RUBRIKA SUBOTIČKOG NEDELJNIKA KAO VID DAVNO USTANOVLJENE PRAKSE: RECIKAŽNO NOVINARSTVO

Odlučivši da svesno izostavi povod zbog kog je Žigmanov uputio otvoreno pismo Vučiću nakon poslednje sednice Skupštine grada uredništvo „Subotičkih novina“ najjačoj stranci i njihovim parlamentarnim i vanparlamentarnim privescima u gradu na raspolganje je stavilo ne samo čitavu jednu stranicu nego je i hrabro pogazilo ionako deficitarnu im profesionalnost

[divide icon=”circle” width=”medium”]

Da vladajuća koalicija u Subotici, i to onaj njen jači deo, skoro u svakom gradskom mediju ima svoju oglasnu tablu, odnosno razglasnu stanicu tajna je koliko i činjenica da ne manjka političkih pervertita koji su spremni da zarad učešća u vlasti stranke, odnosno ideologiju menjaju češće nego čarape. Na vama je, poštovani čitaoci, sada da se setite koji je to pojedinac u Gradu do sada vlasnik najviše partijskih knjižica, odnosno koja je to stranka (a donedavno je istovremeno sama sebi bila i vlast i opozicija, zavisno od toga da li se na nju gledalo iz perspektive Pokrajine ili Republike) izjednačila ideologiju s tako plemenitim interesom kao što je o(p)stanak na vlasti.

No, pustimo mi Mirka (ups), odnosno Savez (iju), i vratimo se zidnim, ovaj „Subotičkim novinama“. Uzmimo, eto, za primer najsvežiji broj od petka, 2. decembra, i zaustavimo se na stranici 7, odnosno na rubrici „politika“. Pod pretpostavkom da ne čita nijedan portal, ne sluša nijedan radio i ne gleda nijednu televiziju vernik „Subotičkih novina“ pre tri dana se na inkrimisanoj stranici susreo s klasičnom profesionalnom recikažom!

U lov, u lov – za navod tvoj!

Rukovodeći se starom dobrom praksom da je pokrivanje tonom komentatora najbolji način da se ne čuje glas opozicije, uredništvo „Subotičkih novina“ u petak se odlučilo da zanemari uzrok kako bi se posledica nesmetano mogla rasprostrti preko cele stranice. Tako su vernici „Subotičkih novina“ u formi otvorenog pisma predsednika Srpske napredne stranke Bogdana Labana (u nadnaslovu pogrešno funkcionalno tituliranog kao gradonačelnik) predsedniku Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislavu Žigmanovu zbog otvorenog pisma koje je Žigmanov uputio premijeru Aleksandru Vučiću već u naslovu saznali da se nije desio nemio događaj. O kakvom nemilom događaju je reč vernik „Subtičkih novina“ će saznati iz prigodne Labanove propovedi, plasirane prostorno približno procentualnom uspehu SNS-a na svim nivoima martovskih izbora. Ostalih cca. 43% teksta na istoj stranici posvećeno je prepričavanju „stranačkih reakcija“ (Saveza bačkih Bunjevaca, Hrvatskog demokratskog foruma i Zelenih Subotice, ovi poslednji samo se spominju), te zasebnom, ponovljenom i, kao i kod Labana, integralnom tekstu HDF-a kog potpisuje potpredsednik Zvonimir Perušić. Kako i sami ne želimo prepričavati sadržaj navedenih otvorenih pisama i reakcija (veći deo toga „Magločistač“ je i sam obradio), posvetimo se malo samoj prirodu ovako uređene rubrike.

Odlučivši da svesno izostavi povod zbog kog je Žigmanov uputio otvoreno pismo Vučiću nakon poslednje sednice Skupštine grada (24. novembra) uredništvo „Subotičkih novina“ najjačoj stranci i njihovim parlamentarnim i vanparlamentarnim privescima u gradu na raspolganje je stavilo ne samo čitavu jednu stranicu nego je i hrabro pogazilo ionako deficitarnu im profesionalnost. Iskusno u političkom sluganjstvu i nepogrešivo u proceni da će meta na vreme biti targetirana uredništvo „Subotičkih novina“ mudro se sklonilo u stranu, ostavljajući svoju rubriku SNS-u i njegovim aportima da sam(i) kreiraju način početka javne hajke na politički slabiju lovinu. Naslovi u istoj rubrici „SBB: Anketni odbor za tvrdnje Žigmanova na Skupštini“, odnosno „Tomislav Žigmanov se poigrava Međunacionalnim (sic!) odnosima“ podrazumevajući cenzus elementarne nepismenosti neutrališu očekivanom količinom etiketiranja i javnog stavljanja na stub srama, a sve to u plemenitom cilju zastrašivanja svakoga kome na pamet padne posumnjati u svetačku ispravnost odluka lokalne vlasti, pa to još i javno saopštiti Najsvetijem među njima – Božanskom.

