Saobraćajne gužve postaju svakodnevica Subotice: Rešenje problema “na dugačkom štapu”

Da saobraćajne gužve postaju sve veći problem u Subotici, primećuju svi učesnici u saobraćaju: i vozači automobila, i pešaci, ali i gradska vlast. Na njegove razmere ukazuju i podaci o broju registrovanih vozila na teritoriji grada, koji je u poslednjih 20 godina više nego udvostručen.

Ovako veliki broj automobila na subotičkim ulicama pravi gužvu, posebno u centru grada gde neretko kolone vozila čekaju da prođu iz jedne ulice u drugu, a čekanja u koloni nisu pošteđena ni vozila hitne pomoći, policije i vatrogasne službe, što produžava vreme reagovanja u hitnim intervencijama. 

Sa sličnim problemom suočavaju se i druga mesta u Srbiji, od kojih su neka uvela restrikcije saobraćaja u strogom centru grada u određenim delovima godine ili dana, proširujući tako pešačku zonu za svoje stanovnike.

Ovakva praksa uspostavljena je u Priboju, gde građani svaki dan u večernjim časovima šetaju glavnom ulicom kojom su do tada saobraćali automobili, dok se u Požarevcu nekoliko ulica pretvara u šetališnu zonu tokom leta.

U Gradskoj upravi Grada Subotice kažu za Magločistač da se mogućnost zatvaranja pojedinih ulica za saobraćaj u zaštićenoj zoni grada razmatra, ali da je realizacija jedne takve ideje još uvek „na dugačkom štapu“.

U odgovoru subotičke policije za Magločistač, navodi se da je 2000. godine u ovom gradu bilo registrovano 34.317 putničkih vozila, zatim 2010. godine 55.132 vozila, 2020. godine taj broj je bio 69.195, dok je 2023. bilo registrovano ukupno 79.398 putničkih vozila. Samo u januaru tekuće, 2024. godine registrovano je 4.846 putničkih vozila.

Naši sagovornici ističu brojne uzroke povećanja broja automobila na ulicama, a kao najvažnije izdvajaju izgradnju stambenih zgrada u gradskom jezgru i povećan uvoz polovnih automobile iz inostranstva, koji su zbog svoje cene atraktivni građanima.

Menadžer za odnose sa javnošću u kompaniji Polovni automobili iz Beograda, Petar Veličković, kaže za Magločistač da se u Srbiju svake godine uvozi između 120.000 i 150.000 polovnih automobila. „Prošle godine prvi put je registrovano 2.442 polovnjaka u Subotici, dok je 2022. taj broj iznosio 2.529. Jedini gradovi u Vojvodini koji su u prošloj godini uvezli više polovnjaka su Novi Sad sa 8.622 i Pančevo 2.479 vozila“, rekao je Veličković.

Primeri dobre prakse u pojedinim mestima u Srbiji i u gradovima Evropske unije pokazuju, međutim, da ovakva odluka ne ide u prilog samo šetačima, već se zatvaranjem centralnih ulica za saobraćaj smanjuju i saobraćajne guževe i negativan uticaj na životnu sredinu.

Priboj svaki dan zatvara glavnu ulicu i pretvara je u šetalište

Opština Priboj više od 30 godina unazad u vremenu od 17 do 22 sata zatvara za saobraćaj glavnu ulicu u centru grada koja se tako pretvara u šetalište, pa se u tom periodu dana mogu videti sve generacije na ulicama, od mladih do starijih, bilo u šetnji ili vožnji bicikala.

„Građani tako mogu u miru da šetaju. Deca tu trče, šetaju, voze se, i penzioneri vole da šetaju u to vreme. I sada, kada bi to neko hteo da im ukine, ma kakvi, to bi se digla i kuka i motika“, kaže za Magločistač Vidosav Cvijović, saobraćajni inspektor iz Priboja.

Prema njegovim rečima, opština je odredila maršrute kuda treba da se kreću taksisti, a zabrana automobilskog saobraćaja ne važi za kola hitne pomoći, policiju i vatrogasce:

„Taksistima smo dozvolili samo petkom da saobraćaju, kada za njih ne važi ta zabrana, ali brzinom kretanja pešaka, kako je određeno i Zakonom o bezbednosti saobraćaja“.

