RTS I JAVNI INTERES: HLEBA I IGARA ZA 500 DINARA

Mera naplate takse za RTS tj. RTV će biti direktni odraz ne samo stepena u kom je naše društvo bogato ili siromašno, već i stepena u kojoj meri je građanska svest o značaju postojanja nezavisnog javnog medijskog servisa razvijena.

Foto: Magločistač

Javni medijski servis RTS najgledaniji je u poslednjih 10 godina, sve u poređenju sa komercijalnim mu konkurentima; jedina je televizija koja neguje dobar ukus i lepo ponašanje, a ne sveprisutni seks i nasilje; društveno je najodgovornija televizija; konačno, televizija koja ima najbolje novinare i koja je oduvek bila simbol profesionalnog novinarstva, uspešno noseći to breme odgovornosti i dan-danas.

Tako nekako se može sumirati ono što su zainteresovani građani i građanke Subotice imali prilike da čuju u prigodnom predstavljanju dostignuća i postignuća Radio-televizije Srbije, a u okviru javne rasprave o programskom sadržaju javnog medijskog servisa RTS-a, održane pod budnim okom Marije Terezije i Franca Jozefa u velikoj većnici Gradske kuće.

Rogobatan naziv za obavezu koja proizilazi iz Zakona o javnim medijskim servisima, a koja nalaže da Programski savet, kao jedan od tri organa upravljanja, najmanje jednom godišnje omogući samosvesnom građanstvu Srbije da svojim sugestijama učestvuje u kreiranju sadržaja medijske kuće koja, obavljanjem svoje osnovne delatnosti, omogućava ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

Javnim interesom ću te, javnim interesom ćeš me

Da ne bi bilo nesporazuma i zabune, Zakon je definisao i šta taj interes, pa još javni, u oblasti informisanja, opet javnog, jeste: od prava na istinito, blagovremeno, potpuno, nepristrasno i profesionalno informisanje, preko podsticanja pluralizma ideja, unapređenja kulture dijaloga, omogućavanja ravnopravnog sučeljavanja različitih stanovišta, do slobodnog formiranja i izražavanja mišljenja slušalaca i gledalaca.

Javni servis u oblasti javnog informisanja prepoznaje i javni interes u domenu zadovoljavanja potreba naročito osetljivih društvenih grupa, kao što su deca, mladi, stari, osobe sa invaliditetom, socijalno i zdravstveno ugroženi, nacionalne manjine, uz posebno apostrofiran interes za afirmisanjem, zbližavanjem i prožimanjem nacionalnih kulturnih vrednosti srpskog naroda i manjina koje u Srbiji (još uvek) žive.

Zato je RTS u svoj program uvrstio čak jednu emisiju posvećenu osobama sa invaliditetom i čak jednu emisiju u kliznom terminu, simptomatično nazvanu „Građanin“, posvećenu osobama koje, eto, imaju tu urođenu osobinu da su pripadnici nekog drugog, a ne srpskog nacionalnog korpusa. Malo li je? Kome treba više, nek’ prebaci na Radio-televiziju Vojvodine.

Ne bi ja tu ništa dir’o

Foto: opozicionar.com

Istraživanja gledanosti u pogledu kvantiteta, te mnjenja u pogledu kvaliteta javnog medijskog servisa evropske Srbije dovoljno su uporište za gledište Dragana Bujoševića, prvog čoveka RTS-a, u pogledu odsustva bilo kakve dileme da li nešto u budućnosti treba menjati.

Ne, ne treba. Informativni, sportski i zabavni program ostaju prioriteti, uz „dramatično jačanje web sajta“ zarad kontakta sa mlađom publikom, željnom lajkovanja i šerovanja javnog interesa. A za one s niskim pobudama i još nižim kriterijumima, uvodi se poseban Skupštinski kanal koji će, u maniru pravog rijaliti programa, 24 sata emitovati sednice republičkog i evropskog parlamenta, te rasprave u skupštinskim odborima.

