Ruža Červenak, foto: MS/Magločistač
Premda, kako kaže, na moru nije bila 25 godina, niti je rođena ili živela u morskim krajevima – u toplom i šarenom domu Ruže Čerenak iz Bačke Topole, se pored njenih brojnih slika, nalazi i jedan posve nesvakidašnji kutak koji čine primerci pojedinih vrsta kristala, riba, kornjača, rakova, morskih zvezda i insekata, ali i nebrojenih retkih vrsta školjki i korala.
Ogromnu ljubav prema školjkama, ova sedamdesetčetvorogodišnjakinja je, kako objašnjava, nasledila od majke, baš kao i osnovnu kolekciju od koje je krenula.
“Moja je mama počela da sakuplja školjke, a ja sam kao curica uvek govorila da će one jednog dana biti moje. I stvarno, imam stariju sestru i brata blizanca, i to njih nije zanimalo. Kad sam se udala školjke su, normalno, pripale meni. To je bio neki početak. Onda su mi ih kolege i prijatelji stalno donosili sa putovanja”, priča Ruža za Magločistač.
Ipak, posebna strast prema školjkama se kod nje probudila pre 18 godina kada je otkupila drugu kolekciju na osnovu oglasa iz Subotice.
“Jedan momak iz Subotice je stavio oglas i odem ja do Subotice i saznam da je njegov deda koji je sakupljao školjke bio oficir, a to sam zapamtila pošto sam ja radila u kasarni. Taj čovek je u Subotici organizovao izložbe i dobijao je priznanja u davno vreme”, kaže Ruža i dodaje:
“Unuk mi je prodao sve školjke, i ja sam to mesecima otplaćivala i bila jako srećna što sam tako napravila jednu lepu kolekciju. Tada je krenula ta ljubav i od tada stalno tražim školjke po internetu i tako sada imam gotovo sve retke vrste”.
Dok Ruža autorki ovog teksta sa ogromnom ljubavlju predstavlja svoju beskrajnu kolekciju, priznaje da ne zna koliko primeraka danas ima, ali i da ne može znati naziv za svaku, te da zato većina njih ima i cedulju sa latinskim nazivom i poreklom.
“Trenutno ih je nemoguće izbrojati. Pored ovih koje su izložene na vitrinama, meni su fioke, police i kutije pune sitnih školjki, ali i vrlo retkih primeraka. Možemo slobodno reći da ih ima više stotina, zasigurno”, procenjuje Ruža.
Među brojnim idejama koje ima, rodila se i jedna o čijoj realizaciji mašta, a to je da muzej školjki nađe mesto u budućoj multifunkcionalnoj višespratnici, nekadašnjem hotelu u centru Bačke Topole.
“Uz neke donacije, bilo bi lepo da se negde, na primer, u holu te zgrade napravi jedna stalna valjana postavka mojih školjki. Ja sam nekako zamislila da bi za Bačku Topolu bilo interesantno da se napravi jedan muzej školjki. Zamišljala sam stakleni prostor u holu, pa kad ulaziš da prvo to ugledaš, da to bude ukras objekta. To bi sigurno bilo lepo”.
Osim toga, priznaje da bi bilo lepo napraviti i izložbu školjki, ali da je to istovremeno i veoma zahtevno za organizovanje.
“To bi značilo jednu veliku i zahtevnu seobu. Ovo nositi na izložbe koje se premeštaju je jako teško i zahtevno. Mogla bih eventualno da prikažem samo delić ovoga, ili neke odabrane, velike na primer”, objašnjava kolekcionarka školjki iz Bačke Topole.
Kako Ruža objašnjava, s obzirom na to da su kolekcionari školjki u Srbiji veoma retki, većina prodavaca na koje nailazi na internetu imaju tek po jedan ili dva primerka do kojih su došli slučajno, te im one ne trebaju, pa tako završe u prodaji.
A cene se kreću od hiljadu pa do desetak hiljada dinara za jedan primerak, u zavisnosti od veličine i stepena zastupljenosti.
“Retke školjke su veoma skupe, ali to kod nas u Srbiji malo ko zna. Često ih donesu iz Nemačke, na primer, naslede, i oni ne znaju o tim školjkama ništa i stave neku smešnu cenu. Kolekcionari to znaju, pa onda licitiraju. Ako mene ta školjka interesuje, ako je nemam, pa ja ću ići i do 10.000 sa licitacijom”, objašnjava Ruža.
“Mi nemamo more, pa kod nas kolekcionarstvo školjki nije toliko popularno. Pored toga, imate veliki broj ljudi koji nikada nije video more ili su retko u mogućnosti da otputuju. Takođe, kod dece u školi treba probuditi ljubav prema školjkama. Meni bi bilo drago ako bi neki nastavnik biologije doveo decu da ovo pogledaju”, smatra Ruža.
Kako bi i sama naučila, bolje upoznala i identifikovala svoje primerke, ona ima i literaturu koja joj pomaže da “smesti” školjke, pa na osnovu toga skoro svaki njen primerak ima cedulju na kojoj pišu naziv i poreklo školjke.
“Meni je neobjašnjivo da je nekome draži neki porcelan ili lutkica, kad imamo najlepše ukrase koje je priroda sama stvorila. Čarobno je kako one nastaju, kako nastaje jedan biser od trunke peska”, naglašava Ruža Červenak.
Iako kaže da su joj sve mile, i da joj je teško da izdvoji neku najdražu školjku, ipak se po priči o svom poreklu ističu dve, a posebna se vezuje za uramljene abalone, koji potiču iz Sredozemnog mora.
“Rođak jedne Nišlijke koji je živeo u Rimu umro je, i u njegovom podrumu su pronašli uramljenu kolekciju abalona. Ta žena je to donela u Srbiju i stavila na prodaju, i ja sam ih kupila dirnuta pričom o njihovom poreklu. Tražila sam imaju li neku zabelešku ili posvetu, međutim nisam ništa našla”, prepričava ova kolekcionarka.
Pored toga u njenoj zbirci se nalazi i velika školjka “muzički instrument” iz Nove Gvineje, koja može da naraste do 75 santimetara. Kada se duva u nju, zvuk dopire u daljinu i do 5 kilometara, i Gvinejci su je koristili za komunikaciju i oglašavanje opasnosti.
Ruža objašnjava da je tajna u dugovečnosti školjki – nediranje, te da je potrebno samo povremeno opajati prašinu sa njih.
“Ne zahtevaju poseban tretman prilikom održavanja i jedna od čestih zabluda jeste da su školjke osetljive i krte. Jedino morske zvezde moraju biti na suvom kako se ne bi raspale. Nema ih potrebe često dirati i premeštati, tako traju večno”, objašnjava.
Ruža Červenak (74) penzionisana laborantkinja iz Bačke Topole, rođena je u Sonti. Radni vek je provela u bačkotopolskom Domu zdravlja i kasarni. Pre 12 godina, odlaskom u penziju je počela da se bavi i slikarstvom, te je i članica Likovne sekcije penzionera “Jožef Ač” u Bačkoj Topoli. Aktivno crta potrete svojih sugrađana i sugrađanki, a uskoro najavljuje i samostalnu izložbu svojih slika.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.