SKUP O ZASTUPLJENOSTI MANJINA U VLASTI: DISKRIMINACIJA I SEGREGACIJA NA DRŽAVNOM NIVOU

Po rečima učesnika razgovora Srbija ne pokazuje interes za integraciju nacionalnih manjina u društvo, a centralizovana nacionalna veća samo su odraz isto takve države

Goran Bašić, foto: Magločistač

„Nisam optimist da će integrativni društveni model skoro dobiti mesto u političkom sistemu ove države kada je reč o nacionalnim manjinama“, izjavio je Goran Bašić iz Centra za istraživanje etniciteta na večerašnjem razgovoru o zastupljenosti nacionalnih manjina u lokalnim, pokrajinskim i državnim vlastima koji je održan u prostorijama Hrvatskog nacionalnog vijeća u Subotici.

On je rekao da ovakav odnos države prema nacionalnim manjinama rezultira njihovom diskriminacijom i segregacijom, dodajući i da obeshrabruje činjenica da je i manjinska politika unutar Evropske unije „zapala u ćorsokak“, te da bi i tamo trebalo tražiti nova rešenja.

Tokom dvosatnog razgovora u kom su učestvovali predstavnici hrvatske, mađarske i bunjevačke nacionalne zajednice najviše reči bilo je o ulozi stranaka nacionalnih manjina u političkom životu Srbije. Po rečima Tomislava Stantića iz Hrvatskog građanskog foruma „srpske“, odnosno „većinske“ stranke pitanjima nacionalnomanjinskih zajednica bave se isključivo pred izbore. On je, međutim, dodao da segregacije ima i u samim strankama nacionalnih manjina, koje, kako je rekao, „podižu zidove“ prema liberalnijim opcijama unutar zajednice.

„Državi odgovara da ima rascepkano nacionalnomanjinsko političko telo, a to se nedavno dogodilo i u jedinoj snažnoj ovdašnjoj političkoj zajednici, odnosno među vojvođanskim Mađarima“, rekao je Stantić.

Ivan Ušumović iz Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini rekao je kako većinske stranke koriste svoje široke potencijale kako bi ušle u nacionalna veća i na taj način „kontrolisale manjine“. On je, vraćajući se na centralnu temu večerašnjeg razgovora, rekao kako bi država (Srbija) morala provoditi potpisane ugovore sa susednim državama kada je reč o nacionalnim manjinama koje u njoj žive.

„Međudržavni sporazum između Hrvatske i Srbije garantuje jedno poslaničko mesto predstavniku Hrvata u Skupštini Srbije. Međutim, ni za ove izbore neće biti promenjen izborni zakon, a bez političke volje na nivou države taj sporazum neće biti moguće provesti“, rekao je Ušumović.

Prvi sa desne strane Csaba Sepsey, Ivan Ušumović, Marija Srdić, Tomislav Stantić i sa leve strane Mirko Bajić, foto: Magločistač

Po rečima Mirka Bajića iz Bunjevačkog nacionalnog saveta postojanje stranaka nacionalnih manjina nije njihova segregacija nego bi to trebao biti prvi korak ka njihovoj integraciji u društvo kroz saradnju sa većinskim strankama. Najveći problem, po njegovom mišljenju, predstavlja „građanizacija“ nacionalnomanjinskih stranaka.

„Ne mislim da je dobar put da nacionalne manjine predstavlja neko iz većinskih stranaka. Pitanje je, naime, s kojim ciljevima se to radi i čiji se interesi na taj način zastupaju“, rekao je Bajić.

Csaba Sepsey iz Demokratske stranke vojvođanskih Mađara rekao je da je politika Srbije prema nacionalnim manjinama uvek bila ista: asimilacija.

„Ne znam da li se i asimilacijom pokriva pojmom integracije, ali stalan pad broja pripadnika nacionalnih manjina govori sam za sebe o politici ove države prema ovom pitanju“, rekao je Sepsey.

On je takođe rekao da cilj zakonodavca nije da nacionalna veća zastupaju interese nacionalnih zajednica nego da ih na taj način kontrolišu.

„Kroz izgovore da država nema novca, mi stalno imamo problem sa finansiranjem oblasti od posebnog značaja za nacionalne zajednice kao što su obrazovanje, kultura i informisanje. Neka država nacionalnim zajednicama da sredstava srazmerno tome koliko plaćaju porez“, rekao je Sepsey.

Ističući da ne spori da i unutar nacionalnih manjina postoji segregacija, predsednik Hrvatskog nacionalnog vijeća Slaven Bačić rekao je da se ne može od njih tražiti da budu „demokratičnije od same države“, odnosno da je koncept centralizacije države prenesen i na nacionalna veća. I on je, kao i u Ušumović, rekao da jedino politička zastupljenost u parlamentarna tela nacionalnoj manjnini daje mogućnost ne samo učešća nego i odlučivanja o pitanjima koji su od interesa za nju.

(Magločistač)

[clear]