SMRT DEVOJČICE KOJA SE LEČILA U SUBOTIČKOJ BOLNICI: TABU NA SVEČANOSTI

Novinarsko pitanje o smrti devojčice pokvarilo slavlje na dečjem odeljenju

Smrt, sama po sebi, nikada nije ugodna tema, a na podsećanje na nju – pa još u svečanim prilikama i pred brojnim gostima – može se gledati i kao na dokaz nedostatka osnovnog kućnog vaspitanja koji uopšte nije na granici bezobrazluka nego je baš to – bezobrazluk.

Na žalost, upravo se to u subotu dogodilo u subotičkoj Bolnici kada je dole potpisani novinar zloupotrebio konferenciju, pitajući načelnicu odeljenja pedijatrije Katju Pulevu i direktora ove ustanove Gorana Bićanina da li je tačno da je nedavno umrlo dete koje se lečilo kod njih, a ako jeste, znaju li razlog zbog čega je do toga došlo.

Satanski tipovi

Otrgnuta iz svečane atmosfere povodom donacije “Rotary Cluba” dečjem odeljenju (!) medicinske opreme u vrednosti 50.000 eura, Katja Puleva je pred domaćim i gostima iz Italije potvrdila ovu informaciju koja je danima bila predmet različitih komentara u gradu. Obavestila je načelnica pedijatrije zgranute goste i malobrojne preostale novinare (jer se većina izgubila zadovoljna što je slikom i kamerom pokrila “suštinu”, e kako bi to što brže pretočili i u priloge, odnosno članke) da je reč o dvanaestomesečnom detetu (bila je devojčica) koje je kod njih provelo nedelju dana i, nakon što joj se stanje pogoršalo, upućena je u Novi Sad, gde je “na ulasku u kliniku” (Katja Puleva, prim. a.) preminulo. Dodala je Puleva i da je sudska obdukcija završena i da je njome utvrđeno da nije pronađen propust lekara koji bi doveo do tako fatalnog ishoda, preporučujući ujedno svakome ko se za to zanima da se “slobodno interesuje oko toga”.

Razumljiva je, naravno, tvrdnja Puleve da je smrt jako potresla sve zaposlene na odeljenju. Međutim, nešto su manje razumljive njene reči da joj je poznato zašto je autor teksta pita tako nešto, “jer je poznata hajka” (opet poznata) preko facebook strane Slađane Velkov, koja je, kako kaže Puleva, iz satanističke sekte (!) i koja je pripadnica antivakcinalnog lobija! Častila je načelnica pedijatrije ovu malenkost i rečima da je pitanje maliciozno, otkrivši prisutnima na taj način zavidnu sposobnost prekognicije (“poznatost” i “malicioznost” pitanja) do koje, izgleda, dolazi logičnim zaključivanjem na osnovu nepobitnih činjenica o nečijem paklenom uverenju i članstvu u još vrućem lobiju. Uostalom, obavestila je Puleva da je Velkovsku zbog tih osobina, kao i zbog, kako je rekla, raznih uvreda, pljuvanja, pretnji i neistina “prijavila javnom tužiocu Subotice”.

Još manje je razumljivo zašto načelnica pedijatrije nije – osim načelnog odgovora o pogoršanom zdravstvenom stanju – malo više govorila o bolesti zbog koje je devojčica primljena u Bolnicu. Šta se, na primer, događalo sa njom u tih nedelju dana koliko je provela na dečjem odeljenju, s posebnim osvrtom na poslednji dan? Ne želeći se baviti komentarima po lokalnim sajtovima koji su – po običaju – ovu informaciju sačekali u hladovini, upućujemo samu načelnicu da – osim joj omraženog “HPV, ne hvala” – pogleda i druge sajtove, posebno komentare nekih od čitalaca koji su i za tako kratko vreme zapamtili boju očiju pokojnog lišca kao i to koliko je za to vreme izgubila na težini. Pročita li to, možda će je proći bes zbog pitanja bezobraznog novinara i možda u njoj proradi i neki drugi osećaj, posebno zbog toga što se u komentarima itekako pod sumnju stavlja nepogrešivost medicinskog osoblja u subotičkoj Bolnici.

Oprema oterala tugu

Terapija Istinom

Za prvi deo odgovora direktora Bolnice Gorana Bićanina autoru je, što bi se ono reklo, potrebna pomoć prijatelja, odnosno čitalaca. Sa željom da neko pametniji odgonetne suštinu Bićaninovih misli, uvodne reči prenosimo u celosti:

“Ja često sebe doživljavam kao gromobran ove Bolnice. I kad su lepe stvari i kad su loše stvari. Znači, malopre sam imao jednu konferenciju, gde sam rekao da ne postoji nijedan menadžment na svetu, gde se na istom mestu sreću smrt i život, radost i tuga, politikanstvo, poltronstvo i sve psihološke karakteristike koje mogu da se jave u jednoj organizaciji.”

Eto.

Videvši valjda teleći pogled u drugom redu, Bićanin je prešao na jezik koji je dole potpisanom razumljiviji. Pozvao je, dakle, direktor Bolnice sve predstavnike medija koji žele pravu informaciju (tu je, i ne slutivši ubo u suštinu priče o medijima, prim. a.), koja će, kako je rekao, biti objavljena kada Bolnica dobije službeni izveštaj sa Instituta za patologiju sudske medicine u Novom Sadu. Onda, kaže Bićanin, neće više ništa biti skriveno, a novinari će se slobodno moći obratiti za dnevnu terapiju Istinom, koju će – kao i uvek do sada – podeliti sa svojim čitaocima, slušaocima i gledaocima.

”Ja ne želim nikakve informacije da dam. Ja znam zvaničan izveštaj, ali ako je neko zainteresovan, uvek treba da dođe i dobiće pravu informaciju na pravom mestu”.

Dixi!

Dosta s ovim, prelazimo na sledeće pitanje.

Zanemarimo li ono koje su preneli svi ostali mediji o značaju donacije za dečje odeljenje, vratimo se malo na tamo nepostavljeno – jer, eto, nije bila baš prilika – a koje se tiče reči načelnice pedijatrije i direktora Bolnice. Ako se sećate početka teksta, Katja Puleva je rekla da je sudskom obdukcijom utvrđeno da do smrti devojčice nije došlo lekarskom greškom. Ako to povežete sa rečima direktora, koji zna odgovor ali ga ne želi reći dok ne stigne službeni izveštaj, ostaje Vam svakako da o njima razmislite i dođete do vlastitog zaključka. Ili, ako ste umorni od teških tema, da se jednostavno prepustite lakom štivu iz detinjstva. “Pinocchiu”, recimo.

Recimo, na kraju, da smo se za drugi deo ove priče obratili i majci pokojne devojčice. Na žalost, ona nije bila voljna komentarisati tragediju koja im se nedavno dogodila, obrazlažući to rečima da oni nemaju podatke o tome kako je došlo do smrti malog ljudskog bića koje život još nije redovno ni započelo.

Zlatko Romić

[clear]