Rat u Ukrajini i (navodne) nestašice u Srbiji: Ko je odgovoran za stvaranje panike i da li država drži situaciju pod kontrolom?

„Ljudi koji, i pored zvaničnih poruka da je to nepotrebno, stvaraju zalihe hrane i benzina i kupuju devize znaju da su već nekoliko puta bili obmanuti“, tako socijalni psiholog Dragan Popadić za Magločistač objašnjava scene redova pred benzinskim pumpama, u menjačnicama i marketima, upitan da odgovori na pitanje: ko je odgovoran za izazivanje paničnih reakcija građana Srbije u kriznim vremenima uslovljenim rusko-ukrajinskim ratom?

Dve godine je infodemija tj. preterana količina informacija, uključujući i one lažne i obmanjujuće, u stopu pratila pandemiju korona virusa. Veliku ulogu u njihovom širenju odigrale su društvene mreže, tabloidi, razni antivakserski i antimaskerski pokreti, ali i brojni šarlatani koji su građanima delili „savete“ kako da se ponašaju tokom epidemije, što je svakako ostavilo kobne posledice po čitavu populaciju, jer je veliki broj ljudi u toj borbi izgubio život ili svoje najbliže.

Trenutna situacija je veoma slična, ali je meta druga. Danas, zbog rusko-ukrajinskog rata, imamo novu infodemiju, koja opet proizvodi poremećaje u svakodnevnom životu ljudi, pa smo se tako suočili sa nestašicom goriva, skakanjem kursa evra, a nakon dramatičnog obraćanja predsednika države o zalihama namirnica koje Srbija ima u magacinima, odjednom su se, ne samo u menjačnicama i na benzinskim pumpama, počele stvarati kolone ljudi i u marketima.

Ovog puta, dezinformacije i poluinformacije, pa i teorije zavere najpre su se počele širiti putem raznih grupa na aplikacijama za komunikaciju kao što su Vajber i Telegram, od kojih neke broje i više hiljada članova, da bi postale viralne i na društvenim mrežama, što se pokazalo kao veoma opasno.

Gruhonjić: Režim je populistički i vrlo svestan naših strahova

„Za ovakvo stanje je odgovoran Vučić, jer čim on izađe na TV i kaže da nečega imamo dovoljno i da građani ne treba da brinu – to je signal za paniku“, kaže novinar Dinko Gruhonjić za Magločistač.

“Razlog je jednostavan: on oduvek mnogo i masno laže. To dobro znaju i njegovi glasači, samo što im to ne smeta. Redovi na pumpama su se stvorili jer je odnekle stigla dezinformacija da goriva uskoro neće biti. Društvene mreže su odigrale negativnu ulogu: ta se dezinformacija proširila poput požara. A da li je režim stajao iza tog spinovanja – to je zaista teško utvrditi. Stajao-ne stajao, veoma je plodno vreme za tzv. fake news“, navodi Gruhonjić.

Prema njegovom mišljenju, režimi poput ovog u Srbiji vladaju tako što neprestano proizvode strah, a povremeno prave i moralnu paniku.

„Strah građana je, naravno, opravdan jer objektivno živimo u veoma teškim vremenima. Prvo pandemija a sada – paralelno sa koronom – i ruska agresija na Ukrajinu i pretnja nuklearnim ratom. Mi na Balkanu imamo dosta sveže iskustvo rata, nemaštine, gladi, hiperinflacije, nestašica, sankcija… A ko to jednom doživi u životu, taj strah ga nikada ne napušta“, smatra Gruhonjić.

Kako navodi, ovaj režim je populistički i vrlo je svestan tih naših strahova i, nažalost, veoma uspešno manipuliše njima.

„Korist za režim je kristalno jasna: uplašeni ljudi nisu u stanju da rasuđuju racionalno. U ovakvim vremenima, ljudi traže utočište. A to je pravi trenutak za autoritarne političare da se pojave kao samozvane ’mesije’“, kaže Gruhonjić, a u stvaranju takve slike im pomažu i mediji, koji su u Srbiji većinom propagandna glasila režima.