Nebojša Bradić, glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa, zadovoljavanje javnog interesa u domenu razvijanja kulture, umetničkog stvaralaštva, kao i negovanja humanih, moralnih, umetničkih i kreativnih vrednosti vidi kroz preusmeravanje RTS-a na koncept jedne – „dinamičnije kulture“. Zato oni koji imaju potrebu da se kulturno informišu em uzdižu mogu u skorije vreme očekivati uvođenje „Autoportreta“ i „Kulturnog nedeljnika“, pored već etabliranog „Kulturnog dnevnika“.

A široko raširen izrazito negativan stav o prekobrojnosti tzv. repriza na RTS-u obična je laž, kategoričan je Bujošević. Tačno je da se repriziraju serije, to ne spori. „Bela lađa“ sedmi, „Moj rođak sa sela“ osmi, „Porodično blago“ šesti put… Našao se neko dokon i napravio računicu: za 12 godina – 63 reprize, pa još gledanije od premijera.

Nije tačna ni ocena o tzv. beogradizaciji javnog servisa, nadovezuje se Nenad Lj. Stefanović, glodur Informativnog programa. Takođe, nisu po njegovom sudu tačne ni sugestije javnosti da u informativi nema dovoljno ekonomije, spoljne politike, a naročito žena i opozicije.

Uostalom, zar treba sumnjati u kvalitet i stepen poverenja koje samosvesno građanstvo Srbije ukazuje RTS-u, koji je – iako mu to nije zakonska obaveza – ubedljivo najgledanija medijska kuća, pogotovo u poređenju sa komercijalnim televizijama. Ni u jednoj od okolnih zemalja javni servis ne može da se pohvali takvom reputacijom, premda u svakoj od okolnih zemalja javni servis ima znatno veći budžet.

Obavezujuće dobrovoljni namet za račun opšteg dobra

Foto: Magločistač

Susedni nam Hrvati raspolažu sa 183 miliona evra na godišnjem nivou. Nešto dalji Slovenci sa 126. RTS-u je za funkcionisanje pet televizijskih i četiri radijska kanala, 24 dopisništva, web portal, istraživački centar, produkcijsje aktivnosti i tri hiljade i kusur zaposlenih dovoljno samo od 90 do 100 miliona. To vam, kad se podeli po principu solidarnosti, izađe tričavih 500 dinara mesečno ili 6 hiljada dinara godišnje za račun opšteg dobra, iskalkulisao je Upravni odbor RTS-a.

Zato će vam krajem ove godine u sanduče stiči komplet od 12 uplatnica za taksu, koja se plaća mesečno i to do petog u mesecu za prethodni mesec. Tako prikupljena sredstva uplaćuju se na podračune RTS-a i RTV-a otvorene kod Uprave za trezor, s tim da se 30 odsto uplaćenih sredstava na teritoriji Vojvodine raspoređuje RTS-u, dok RTV zadržava onih 70 posto.

Jedini problem je, eto, samo ta naplativost, jer nije ustanovljen nijedan mehanizam prinudnosti. Šta ako se i taksa bude inkasirala kao prethodno pretplata? Sa svega 56 odsto naplate u 2006. godini došlo se do celih 28 posto u 2013. Ko je plaćao – plaćao je, ko nije – nikom ništa.

Nakon dve godine direktnog finansiranja iz budžeta, ponovo glavobolja za čelne ljude javnog servisa. Bujošević insistira na tome da Vlada mora da reši problem neizvesnosti naplate takse, dok Vlada odgovornost za istu prebacuje na RTS kao nezavisnu instituciju.

Na kraju krajeva, društvo je to koje će da sudi. Ako samosvesnom građanstvu Srbije javni servis treba i ako ga uopšte želi, onda će taksu plaćati, zaključio je Vladimir Đukanović, narodni poslanik svevladajuće Srpske napredne stranke, ogolivši zapravo tako, a da ni sam nije svestan, problem do srži.

Naime, mera naplate takse za RTS tj. RTV će biti direktni odraz ne samo stepena u kom je naše društvo bogato ili siromašno, već i stepena u kojoj meri je građanska svest o značaju postojanja nezavisnog javnog medijskog servisa razvijena. Oni koji tog značaja, pak, jesu svesni, dodatno su opterećeni sumnjom u istinsku nezavisnost i objektivnost RTS-a, jer se poverenje, urušeno veselih devedesetih, teško, jako teško vraća.

Mirana Dmitrović (Magločistač)

[clear]