Iako je, dodaje Cvijović, bilo zahteva, vozači dostavnih vozila nisu dobili dozvolu da ulaze u glavnu ulicu u periodu kada je na snazi zabrana kretanja vozila, jer je procenjeno da je period kada je dozvoljen saobraćaj dovoljan da se dostava obavi, a u krajnjem slučaju mogu se koristiti bočne ulice.

Ovakve promene u gradovima, ističe saobraćajni inspektor iz Priboja, mogu da iniciraju i građani koji žele da šetaju, da imaju mir u nekom periodu dana, jer ovakve promene moraju pre svega biti u skladu sa potrebama građana.

„A vlast, država, opština, zavise od glasača, od tih istih građana. Prema tome, ako je većina građana za to, oni podnose pismenu peticiju gradskoj vlasti i onda takvu mogućnost razmatra odeljenje za saobraćaj u lokalnoj samoupravi, a skupština grada posle usvaja“, ističe Cvijović.

Požarevac tokom leta na 10 sati zatvara nekoliko gradskih ulica

Još jedan primer dobre prakse je i Požarevac koji je u poslednjih 20 godina regulisao automobilski saobraćaj tako što je gradska uprava donela odluku da se od maja do oktobra, od 18 časova do 4 ujutro, zatvara za saobraćaj nekoliko ulica koje se tako pretvaraju u šetalište.

„Razlog zatvaranja je povećanje bezbednosti pešaka, pogotovo dece do 12 godina. Takođe je pojednostavljena procedura zatvaranja ulica radi održavanja manifestacija“, kaže za Magločistač Ivan Tirnanić, savetnik za poslove saobraćaja Odeljenja za komunalne delatnosti, energetiku i saobraćaj Grada Požarevca.

Gradsko veće Grada Požarevca donelo je rešenje o postavljanju saobraćajne signalizacije, dok određeni članovi odluke predviđajuj da se pojedine saobraćajne površine mogu izuzetno odrediti kao privremene pešačke zone.

„Na osnovu navedenog, potrebno je izraditi projekat izmene režima saobraćaja za vreme formiranja privremene pešačke zone i obezbediti sredstva za nabavku saobraćajne signalizacije predviđene projektom“, navodi se u objašnjenju.

Dodaje se da se dostava robe obavlja od 9 do 11 časova, kada je dozvoljen saobraćaj.

On je naveo da Grad razmatra i mogućnosti potpunog zatvaranja navedene zone uzimajući u obzir alternativne trase za kretanja motornih vozila.

Požarevljanin Milorad Tadić kaže za Magločistač da ovakva odluka ima svojih dobrih, ali i loših strana.

„Mnogi govore da je dobro da deca tu mogu nesmetano da se šetaju, da tu prolazi ogroman broj ljudi koji se osećaju bezbedno i da nema nekih problema vezanih za saobraćaj. Međutim, problem je što se ne gleda na preusmeravanje saobraćaja, da li ostale ulice imaju kapaciteta da podnesu neki saobraćaj, jer se on onda odvija u ulicama koje su jednosmerne“, smatra naš sagovornik.

Sa druge strane, dodaje, veliki je problem i ogromna buka koja se čuje nekada i nakon ponoći.

„Tu buku prave ljudi koji se u vreme zatvaranja nalaze u ulici. I jako je nezgodno što ovakva odluka traje šest meseci“, smatra Tadić.

Vukelić: Zatvaranje pojedinih ulica u Subotici još uvek u drugom planu

Da će zbog sve većeg broja automobila na ulicama određene korekcije saobraćaja morati biti sprovedene u nekom momentu i u Subotici, ocenio je za Magločistač Radoslav Vukelić iz Sekretarijata za komunalne poslove, energetiku i saobraćaj Gradske uprave, precizirajući da će se te korekcije odnositi i na zone parkiranja i na vreme zadržavanje vozila u tim zonama, te da će se svakako uvoditi trend „guranja saobraćaja ka rubnom delu, a ne prema centru“.