„Kao takvi, oni u kontinuitetu rade na sluđivanju građana kroz izazivanje različitih vrsta strahova i plasiranja najrazličitijih mogućih teorija zavere. Nažalost, ovo je idealno vreme i za njih“, ocenjuje Gruhonjić.

On smatra da nismo uopšte ni izbliza svesni koliko je opasan trenutak u kojem živimo:

“Prvo je pandemija u velikoj meri razorila svetske ekonomije, a sada se na to nadovezao i rat u Ukrajini. I jedno i drugo su bile ne samo neočekivane stvari na koje svet nije bio pripremljen, već su i duboko iracionalne. A o iracionalnim stvarima teško je suditi sa aspekta zdravog razuma i logike. Zaista ne mogu ni da pretpostavim kako će svet u bliskoj budućnosti izgledati: i politički, i ekonomski, i kulturološki… U stvari, ne znam da li iko može“.

Popadić: Lek protiv panike je izvor informisanja kojem ljudi veruju

„Ne verujem da država namerno širi paniku, mada, pred izbore, vidi korist u tome da situaciju predstavi kao zastrašujuću, a da se ona sama pojavi kao jedini garant mira i sigurnosti“, kaže za Magločistač socijalni psiholog Dragan Popadić.

Kako navodi, država u svim kriznim situacijama komunicira sa građanima na način za koji veruje da joj donosi neku kratkoročnu korist, iako sve to dugoročno nanosi štetu i građanima i odnosima u društvu.

„Ljudi koji, i pored zvaničnih poruka da je to nepotrebno, stvaraju zalihe hrane i benzina i kupuju devize znaju da su već nekoliko puta bili obmanuti. Ne samo da su nepoverljivi prema onome što vlast govori, već nemaju poverenja da vlast ume da se nosi sa problemima koji nas očekuju“, smatra Popadić.

Kada bi pilot tokom leta rekao „Dragi putnici, nema nikakvog razloga za paniku!“, sasvim sigurno bi nastala panika, navodi primer Popadić, jer bi se svako zapitao zašto nam on to govori, mora da skriva neki problem govoreći nam da nikakvog problema nema.

“Tako, i opširno dokazivanje da ima dovoljno namirnica sugeriše da nekih problema sa namirnicama mora da ima. I još ako se to dokazuje na tako bizaran način – slikama na kojima se vide namirnice u količini u kojoj postoje u lageru jedne oveće prodavnice, to sve izgleda toliko besmisleno da postaje veoma uznemirujuće“, ocenjuje Popadić.

S druge strane, smatra on, zabrinutost i strah kod građana su sasvim razumljivi:

“Rusija je napala najveću evropsku zemlju, svakodnevno stižu vesti o poginulima, milionima izbeglica i razorenim gradovima, rat je polarizovao planetu i na ivici je zastrašujuće eskalacije. Takva katastrofa ne može a da se ne odrazi i na život građana Srbije. Kontradiktorne informacije koje se smenjuju dodatno pojačavaju zabrinutost“.

Popadić ističe i da su zabrinutost i panika različite stvari, te da se ljudi neće uvek uspaničiti kada se nađu u teškoj situaciji.

“Panika se rađa kada ljudi ne znaju šta se zapravo dešava, ne znaju koliko je situacija ozbiljna, šta raditi i na koga se osloniti. Raznorazne glasine, oprečne i nepouzdane informacije, katastrofične prognoze, lažne vesti – sve to buja u kriznim situacijama, a u savremenom svetu je njihovo širenje olakšano društvenim mrežama“, objašnjava socijalni psiholog.

U takvim situacijama, sledstveno, lek protiv panike je da postoji izvor informisanja kojem ljudi veruju, na čija uputstva mogu da se oslone, navodi on, dodajući da se podrazumeva da bi državne institucije trebalo da budu upravo takve.

