Rudolf Vajs, istoričar: Subotica je šampion po broju primera međureligijske saradnje i dijaloga, ali tu poziciju treba i sačuvati

„Gde to ima časopis koji okuplja 10 različitih nacionalnih zajednica, 5 vera, u kom se piše na 7 jezika i 3 pisma, uključujući i – kinesko?“

Na pitanje ima li primera međureligijske saradnje i dijaloga u Subotici, Rudolf Vajs, profesor istorije, odgovara – i te kako ima:

„U tome smo, koliko god to pretenciozno zvučalo, zaista kao grad šampioni jer kad mi počnemo da nabrajamo kako ovde funkcionišu dijalog i razumevanje, drugi gledaju i ne trepću, a neke su sredine i veće po broju stanovnika od Subotice. Mi ovde imamo sve istorijske avramovske crkve, protestantske denominacije, imamo istočnjačke kultove, rečju, sve što postoji na polju vere i verovanja, a saradnja i dijalog zaista funkcionišu, što potvrđuju brojni primeri“.

Od 2014. godine, navodi Vajs, postoje tribine pod nazivom „Bog i deca Avramova“ koje drže velikodostojnici katoličke, pravoslavne, jevrejske, islamske, evangeličke zajednice, koje su otvorene za javnost i održavaju se u Velikoj većnici Gradske kuće, šaljući jasnu poruku sugrađanima o potrebi saradnje, kao i potrebi da se različitosti očuvaju tako da svako neguje ono što jeste, ali i da uvažava drugog.

„Postoji još jedna lepa tradicija – adventsko paljenje sveća, kada se katolici i protestanti nalaze u crkvama, pa se drži zajednička služba božija, a jednom prilikom je tom činu ispred pravoslavne crkve bio prisutan i episkop bački Irinej, koji nije učestvovao u službi, ali je njegovo prisustvo bilo dovoljno da se opet pošalje ista poruka – poštujemo se. Kod hrišćana postoji i ekumenska molitvena nedelja, gde se takođe naizmenično jedni kod drugih nalaze katolici i protestanti da bi se molili zajedno, a kao gosti uvek budu prisutni i velikodostojnici pravoslavne crkve“, ističe Vajs.

Među primere dobre prakse on ubraja i narodni praznik Dužijancu, svečanost kojom se obeležava završetak žetve, a koja ima i religijsku dimenziju kao izraz zahvalnosti bogu za dobijeni rod. U jednom njenom segmentu – svečanoj povorci – učestvuju, naime, razne nacionalnosti i razne vere, što je takođe, zaključuje Vajs, odraz suživota na ovim prostorima.

A ono što postoji samo u Subotici i nigde više jeste „Mozaik“ – bilten čije uredništvo potpisuje Savez nacionalnih zajednica Subotice, koji realizuju Edukativni centar Roma, Udruženje Crnogoraca Subotice, Hrvatsko kulturno prosvjetno društvo „Matija Gubec“, Bunjevačka matica, Nemački narodni savez, Društvo Rusina u Subotici, Društvo Slovenaca u Subotici – Triglav, te Kulturni centar Kineza.

„Gde to ima časopis koji okuplja 10 različitih nacionalnih zajednica, 5 vera, u kom se piše na 7 jezika i 3 pisma, uključujući i – kinesko? Mi uvek govorimo o istorijskim crkvama, starosedeocima, ali smo toliko otvoreni da smo prihvatili i ljude iz Azije – i oni su nam dobro došli, žive tu, sa nama“, ističe Vajs.

On se, predstavljajući iskustva Subotice kao multikonfesionalne sredine na okruglom stolu „Svi naši tornjevi“, osvrnuo i na jednu od aktivnosti sprovedenih u okviru ove inicijative tj. pešačke ture koje su za cilj imale upoznavanje mladih sa verskim znamenitostima grada:

„Posetili smo pet zajednica sa mladima, mahom studentima i srednjoškolcima – Srpsku pravoslavnu crkvu Svetog Vaznesenja Gospodnjeg, Evangeličku crkvu sa Trgom Reformacije, veliku i malu Sinagogu i Jevrejsku opštinu, Franjevačku crkvu sa kapelicom, i Muhadžir džamiju. Svi su nas lepo primili, niko nije odbio našu molbu da posetimo određenu zajednicu, i sve su nam tom prilikom pokazali. Ja, na primer, ovde živim čitav život i nikad ne videh jevrejsku Toru, ili impozantnu biblioteku pravoslavne crkvene opštine, sa knjigama iz XVIII veka, koja je otvorena za sve sugrađane“.

Iz perspektive pedagoškog rada, naveo je i primer dobre prakse iz Osnovne škole „Sečenji Ištvan“ u kojoj na dva jezika, srpskom i mađarskom, predaje istoriju, dakle, naučni pogled na svet, ali odličnu saradnju ostvaruje upravo sa veroučiteljima koji predaju katoličku, pravoslavnu i islamsku veronauku.

„Posebno me oduševljava kad vidim te tri kolege raznih vera kako se druže, ne zato što moraju jer rade u istoj zbornici, već idu zajedno na kafu kao prijatelji. A pedagoški, oni drže časove zajedno, na primer, časna Hermina sa Nikolom, veroučiteljem pravoslavne veronauke. Pazite, koji je to primer deci! Deca pravoslavne i katoličke veroispovesti zajedno sede na časovima, a dva veroučitelja zajedno obrađuju teme – to je fenomenalno.“

Subotica, zaključuje Rudolf Vajs, na osnovu svih navedenih primera jeste svetionik toga kako treba negovati dijalog koji živi.

Pa ipak, na uspesima se ne treba uljuljkivati, tim pre ako se uzmu u obzir preliminarni rezultati istraživanja „Verska (ne)tolerancija, vrednosti i socijalni stavovi“, sprovedenog takođe u sklopu inicijative „Svi naši tornjevi“.

„Statistika je tu da nas upozori, a kod mene se crvena lampica upalila kada sam pročitao da 9% mladih kaže da svi građani jedne države treba da pripadaju istoj religiji i crkvi, kada 14,8% njih kaže da čovek može da se oseća sigurno samo ako živi u sredini u kojoj većinu čine pripadnici njegove religije, ili kada 8,3% smatra da prema pripadnicima drugih vera treba biti oprezan, čak i kad su nam prijatelji. Dakle, 32% mladih ima ovakve stavove! Svi mi treba da obratimo pažnju na ove podatke, jer je 32% jako veliki potencijal za neko zlo“, rekao je na kraju Rudolf Vajs, osvrnuvši se u tom kontekstu i na zakletvu od pre 70 godina kako nikada više neće biti oružanih sukoba među narodima da bi danas govorili o ratu u Evropi:

„Kada imamo u vidu sastav našeg grada, jasno je koliko je potrebno da međusobno razgovaramo, da se družimo, upoznajemo, jer samo tako ćemo sačuvati naše zajedništvo, a bogami i mir“.