Sumnje jednog vernika

Ono na što se vernik „Subotičkih novina“ – ako ga i nakon ovako jasno servirane rubrike ipak zagrize crv sumnje – može od srca nasmešiti svakako je golicanje mašte. Primera radi, ne sme se isključiti mogućnost da se i među vernicima „Subotičkih novina“ nađe poneki koji će – poput Tomislava – postaviti pitanje: „A kakav se to, zapravo, nemio događaj nije desio; zašto cela stranica, a da suština, povod dakle, nije naveden?“. Ne sme se, naravno, isključiti mogućnost da će se vernik „Subotičkih novina“ otisnuti u nepregledna medijska prostranstva (ipak je ovo era interneta) i u nekom od njih naići čak i na zvučni zapis (recimo na „Magločistaču“) onoga šta se dogodilo na sednici Skupštine grada i čuti da je Žigmanov neobrazloženu smenu člana Veća Međunarodnog filmskog festivala „Palić“ Zoltána Siflisa po načinu uporedio s vremenima Informbiroa. Mogao se prostorno i vremenski u svojoj usporedbi Žigmanov isto tako vratiti i na koji dan, mesec, godinu, deceniju ili vek unazad – suštinski ne bi ništa pogrešio, jer je u celoj priči bitan način koji je njega, eto, u tim trenucima podsetio baš na zlatna vremena Informbiroa. Zaintrigiran početnim saznanjima – a što je od presudne važnosti za razumevanje cele jedne strane profesionalne recikaže u „Subotičkim novinama“ – apstraktni vernik ovog nedeljnika moći će čuti i obraćanje odbornika SNS-a Stevana Bakića u kom Žigmanovu poručuje da će mu dozvoliti da stranku kojoj pripada po načinima smena upoređuje s vremenom Informbiroa tek kada čuje da se Žigmanov zalaže za prava Srba u Hrvatskoj.

Ako mu sve ovo u međuvremenu nije dosadilo, skeptični će vernik „Subotičkih novina“ relativno lako „na netu“ naći i otvoreno pismo Tomislava Žigmanova Aleksandru Vučiću iz kog bi – da nije čuo šta se dogodilo na Skupštini grada, kao što to nije Sam Vučić – razumeo tek nešto više u odnosu na ono što je 2. decembra mogao pročitati na celoj jednoj stranici efikasno-političke propagande koja i inače krasi stranice ovog nedeljnika.

Počne li se zbog ovih saznanja i nesvesno mrštiti, doskorašnji gutač recikaža iz „Subotičkih novina“ moguće će sebi postaviti pitanja, poput onih „a zašto ja o tome ništa nisam čitao na stranicama mog omiljenog nedeljnika; di je tu Žigmanov, Bakić; di su novinari pa da se pozabave ovom temom kad joj već daju toliko prepolovljen prostor…?“. I dok nestrpljivo čeka odgovore na ova i ko zna koja još pitanja, recimo hoće li 9. decembra „Subotičke novine“ doneti ogroman intervju s Tomislavom Žigmanovim u kom ovaj na novinarski dobro pripremljena pitanja argumentima brani svoja uverenja ili će se pak odlučiti za reportažu, anketu ili neki drugi način obrade teme koju su im servirali Srpska napredna stranka i pripadajući joj privesci, razočaranom čitaocu-verniku u međuvremenu se neočekivano može ukazati rešenje: u vidu besplatnog primerka „Dana“ na nekoj od blagajni subotičkih prodavnica. Treba, naravno, imati razumevanja da – suočen s novim sadržajima recikažnog novnarstva – razočaranom čitaocu verniku u priv mah neće na um pasti pitanje kako to da besplatno postaje vlasnik primerka koji se finansira novcem iz gradskog budžeta?

Kao što, uostalom, treba imati razumevanja i za nevolje najjače stranke u Subotici: imaju dva ista recikažna lista s različitim (žiro) računima.

Zlatko Romić (Magločistač)

[clear]