“Na žalost, kod nas nije tako. Sama vlast je kriva što dobar deo ljudi niti joj veruje niti je smatra sposobnom da se nosi sa iole ozbiljnom krizom. Ljudi su na svojoj koži to osetili nekoliko puta u skorijoj prošlosti, ali sećanja na takve događaje se namerno zatrpavaju“, smatra Popadić.

Slična matrica se, kaže, ponavljala za vreme pandemije kovida-19, skorašnje krize svetskih razmera.

„Zabrinutim građanima je najpre poručivano da je reč o smešnom virusu koji se leči rakijom, da žene slobodno mogu da idu u Trst i da kupuju, da Srbija, ako ustreba, za par meseci može da napravi vakcinu protiv virusa. Samo mesec dana kasnije šalju se poruke da je situacija dramatična i da se približavamo italijanskom scenariju, zatim se u predizbornom periodu veselo proglašava pobeda nad koronom, odmah posle izbora se pokušavaju uvesti drastične mere“, podseća Popadić.

Tako su mere koje je država donosila oscilirale od ekstremno strogih do skoro nikakvih, a jasna strategija nije postojala, smatra on.

„Čak ni kakve-takve mere koje su postojale država nije imala snage da sprovodi, pa se javno poručivalo da država nije građanima ni otac ni majka, već da svako treba da je sam sebi krizni štab. Što je najgore, pokazalo se da je vlast ne samo nekompetentna, već i da joj se ne sme verovati. Već tada su se pojavili dokazi da je broj zaraženih i umrlih lažiran i višestruko umanjivan u zvaničnim saopštenjima“, navodi Popadić.

U takvim okolnostima su se ljudi počeli oslanjati na društvene mreže, razmenjujući svakakve neproverene informacije u nastojanju da jedni drugima pomognu da razumeju situaciju, zaključuje on.

Drakulić: Strah ljudi opravdan zbog inflacije i ranijih ratova

Redovna profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici, u penziji, Danica Drakulić, kaže za Magločistač da su nosioci vlasti i društveni akteri dužni da obezbede kvalitetne i istinite informacije i da brinu o sigurnosti građana.

„Međutim, svedoci smo da su njihove izjave u funkciji stvaranja neizvesnosti, nesigurnosti i straha – kako bi se lakše kontrolisalo društvo. Ovde se strah ljudi od takvih informacija može razumeti i opravdati, jer su još uvek aktivna sećanja na hiperinflaciju, ratove, nestašice iz devedesetih godina“, navodi Drakulić.

U društvima koja su manje razvijena, sa slabijim institucijama, ljudi reaguju promptno i psihološki uticaji su visoki, dodaje ona, za razliku od razvijenih društava s jakim institucijama, u kojima je javna reč podvrgnuta većoj kontroli.

„Mnogo je ljudi ovde u stanju naivnih ili neprilagođenih očekivanja, što nosioci vlasti koriste, naročito pred izbore u fazi tzv. političkog privrednog ciklusa. Političari tada računaju na nedovoljnost ljudske percepcije, te unose zablude, pogotovo u pogledu kretanja zarada, radnih mesta i drugih vitalnih ekonomskih pitanja“, objašnjava Drakulić.

Prema njenim rečima, dok su događaji u svetu i neposrednom okruženju pod kontrolom, ni u Srbiji neće biti većih političkih i ekonomskih turbulencija od onih koje trenutno imamo.

Ovakva situacija će, međutim, dodaje ona, produbiti ekonomske probleme i usporiti ionako usporeni rast i razvoj našeg društva.

“Sve do sada učinjeno ne uliva veliko poverenje da vlast drži stvari pod kontrolom. Uostalom, dokaz o poverenju su upravo takve reakcije stanovništva u vezi sa snabdevanjem, redovima, povlačenjem novca, kupovinom zlata, sve je to psihološki odgovor na poverenje prema vlasti“, smatra Drakulić.

Tekst je objavljen u okviru projekta “Jačanje kapaciteta srpskih lokalnih medija za suzbijanje strane propagande i dezinformacija”, uz podršku DT Instituta.