On smatra da bi Grad Subotica mogao u narednom periodu da uradi ono što je već urađeno u drugim gradovima u Srbiji, ali je takva odluka još uvek “na dugačkom štapu“.

„U nekim ranijim periodima, pre 2020. godine, čak smo i razmatrali i radili na nekim projektima koji su vezani za ovakve izmene za Rudić ulicu, Trg Jakaba i Komora, Trg Sinagoge. Međutim, posle epidemije korona virusa – koja nam je, na žalost, oduzela dosta vremena i sredstva koja su utrošena na zaštitu i brigu zdravlja stanovništva – taj deo je ostao u nekom drugom planu koji tek treba u narednom periodu da se iznedri“, kazao je Vukelić.

S druge strane, donošenje takve odluke bi, smatra on, bilo opravdano kako zbog boljeg regulisanja saobraćaja, tako i zbog sve većeg broja turista koji posećuju grad.

„Mislimo da bi jedan deo tog pešačkog mogao da se proširi konkretno na Rudić ulicu ili oko Trga Sinagoge. Ima opravdanosti kako saobraćajne, vezano za ukidanje saobraćaja u određenom periodu, tako iz zbog turističke ponude koju grad ima, zbog čega veliki broj turista dolazi, želi da se slika ispred objekata i jednostavno bi se time omogućilo da to funkcioniše na drugačiji način, s tim da bi remećenje u samom saobraćaju bilo minimalno“, objašnjava Vukelić.

On napominje da će u toku ove godine biti završena izgradnja brze pruge, pa će se i saobraćaj, koji je trenutno otežan zbog radova na železničkoj infrastrukturi, vratiti u normalne tokove, a tek tada mogu da se sprovode i određene mere njegove regulacije, jer uz brzu prugu, dodaje, grad očekuje i povećan broj posetilaca i iz drugih gradova.

Grad Subotica je, podseća Vukelić, 2017. godine doneo odluku koja jasno definiše pešačke zone i vođenje teretnog saobraćaja, ali prostora za njene izmene ima, naročito kada se radi o mogućnosti proširivanja pešačke zone oko Korzoa koji bi mogao da se spoji sa sporednim ulicama.

„Da bismo uradili proširenje pešačke zone na način kako su to uradili određeni gradovi, mi bismo morali da revidiramo odluku, što zahteva određeni period koji nije previše dugačak, ali je potreban da se uskladi zakonski da bi primena bila potpuna, nakon čega takvu odluku i Skupština grada treba da usvoji“, objašnjava Vukelić.

Savet za bezbednost saobraćaja Grada Subotice kao koordinaciono telo bi, smatra on, trebalo da implementira dobre prakse iz drugih gradova i da ih uskladi sa potrebama saobraćajne strukture u gradu.

„Urađena je i nacionalna strategija za bezbednost saobraćaja koja će se morati pretočiti i revidirati na lokalni nivo gde će se sigurno uzeti u obzir broj nezgoda i broj automobila koji imamo na teritoriji grada, i u skladu sa tim ćemo verovatno imati određene mere koje ćemo kao Savet ovde u gradu doneti da bismo mogli da na neki način regulišemo ovo pitanje“, poručio je Vukelić.

Prema njegovim rečima, radiće se i na implementaciji drugih strategija koje su usmerene na smanjenje saobraćajnih gužvi, kao što je promocija biciklizma i korišćenje javnog saobraćaja.

„Ovaj grad je nekada bio grad biciklizma. To je još jedan način na koji možemo da utičemo na ekološku svest građana, i da tradicionalno nastavimo da ga gajimo“, smatra naš sagovornik, a o čemu će Magločistač pisati u svojim naredim analizama.

This publication was produced with the support of #SustainMedia Programme, co-funded by the European Union and the German Federal Ministry of Economic Coop-eration and Development. Its contents are the sole responsibility of Magločistač and do not necessarily reflect the views of the EU or the Federal Ministry of Economic Cooperation and Development.