašanje koje je posledica depresije i anksioznosti. Na primer, zbog depresije ne jedemo redovno, ne spavamo, ne krećemo se, posežemo za nikotinom, alkoholom, a to jesu stvari koje mogu da utiču na bebu tokom trudnoće“, ističe Mihnjak.

Sa ovim stavom saglasna je i naša sagovornica, majka dvoje dece, Zorana Gerić Mora, koja kaže da joj je prva trudnoća bila neplanirana, uprkos želji da se jednog dana ostvari kao majka, te da su zbog sasvim novog iskustva usledili i pojedini strahovi:

„Kada sam saznala, koliko sam bila srećna, toliko sam, moram priznati, bila i uplašena. Velika novina u životu, javljala su se brojna pitanja – da li ću se snaći u ulozi majke, da li će dete imati sve što je potrebno, jer je u tom trenutku samo suprug bio zaposlen, da li će trudnoća proći kako treba, da li će dete biti zdravo, a tek porođaj, hoću li ja to podneti. Kako je trudnoća odmicala, tako su se strahovi smanjivali, a ja sam sve više uživala u trudnoći i svim lepotama koje ona nosi, uživala sam u svim pripremama i jedva čekala da upoznam svoju bebu. Na celom tom putu imala sam veliku podršku svog supruga, cele moje porodice, doktorke, tako da mi je to puno značilo“, priča Zorana, dodajući da je više poteškoća imala sa drugom trudnoćom kada je morala da miruje, te je stalno razmišljala da li će sve biti u redu.

Dodatno, ta trudnoća odvijala se u uslovima pandemije korona virusa.

„Druga trudnoća mi je prošla u znaku pandemije, pričalo se o tome, pisalo i koliko god se trudili, prosto ta tema nije mogla da se izbegne, naročito kod nas u kući, jer mi je suprug zdravstveni radnik. Ja sam se trudila da o tome što manje razmišljam. Čuvala sam se maksimalno, pila vitamine i primenjivala sve mere opreza, naročito kad sam išla u bolnicu na kontrole. Strah je naravno postojao, ali nisam htela da dozvolim da mi to stvara neku dodatnu tenziju, jer sam znala da to može samo negativno da utiče na mene i moju bebu“, iznosi svoje iskustvo Zorana.

Tekst “Stres, depresija i anksioznos u trudnoći: Problem nastup kada se pomoć ne zatraži na vreme” je nastao u sklopu projekta Local Media and Young Journalists Fight against COVID-19 Disinformation, koji su podržali The Balkan Trust for Democracy: A Project of the German Marshall Fund i USAID, a sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine.